NEMOGUĆE JE OSTATI RAVNODUŠAN On je odgledao "Daru" u Gračanici: Ta trauma je i danas prisutna u našem društvu

D.Zečević

03. 12. 2020. u 15:34

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОСТАТИ РАВНОДУШАН Он је одгледао Дару у Грачаници: Та траума је и данас присутна у нашем друштву

Foto: D.Z.

TE scene iz filma emotivno pokrenu svaku osobu i nemoguće je da ne budete izmešteni iz zone konfora. Ta trauma je realna, a i danas je prisutna u našem društvu. Zato je normalno da izaziva emocije ne samo što smo pripadnici srpskog naroda već je ljudski emotivno reagovati na tu bol.

Ovim rečima Stefan Radojković, istoričar i saradnik Muzeja žrtava genocida iz Beograda opisuje za Novosti svoje utiske iz filma “Dara iz Jasenovca” srpskog kandidata za Oskara. Naime, ovaj mladi istoričar objašnjava da je na Kosovu i Metohiji prisutan više godina unazad, jer se u svom doktorskom radu bavi opstankom Srba na Kosovu i Metohiji od 1999 godine. Iako nije prisustvovao premijeri filma, koja je prikazana 25. novembra, Stefan ističe da je odgledao film pre dva dana i pojašnjava da je tih dva sata i deset minuta koliko traje film unutar bioskopa sve “prštalo od emocija”.

OSKAR

I dok pojašnjava da je akcenat filma na zločinu i smrti te ponavlja da je glumačka ekipa u filmu odlična, odnosno da je epopeja i stradanje Srba Kozare i Potkozarja istinit istorijski događaj, Radojković ipak iskazuje bojazan da film “Dara iz Jasenovca” neće na odgovarajući način “komunicirati sa žirijem” koji je, kako ističe, iz drugačijeg kulturnog i civilizacijog miljea odnoso smatra da je film prilagođen više domaćoj publici nego žiriju koji odlučuje ko će biti dobitnik prestižne filmske nagrade Oskar, a čiji je kandidat i pomenuti film.

-Nemoguće je zaista da bilo ko ostane ravnodušan na scene iz filma čija se radnja odvija u leto 1942. godine kada su Srbe koji su se na Kozari sklonili od ustaških masakara, zarobile trupe Nezavisne Države Hrvatske zajedno sa nemačkim jedinicama i stanovništvo poveli u logore. Raznorazne sudbine Srba u Jasenovačkim logorima su zaista bolne i traumatične; ne zna se da li je teže gledati patnje zbog teških i nehigijenskih uslova, mučenja, ubistva, umiranja starih ili male dece - pojašnjava Stefan koji napominje da se Dara, devojčica koju u odvode Staru Gradišku, Logor br. 5, sa majkom i dva brata, bori svim silama da izbavi mlađeg brata koji joj je preostao.

- Jedina svetla tačka u filmu, kao i tokom postojanja logora, jeste ta što čuvena Diana Budisavljević uspeva da iz ovih logora izbavi oko 12000 dece, većinom srpske - dodaje naš sagovornik koji je u Gračanici boravio i povodom svog doktorskog rada u kojem u sklopu istraživanja obavlja razgovore sa relevantnim sagovornicima ali je kako naglašava, na Kosmetu boravio i zbog profesionalnih obaveza u okviru Muzeja žrtava genocida.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)