Dr Novosti

TAJNE LJUDSKOG ORGANIZMA: Koliko često se ćelije obnavljaju

Bojana Jovanović

04. 06. 2025. u 23:15

Ljudski organizam predstavlja izuzetno složen i dinamičan sistem, u kom se milijarde ćelija neprestano menjaju, dele, stare i umiru. Naučnici ističu da ne postoji jedan univerzalan ritam obnavljanja za sve ćelije.

ТАЈНЕ ЉУДСКОГ ОРГАНИЗМА: Колико често се ћелије обнављају

Foto Shutterstock

Dok se neke, poput onih u digestivnom traktu, regenerišu u roku od nekoliko dana, drugima, poput ćelija kostiju ili mozga, potrebni su meseci, godine, a ponekad se i uopšte ne obnavljaju. Proučimo ih „izbliza“...

Koža i digestivni sistem najbrže se regenerišu. Ćelije kože, konkretno epidermisa, obnavljaju se svake dve do četiri nedelje, zato što je koža prva linija odbrane organizma i stalno je izložena spoljnim uticajima.

Slično tome, ćelije koje oblažu želudac i creva imaju veoma kratak životni vek – menjaju se svakih dva do pet dana. Ova učestalost omogućava zaštitu organizma od hemijskih i mehaničkih oštećenja koja nastaju prilikom varenja.

Krv i jetra su u stalnoj obnovi. Crvene krvne ćelije, odnosno eritrociti, imaju životni vek od oko 120 dana. Trombociti žive sedam do 10 dana, dok bele krvne ćelije mogu da „požive“ od nekoliko dana do nekoliko meseci, u zavisnosti od vrste. Ćelije jetre, organa koji igra ključnu ulogu u detoksikaciji, obnavljaju se u proseku svakih 150 do 500 dana, što znači da se jetra može delimično regenerisati nakon oštećenja, sve dok povreda nije hronična.

Mit o sedam godina

Često se u popularnoj kulturi ponavlja tvrdnja da se celo ljudsko telo obnovi na svakih sedam godina. Iako ova procena predstavlja grubu prosečnu vrednost koja obuhvata sve tipove ćelija, naučnici je smatraju pojednostavljenom. U realnosti, vreme obnavljanja zavisi od funkcije, lokacije i uticaja spoljašnjih faktora.

Mišići i kosti imaju sporiji, ali temeljniji proces. Mišićne ćelije imaju ograničenu sposobnost obnove. Iako se mišići mogu oporaviti nakon povrede, njihova regeneracija je sporija i zavisi od težine oštećenja. S druge strane, ljudski skelet se u potpunosti obnavlja otprilike svakih 10 godina. Ova sporost je rezultat kompleksnosti strukture kostiju i procesa mineralizacije.

Za razliku od ostalih ćelija u telu, neuroni, odnosno ćelije mozga, uglavnom se ne regenerišu nakon što jednom nastanu. Postoje ograničene oblasti mozga, poput hipokampusa, gde je moguća neurogeneza, ali u većini slučajeva oštećenja neurona ostaju trajna.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Doneo joj je ogromnu slavu: Koji nadimak je Zorice Brunclik imala na početku karijere?

Doneo joj je ogromnu slavu: Koji nadimak je Zorice Brunclik imala na početku karijere?