SEBE SMATRAO SLOBODNIM ČOVEKOM: Britanski pisac DŽon Le Kare (1931-2020) špijunske trilere pisao na osnovu ličnog iskustva rada za MI-6

M. KRALJ

15. 12. 2020. u 11:44

NEKADA su me zvali špijunom, koji je postao pisac. Ja to uopšte nisam bio. Ja sam pisac, koji je kao veoma mlad čovek proveo nekoliko izuzetno korisnih godina u britanskoj obaveštajnoj službi.

СЕБЕ СМАТРАО СЛОБОДНИМ ЧОВЕКОМ: Британски писац Џон Ле Каре (1931-2020) шпијунске трилере писао на основу личног искуства рада за МИ-6

Foto EPA

Pre 12 godina ovako je razgovor za naš list započeo veliki britanski i svetski pisac DŽon Le Kare (1931-2020), koji je u subotu umro u Kornvolu, od upale pluća koja nije povezana sa kovidom 19: u dubokoj starosti, u krevetu, mirno, nimalo nalik junacima njegovih uzbudljivih špijunskih trilera. A o majstorstvu sa kojim ih je pisao najbolje govori sintagma skovana još dok je bio u punoj snazi: "lekareovski obrt".

Tu uzbudljivost nosile su knjige štampane u milionskim tiražima, prevedene na više od 36 jezika, među kojima su i "Špijun koji se sklonio u zavetrini", "Poziv za mrtvaca", "Rat u ogledalu", "Mala bubnjarka", "Ruska kuća", "Ubistvo na visokom nivou", "Panamski krojač", "Stalni baštovan". "Smajlijevi ljudi", "Dečko, dama, kralj, špijun"... Mnogi od ovih naslova postali su i filmski hitovi.

Rođen kao Dejvid DŽon Mur Kornvel, u Dorsetu, studirao je prvo nemačku književnost u Bernu, a na Linkoln koledžu u Oksfordu, sa najboljim ocenama diplomirao je na Katedri za moderne jezike. Dve godine bio je predavač, a zatim radio za britansko Ministarstvo inostranih poslova (1959-1964), najpre kao drugi sekretar u ambasadi u Bonu, a zatim kao politički konzul u Hamburgu. Regrutovao ga je MI-6, a karijera tajnog agenta propala mu je kada je Kim Filbi, dvostruki špijun KGB, otkrio desetine britanskih agenata, među kojima je bio i Dejvid Kornvel.

Posle toga se penzionisao, i posvetio književnosti. Sva svoja dela napisao je rukom. Imao je vekiki otpor prema elektronskim komunikacijama i minimalno koristio imejl i internet. Živeo je povučeno u Kornvolu, u kući iznad mora. Iz dva braka imao je četiri sina i mnogo unučadi.

Od ranih godina, kako je govorio, naučio je da je život veoma opasno i komplikovano mesto ("Moj otac je bio prevarant i nekoliko puta je bio u zatvoru, tako da sam odrastao u polukriminalnoj atmosferi i shvatio koliko dvoličnosti postoji u međuljudskim odnosima"). Ipak, znao je da se odvažno suprotstavi stvarima koje nije smtrao ispravnim, čak kada ga je to koštalo.

Petnaest godina vodio je žestoku polemiku sa Salmanom Ruždijem, jer je povodom "Satanskih stihova", bio jedan od retkih koji je govorio da "ne postoji nijedan zakon u životu ili prirodi koji kaže da se velike religije mogu vređati nekažnjeno". Nije se slagao ni sa glasnogovornicima političke korektnosti. A na pitanje zašto je odbio mnoge nagrade, pa i titulu viteza, odgovorio je:

- Da biste zadržali svoju slobodu i individualnost, ne treba sebi da dozvolite da budete u previše čvrstom zagrljaju vlada i bilo kojih drugih grupa. Volim o sebi da mislim kao o slobodnoj osobi.

POD KOŽOM SMAJLIJA

ZA čitaoce "Novosti" Le Kare je otkrio i ko mu je bio uzor za lik DŽordža Smajlija. Jedan je bio doktor Vivijen Grin, pisac istorijskih romana i dekan koledža u Oksfordu, koji je pisac pohađao. Bio je sveštenik, ne preterano religiozan, sa velikom moći zapažanja, inteligentan, diskretan, dobar poznavalac ljudske prirode. Drugi je bio kolega iz "tajnog sveta", takođe i pisac, DŽon Bingam, poreklom iz porodice irskih lordova Klenmorisa:

- Od svakoga sam uzeo ponešto da bih napravio Smajlija. Kao pisac morate da budete u stanju da uđete u kožu čoveka o kome pišete, a tog trenutka vi već u njega unosite deo sebe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)