POSETE MUZEJIMA PRODUŽAVAJU ŽIVOT: Najnovija istraživanja pokazala da su odlasci u umetničke galerije zdravi koliko i sport

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

03. 06. 2022. u 15:46

DO sada su u zdrave navike, one koje mogu da nam produže životni vek, uglavnom ubrajane šetnje, sportske aktivnosti i kućni ljubimci. Međutim, naučnici i psiholozi sve češće tvrde da na dugovečnost utiče i kontakt sa umetnošću.

ПОСЕТЕ МУЗЕЈИМА ПРОДУЖАВАЈУ ЖИВОТ: Најновија истраживања показала да су одласци у уметничке галерије здрави колико и спорт

Foto Shutterstock

Sa ovom tezom su prvi put izašli, na početku korone, istraživači čuvenog londonskog UCL-a (Univerzitetski koledž London), koji su došli do zaključka da dugovečnosti doprinose odlazak u pozorište, muzej ili galeriju. I to, što češće, to bolje.

Prema njihovom istraživanju, ljudi koji imaju aktivan kontakt sa umetnošću, svakih nekoliko meseci ili češće, smanjuju rizik od rane smrti za čak 31 odsto u poređenju sa ljudima koji to ne čine. Istraživanje za veliku studiju o starenju je trajalo godinu dana, a mereno je koliko često svaki učesnik odlazi na koncerte, u operu, muzeje ili se bavi nekim vidom umetnosti. Iz ogleda je bilo isključeno posećivanje bioskopa, a učesnici su praćeni punih 12 godina.

Pokazalo se da praćenje umetničkih događaja i učestvovanje u umetnosti može da deluje na ljude kao tampon protiv stresa, a istovremeno stimuliše kreativnost, koja ljudima omogućava prilagođavanje promenljivim okolnostima. Takođe, pomaže im da izgrade socijalni kapital, koji doprinosi kvalitetnijem starenju.

I nova američka studija, objavljena u časopisu "Žurnal pozitivne psihologije", objašnjava kako poseta muzeju može da pomogne u smanjenju stresa, borbi protiv usamljenosti i učini život smislenijim. Ljudi se posle takvih poseta osećaju "obnovljenim". Dobrobit se ogleda i u negovanju pozitivnih odnosa sa drugima, doživljavanju pozitivnih emocija ili osećaju uključenosti u sopstveni život. Poseta umetničkim muzejima, kako je zaključio tim psihologa, podstiče pozitivne emocije i osećaj angažovanosti, što rezultira kvalitetnijim življenjem. Takođe, pomaže u smanjenju stresa, jer momentalno opada proizvodnja kortizola, hormona povezanog sa stresom, u telu.

Osim toga, i umetnička dela, i drugi posetioci izložbi, mogu da učine da se osećamo povezanije i manje izolovano. Čak može doći do izgradnje zajednice istomišljenika. Muzeji nas, takođe, prebacuju u drugu dimenziju i mogu da podstaknu razmišljanje i kontemplativna stanja, koja nam, pak, omogućavaju da drugačije razmišljamo o sebi i svom životu, da steknemo nove perspektive.

To kažu psiholozi. A šta kažu ljudi direktno povezani sa umetnošću?

- Ja sam živ primer da veza s umetnošću doprinosi dugovečnosti - kaže kroz smeh osamdesetsedmogodišnji istoričar umetnosti i kustos Nikola Kusovac. - Mislim da me u dobroj kondiciji drži strast prema slikama. I danas me uzbudi i drži danima kada naiđem na neko vredno delo. Iako gunđam da sam umoran, to gunđanje je lažno. Još postoji zanos, oganj, ne znam da li bih to nazvao ljubavlju, jer ljubav je krupna reč, ali snažna strast prema umetnosti, prema nečemu čime se bavim 65 godina.

I sedamdesetjednogodišnja slikarka Biljana Vilimon pominje istu emociju, koja oplemenjuje život, deluje antistresno, pa samim tim može uticati i na dugovečnost.

- Nije to samo ljubav prema onome što radite, već i osećaj neizmerne slobode, kreativnosti, relaksacije, koju sigurno nema jedan hirurg. Nema te vrste stresa, naprotiv. Ali, u našoj zemlji je umetnost malo cenjena, umetnici bedno plaćeni, umetnička dela i događaji skupi, pa su tako uskraćeni i sami umetnici i konzumenti. Čovek sam mora da nađe način da uživa, država mu sigurno neće pomoći - smatra Vilimonova.

Jedna od najdugovečnijih živih umetnica kod nas danas je slikarka, grafičarka i pedagoški radnik Emina Čamo Lorbek, iz Novog Sada. Ona puni 90 godina i 70 leta umetničkog rada. I dalje slika, ali i puno čita. Posebna pikanterija je da svake nedelje sama ide po knjige u biblioteku.

Primer dugovečnosti je i nemački umetnik Gerhard Rihter, koga zovu "Pikasom 21. veka". Čovek koji je svojevremeno pobegao iz Istočne u Zapadnu Nemačku, retko izlazi u javnost i godinama živi u svojoj, uslovno rečeno, anonimnosti, iako ga smatraju jednim od najznačajnijih savremenih slikara. O njegovoj slici "Ema", pisac Bernard Šlink, autor čuvenog "Čitača", napisao je knjigu.

TAJNA U DOBRIM NAVIKAMA

KADA su somborskog slikara naivne umetnosti Savu Stojkova jednom pitali za recept dugovečnosti, odgovorio je:

- Svakog dana ustajem u pet sati i radim do jedanaest. Do doručka slikam kod kuće, posle u ateljeu, u galeriji, koju mi je namenio Pedagoški fakultet. Posle ručka imam jednu malu pauzu, razmišljam u horizontali, malo čitam, ponekad odspavam. Dobre navike i samodisciplina su tajna mog uspeha i dugovečnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NOVOSTI SAZNAJU: Hitno se seli 11 srpskih superligaških klubova, evo i zašto!