Društvo

VAŽAN DAN ZA SVE PRAVOSLAVNE HRIŠĆANE: Počinje Velikogospojinski post - Najkraći je, ali i najstroži, evo i zašto

V.N.

14. 08. 2024. u 07:14

ZA pravoslavne hrišćanske vernike u Srbiji, danas počinje dvonedeljni Velikogospojinski post.

ВАЖАН ДАН ЗА СВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНЕ: Почиње Великогоспојински пост - Најкраћи је, али и најстрожи, ево и зашто

Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatom kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post stroži od Božićnog i Apostolskog.

Sve vreme se posti na vodi, osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino.

Takođe, za vreme ovog posta se obeležava i praznik Preobraženje Gospodnje 19. avgusta, kada sme da se jede i riba.

Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božje, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.

Za hrišćane post nije samo uzdržavanje od masne i mrsne hrane, već ima prvenstveno duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobročinstva.

Post je uveo Isus Hrist, koji je 40 dana i noći postio u pustinji, nakon čega je izašao kao pobednik nad iskušenjima koja mu je postavio Sotona. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, osim jednodnevnih, postoje i višednevni postovi, a to su, uz Velikogospojinski, još i Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen sedmorici svetitelja, sedam mučenika, braći Makaveji, kao i iznošenju Časnog krsta.

Praznik iznošenje Časnog krsta dogovorno su ustanovili Grci i Rusi u vreme grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja, kao spomen istovremene pobede, Rusa nad Bugarima i Grka nad Saracenima. I ruska i grčka vojska pred sobom nosile su krstove, iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost. Ustanovljeno je da se na današnji dan iznosi krst iz crkve Svete Sofije, i to najpre na sredinu crkve, a potom na ulice radi poklonjenja naroda i spomena na pomoć krsta u ratovima. Nije iznošen obični krst, nego upravo Časni krst, koji je čuvan u hramu carskog dvora. Dan ranije, on je prenošen u Crkvu Svete Sofije, odakle je nošen ulicama Carigrada, radi osveštavanja zemlje i vazduha. Nakon 14 dana ponovo je vraćan u hram carske palate.

BONUS VIDEO: Bezbednost dece na kupalištima : najčešće zablude | Maja Jovanović |Nije samo naslov