SRBI I KNJIGA: Gde smo između „skrolovanja“ i papirnih stranica?

UPRKOS digitalnoj eri i dominaciji društvenih mreža, knjiga u Srbiji ne predaje bitku.

Foto M. Anđela

Dok statistike pokazuju stabilnost tržišta, navike čitalaca se menjaju – od klasičnih romana do popularne psihologije i trilera koji se „gutaju“ za jedno popodne.

Dilema da li Srbi čitaju ili su knjige zamenili pametnim telefonima i tabletima dobila je jasniji odgovor kroz najnovije podatke sa tržišta i iz biblioteka. Prema poslednjim istraživanjima i izveštajima, izdavaštvo u Srbiji pokazuje neobičnu vitalnost. Iako se često može čuti fatalistička teza da „niko ništa ne čita“, broj izdatih naslova i posećenost manifestacijama poput Sajma knjiga govore suprotno.

Biblioteke i knjižare

Istraživanja ukazuju na to da se u Srbiji knjige i dalje češće kupuju nego što se pozajmljuju, ali mreža javnih biblioteka ostaje ključni stub kulture. Prema podacima o radu Narodne biblioteke Srbije, tokom 2025. godine javne biblioteke su aktivno radile na obnavljanju fondova, dok su liste najčitanijih knjiga formirane na osnovu podataka iz čak 142 ustanove širom zemlje, što predstavlja najveći obuhvat do sada.

Fondovi su obnavljani aktivnije nego prethodne decenije, sa akcentom na savremenu domaću prozu. U bibliotekama se najviše tražila beletristika, koja čini preko 44 odsto ukupnog izdatog materijala, dok je primetno i veliko interesovanje za naslove koji su dobili prestižne domaće nagrade poput NIN-ove i „Beogradskog pobednika“.

Foto: Privatna arhiva

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom protekle godine objavljeno rekordnih 13.210 naslova knjiga i brošura, što predstavlja rast u odnosu na već uspešnu 2024. godinu. Ova cifra jasno pokazuje da je izdavačka industrija jedan od najvitalnijih sektora naše kulture. Zanimljiv je i podatak da se u špicevima sezone, poput septembra i oktobra, u velikim lancima knjižara proda po jedna knjiga na svaka dva i po minuta. To ukazuje na to da knjiga u našoj zemlji ostaje omiljeni poklon, ali i nasušna potreba značajnog dela populacije.

Književni ukus publike

Na osnovu izveštaja vodećih izdavača, poput Lagune i Vulkana, miljenici publike u protekloj godini bili su jasno profilisani. Među domaćim favoritima, apsolutni hitovi bili su novi romani Jelene Bačić Alimpić, Vladimira Pištala i Ljiljane Habjanović Đurović. Naslovi poput „Ostroško trimirje“ i „Poslednji sati“ nedeljama su dominirali vrhovima lista tražnje. Kada je reč o stranoj literaturi, psihološki trileri i porodične sage, a naročito serijal „Atlas“ Lusinde Rajli, ostali su prvi izbor čitalaca za relaksaciju i slobodno vreme. Posebno zanimljiv trend u 2025. godini jeste povratak mlađih generacija Meši Selimoviću i Milošu Crnjanskom, što se u velikoj meri pripisuje novim, luksuznim i grafički atraktivnim izdanjima ovih velikana naše književnosti.

Foto: N. Živanović

Digitalni preokret i „BukTok“ efekat

Iako su e-knjige i audio-formati sve prisutniji, tradicionalni format u Srbiji i dalje ubedljivo dominira. Prema istraživanjima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, više od 80 odsto redovnih čitalaca i dalje preferira miris hartije i fizički dodir sa knjigom. Ipak, 2025. godina donela je značajan pomak u digitalnoj sferi, gde je prodaja e-knjiga prvi put ostvarila osetan udeo u ukupnom prometu. Ključnu ulogu u tome odigrao je fenomen „BookTok“ (zajednica na TikToku), gde mladi influenseri promovišu naslove koji zatim brzo postaju rasprodati u knjižarama. Procenjuje se da je ukupni prihod na tržištu knjiga u Srbiji tokom protekle godine dostigao vrednost od oko 145 miliona dolara.

Knjiga - najjači stub kulturnog identiteta Srba

Srbi čitaju, ali su danas probirljiviji nego ranije. Knjiga je za mnoge prestala da bude isključivo izvor enciklopedijskog znanja i postala je vid relaksacije i „bega“ od svakodnevnog stresa. Činjenica da Srbija ima jedan od najposećenijih sajmova knjiga u Evropi i da mreža knjižara opstaje čak i u manjim sredinama, neporeciv je dokaz da kultura čitanja nije izumrla, već se uspešno transformisala. Knjiga je danas i prestižan poklon, i antistres terapija, i živa tema diskusije u onlajn zajednicama i na društvenim mrežama. Srbija je u 2026. godinu ušla sa impresivnim brojkama koje potvrđuju da je pisana reč i dalje najjači stub našeg kulturnog identiteta.

Preporučujemo

Politika

10 35

UDAR NA TEMELjE SRPSKOG IDENTITETA: Kako je mržnja blokadera pokušala da ponizi dva veka Matice srpske

20. 02. 2026. u 07:00

Kultura

0 1

DžEJN OSTIN KAO „VELIKA SESTRA” MIR-JAM: Kako je jedna Engleskinja osvojila srpska srca

19. 02. 2026. u 16:49

Panorama

0 0

GETE, KONERI, LIST I MNOGI DRUGI: Šta su svetski velikani govorili o Srbima - neke osobine su mnogi isticali

18. 02. 2026. u 15:34

Društvo

1 10

SVETINjA KOJA VEKOVIMA MIROTOČI: Čudesna snaga groba Svetog Simeona u Studenici (FOTO)

26. 02. 2026. u 19:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije