BLAGO USKORO POKAZUJEMO I U PARIZU: Vesna Burojević, nova direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, o planovima ove važne institucije

KAD si na dobrom putu, sve se kockice slažu. Nema slučajnosti - kaže sa sigurnošću i prepoznatljivim optimizmom istoričarka umetnosti Vesna Burojević, jedna od naših sigurno najagilnijih pregalaca u kulturi, povodom nedavnog imenovanja na mesto direktora Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

Geprat prisustvovao predstavi naše vojske u Lazuazu, Foto arhiva

Treba joj verovati, jer je za 15 godina rukovođenja šidskom Galerijom slika "Sava Šumanović" neprestano držala u žiži (ne samo) srpske javnosti, veliko delo i tragičnu sudbinu našeg umetnika.

- Ovo je potpuno različita priča u odnosu na Savu Šumanovića i galeriju. Možda je to i sreća, mada se ništa i niko sa Savom ne može porediti - kaže na početku razgovora za "Novosti" sa neskrivenom ljubavlju Vesna Burojević. - I Muzej ima svoju, interesantnu i intimnu priču, punu zanimljivosti i izazova. Veoma sam srećna što sam dobila priliku da ga vodim sa jednim složnim kolektivom. Radim nešto novo uz svoje drugačije, a opet, veliko muzejsko iskustvo. Mnogo toga mi je i poznato, uostalom, zato sam odmah "uletela" u radove.

Kako kaže, sticaj okolnosti je hteo da se sa ovom dužnošću uhvati ukoštac posle najžešćih udara korone, pa tako dok su se drugi muzeji polako vraćali normalnim tokovima, oni su ušli u građevinske radove, sanaciju temelja i kompletnu zaštitu od vlage.

Muzejska zgrada je spomenik kulture od izuzetnog značaja, reč je o čuvenoj Božićevoj kući iz 1836. godine. Ima svoju istoriju. Naime, bogati trgovac Miloje Božić želeo je da već početkom 19. veka izgradi "evropejsku" kuću, različitu od uobičajenih turskih građevina. Reč je o elitnom delu tadašnjeg Beograda, Zerneku, sa pogledom na Dunav i u blizini džamije. Ipak, samo je ulaz postao "evropejski". Fasada zapadnog pročelja je u savremenom stilu građevine prelaznog tipa iz osmanlijskog u zapadnjački manir. Nadstrešnica iznad vrata, nekoliko stepenika i dva stuba koji nose malu krovnu konstrukciju su taj "evropejski" momenat. Sa zadnje strane su, pak, uočljivi ostaci turske arhitekture.

Interesantna je priča i o samom vlasniku: pošto se posvađao sa knezom Milošem, Božić nikada nije živeo u ovoj kući.

Podjednako je intrigantan i nastavak istorije današnjeg Muzeja. U jednom periodu (do 1951) u kući su imali svoje ateljee mnogi poznati slikari i vajari, između ostalih i Toma Rosandić. I opet "nema slučajnosti", jer se tu priča ukršta sa Savom Šumanovićem:

- Ovde su bile smeštene Savine slike, kada ih je 1939. dopremio vozom iz Šida da pripremi onu čuvenu izložbu na novom univerzitetu... Sadašnju namenu kuća je dobila 1952. godine, a prva direktorka bila je Milena Nikolić, sestra čuvenog glumca Ljubiše Jovanovića, koja se izborila da Muzej dobije ovu zgradu. Objekat je zaista lep, jedno je od najstarijih zdanja u Beogradu, ali, nedostaje nam prostora. Smestili smo se onako kako smo umeli i mogli. Ljudi su navikli da kad uđu u muzej on ima predvorje i neku stalnu postavku. Mi nemamo ni jedno ni drugo, jer nemamo za to prostora. Povremene postavke u ulaznom su delu i onom koji se zove divanana, tu je smešten i klavir, ovde su raspoređene i stolice za neko predavanje ili promociju. "Multifunkcionalni" smo silom prilika.

U takvim uslovima, kako kaže, funkcionišu najbolje što mogu. Svakodnevno im dolaze istraživači, pošto raspolažu velikom bazom podataka. Sve informacije su prikupljene na jednom mestu, sređene i dostupne, pa je kod njih uvek - gužva.

- Naša biblioteka broji osam hiljada knjiga. Tu su i stotine hiljada fotografija, VHS kaseta, starih gramofonskih ploča, pozorišnih plakata. Imamo predmete stare više od dva veka. Svakodnevno nam pristiže građa koju treba sačuvati. Sada sve ovo prebacujemo u digitalnu formu.

Obični posetioci često misle da će među zidovima muzeja naći i pozorišne kostime. U tom smislu, izneverena su im očekivanja:

- Kostimi se koriste koliko traje predstava, a ponekad i za neke druge postavke. Ostaju u fundusu teatara, u našem muzeju ih je veoma malo. Nemamo za njih prostora, a i ne dobijamo ih. Zato nam stižu fotografije, lični predmeti, pa smo tako prošle godine dobili i dnevnik učitelja mačevanja koji je vodio neku vrstu priprema za čas za pozorišne potrebe. Sve je uredno popisano sa imenima poznatih glumaca, od pre četrdesetak godina. Dakle, okruženi smo najraznovrsnijim predmetima. Inače, u blizini Muzeja dobili smo dva stana na korišćenje da smestimo deo materijala, ali to nije zadovoljavajuće, niti može biti konačno rešenje.

Na pitanje šta sa svojim dosadašnjim iskustvom može da uradi na novom radnom mestu i koji su joj prioriteti, naša sagovornica odgovara:

- Nikada nemam samo jedan prioritet, uvek ih je nekoliko. Jedanaestoro zaposlenih radi najbolje što može, zbirke su ogromne i raznorodne. Mnogo je posla pred nama. Sada pripremamo izložbu za Srpski kulturni centar u Parizu, koja bi trebalo da bude otvorena krajem godine i zvaće se "Srpsko pozorište u Prvom svetskom ratu" - pozorište na frontu, u zarobljeničkim logorima, bolnicama, izbegličkim kampovima i rehabilitacionim centrima. Mnogi glumci Narodnog pozorišta i putujućih trupa kao vojnici pokušavali su da se organizuju i izvode predstave na frontu, između borbi, s namerom da podignu moral u tim teškim danima. U Lazuazu kod Bizerte, takvim predstavama prisustvovao je i admiral Geprat 1917. godine, pomažući i pružajući podršku srpskoj vojsci i narodu.

Inače, trenutno je u toku izložba koja je otvorila muzej posle duže pauze (zbog korone i građevinskih radova) pod nazivom "Pozorišna posveta" autorke Biljane Ostojić o bardu naše scene Miši Janketiću.

- Posle toliko godina, imala sam tremu na otvaranju izložbe. Jer, ovo je za mene nešto potpuno novo i drugačije. Na otvaranju je bila porodica pokojnog umetnika što je celoj priči dalo osobenu notu. Imali smo utisak da se radi o nekom ko je još među nama.

Približavanje muzeja publici, nažalost, mnogo je lakše preko umetnika koji su nas nedavno napustili i ostavili veliki trag. Tako za sledeću godinu već pripremamo, povodom petogodišnjice smrti, izložbu o jednom izuzetnom, prerano preminulom dramskom umetniku. Sve su to glumci koji su do juče bili među nama, i još ne primećujemo da ih nema... Veoma je važno da ih ne zaboravimo i da njihovim savremenicima ponudimo "živo" sećanje. To je i naša obaveza.

BABIĆ I BJELIĆ

U POZORIŠNOJ zaostavštini Muzeja je i velika zbirka skica za kostime Milice Babić, našeg prvog školovanog kostimografa i supruge Ive Andrića. Između ostalog, ovde se čuva i sećanje na Jovana Bjelića - njegove skice za scenografije i portreti znamenitih umetnika.

DORĆOLSKA POSLA

SLEDEĆE godine muzej će u svojoj ediciji "Dramska baština" štampati komad "Dorćolska posla" čiča Ilije Stanojevića - na stogodišnjicu premijere istoimene predstave, prvi put izvedene 1923. u Narodnom pozorištu.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ZALjUBLjENIK U IGRU: U Muzeju pozorišne umetnosti otvorena izložba o Mihailu Miši Janketiću

16. 06. 2022. u 12:34

Kultura

0 0

ZAJEDNO ČUVAJU KULTURNO BLAGO: Saradnja Galerije Matice srpske i Muzeja pozorišne umetnosti Srbije overena sporazumom

30. 06. 2021. u 20:31

Kultura

0 1

MUZEJ POZORIŠTA NA STABILNIM NOGAMA: Ministarstvo obezbedilo dvanaest miliona dinara za sanaciju temelja MPUS, problem je i nedostatak depoa

19. 03. 2021. u 09:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije