"VRLINE I MANE" SRPSKE MALINE: Najbolja je na svetu, ali "škripi" jedna stvar

SRPSKA malina i dalje važi za jednu od najkvalitetnijih na svetu. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, plodnom zemljištu i tradicionalnim sortama kao što su vilamet i miker, naši plodovi prepoznatljivi su po aromi, čvrstini i boji.

Foto: Deposit/ romrodinka

Ipak, iza tog kvaliteta krije se sve manja proizvodnja, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i brojni problemi koji poslednjih godina prate proizvođače.

Stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku dr Aleksandar Leposavljević ističe da Srbija i dalje ima potencijal da ponovo zauzme vodeću poziciju na svetskom tržištu, ali samo ako se reše ključni problemi u proizvodnji.

- Arilje je najviše uradilo na uvođenju standarda i unapređenju proizvodnje, ali je Ivanjica nekada bila najveće proizvodno područje. Danas su površine pod malinom značajno manje nego što pokazuje zvanična statistika, jer su mnogi proizvođači iskrčili zasade zbog nestabilnih cena, nedostatka radne snage i problema sa sadnim materijalom - kaže Leposavljević.

Prema njegovim procenama, stvarne proizvodne površine danas su približno trećina nekadašnjih.

Jedan od najvećih problema je nedostatak kvalitetnih, sertifikovanih sadnica. Institut za voćarstvo u Čačku još 2005. godine započeo je njihovu proizvodnju po strogim međunarodnim standardima, ali su kapaciteti nedovoljni da podmire potrebe domaćeg tržišta. Zbog toga su mnogi proizvođači bili prinuđeni da kupuju uvozni sadni materijal, što je u pojedinim slučajevima donelo ozbiljne probleme.

- Poslednjih godina u Srbiju je stigao i mutirani sadni materijal iz Poljske. Proizvođači su naručivali jednu sortu, a dobijali drugu. Zasadi su izgledali odlično, ali nije bilo roda ili su se plodovi raspadali u ruci - upozorava Leposavljević.

Kako izgleda zasad koji se smatra primerom dobre prakse, pokazuje domaćinstvo Milorada Mičića iz Budoželje kod Ivanjice. On je sadnice nabavio upravo iz čačanskog Instituta. Malinu gaji od 1985. godine, ali je novi zasad podigao pre tri godine. Prošle sezone ostvario je prinos od čak 210 kilograma po aru.

- Uvek sam bio za to da imamo manju površinu koju porodica može sama da odradi. Bolje je imati visok prinos i kvalitet nego velike površine sa slabim rezultatima - kaže Mičić.

Stručnjaci ocenjuju da je stanje u većini malinjaka ove godine bolje nego prethodnih sezona. Plod je kvalitetniji, a procene su da je kvalitet čak 30 do 40 odsto bolji nego lane.

Ipak, visoke temperature mogle bi da skrate berbu.

- Berba će ove godine trajati kraće jer visoke temperature ubrzavaju sazrevanje. To može da utiče na ukupne količine, ali je kvalitet za sada izuzetno dobar - ističe Leposavljević.

Još jedan veliki izazov je navodnjavanje. Mali broj proizvođača ima sisteme za zalivanje, a još manji broj pravilno koristi orošavanje koje tokom ekstremnih temperatura može značajno da sačuva zasade.

- Orošavanje se uključuje upravo kada su najveće vrućine. Mnogima to zvuči nelogično, ali upravo tako se snižava temperatura biljke i čuva njena kondicija - objašnjava Leposavljević.

Kada je reč o ceni, proizvođači su oprezni. Prve ponude za ovogodišnji rod kreću se oko 400 dinara po kilogramu, ali stručnjaci smatraju da bi kvalitet srpske maline trebalo da donese i bolju zaradu. Razlog je što na svetskom tržištu nedostaje vrhunska malina. Poljska proizvodi velike količine, ali njen kvalitet, kako ističu stručnjaci, nije na nivou srpskog. Istovremeno, Čile je ove godine imao probleme sa štetočinama i vraćanjem pojedinih isporuka sa zahtevnih tržišta.

- Najkvalitetnija malina je deficitarna i tu Srbija ima najveću šansu. Ne moramo da budemo najveći proizvođač ako možemo da budemo najbolji i da svoju robu prodajemo najplatežnijim kupcima - naglašava Leposavljević.

Paradoksalno, dok je srpska malina jedan od najcenjenijih izvoznih proizvoda, domaći potrošači je jedu veoma malo.

- Naši kupci u inostranstvu često bolje znaju koliko je malina vredna nego mi sami. Ona nije samo hrana, već i lek i trebalo bi da se mnogo više nalazi na našim trpezama - dodaje on.

S druge strane, postoje i primeri gde je loš sadni materijal napravio ogromne gubitke. Proizvođač Jeremija Kušić izgubio je praktično ceo zasad zbog bolesti korenovog sistema. Posle nekoliko dobrih godina, biljke su počele masovno da se suše, a procenjena šteta dostigla je gotovo dva miliona dinara.

Prema oceni stručnjaka, na takvoj parceli nije preporučljivo ponovo saditi malinu najmanje dve do tri godine, jer patogen ostaje u zemljištu. Ipak, uprkos svim problemima, mnogi proizvođači ne odustaju. Za Miletu Arapića iz okoline Ivanjice malina nije osnovni posao, već važan dodatni izvor prihoda.

- Ne živim samo od maline, ali ona svake godine donese nekoliko hiljada evra i zato vredi raditi. Najvažnije je da na kraju svi u lancu budu zadovoljni, i proizvođač i otkupljivač - kaže Arapić.

(RTS)

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

CENE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA STABILNE: Evo gde je zemlja najjeftinija, a gde najskuplja

29. 06. 2026. u 12:47

Poljoprivreda

0 0

ČAČAK UZ POLjOPRIVREDNIKE: Javni konkurs za podsticajna sredstava u poljoprivredi od 3. jula

29. 06. 2026. u 12:28

Ekonomija

0 0

USLUGA "PENZIJA UNAPRED": Kako penzioneri mogu podići novac kada im je hitno potreban

29. 06. 2026. u 11:12

Ekonomija

0 0

TRGOVCI O OVOME VEŠTO ĆUTE: Ako ovo ne znate lako ćete postati žrtva prevare

29. 06. 2026. u 10:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije