MORAČA JE UTIHNULA: Novosti u rodnoj kući mitropolita Amfilohija: Uvek nas je sabirao, svet mu je bio mali

V. KADIĆ

31. 10. 2020. u 11:00

МОРАЧА ЈЕ УТИХНУЛА: Новости у родној кући митрополита Амфилохија: Увек нас је сабирао, свет му је био мали

Foto. V.K.

TUŽNA je Morača ovih dana, a juče se baš rasplakala i suzama natopila staze i bogaze kojima je koračao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Bare Radovića su njegova postojbina. Neka čudna tišina vladala je juče u ovom lepom kraju. Nije se čuo ni cvrkut ptica, niti lavež pasa. Sve je utihnulo.

Vest da se njihov brat, stric, deda, dever, bratstvenik i plemenik upokojio selom je protutnjala za tili čas. Nadali su se da će dobiti i ovu bitku, ali ga je bolest prevarila. Mitropolit Amfilohije poslednji put bio je ovde 9. avgusta na praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona i Svetog Klimenta Ohridskog, služio u seoskoj crkvi.

Pričaju seljani da se kao i uvek njegovim dolaskom u postojbinu sabirao narod, radovalo se staro i mlado, posebno njegovi Radovići, najbliža rodbina, koja je jedva uspevala da mu priđe, uzme blagoslov. Svraćao je u rodnu kuću vladika i na Mali Božić, donosio deci poklone, unosio radost u dom.

- Hvala što ste došli, znači nam to mnogo. O mom bratu se sve zna, ceo svet ga poznaje, proslavio je naše bratstvo i ovaj kraj. Od njega sam stariji četiri godine, igrali smo se po ovim livadama, čuvali ovce i goveda, zapravo sve ono što je u to vreme radio svaki naš vršnjak. Bio je dobro i pametno dete i svi smo ga voleli. Osnovnu školu je završio u manastiru Morača, a Bogosloviju Svetog Save u Rakovici u Beogradu. Odatle su ga putevi vodili u svetske metropole. Ceo svet je za njega bio mali - kaže, za "Novosti", njegov brat Vučica Vule, jedno od 15 dece koje su izrodili njihovi roditelji Ćiro i Mileva.

Foto. V.K.

Priseća se naš domaćin događaja iz davnog vremena kada je bratu Ristu, kako mu je bilo svetovno ime, spasao život iz nabujale reke.

- Umalo da se nije utopi! Padale su velike kiše mesec i više dana, a jedna rečica koja protiče pored naše kuće toliko je bila nabujala da je nosila sve okolne mostove. Desilo se da nije mogao da pređe na drugu obalu, nekako se spotakao i pao u vodu. Jaka struja je počela da ga nosi. Ja se prekrstih, pozvah Boga u pomoć i skočih za bratom u pomahnitalu reku - priseća se Vule davnašnjeg događaja. - Uspeo sam nekako da dođem do njega, uhvatim za kaputić i uz dosta muke izvučem na suvo ispod jedne leskove grane. Zvao sam oca i kada je došao, brat je bio bez svesti, ali mu je puls bio u funkciju. Tata ga je snažno uhvatio, stavio preko kolena i tako iz njega izbacio vodu. To je bio spas.

Foto. V.K.

Sa prvim komšijom Milojicom Lakićevićem, mitropolit je provodio prve godine detinjstva.

- Bili smo vršnjaci, doduše, vladika je od mene stariji pola godine. Zajedno smo išli u školu. Čvrsto bi me držao za ruku i vodio u jednu privatnu kuću gde se odvijala nastava. Bio je druželjubiv, emotivan, voleo je ljude i nikoga nije mrzeo. Uvek bi se obradovao kada bi me ugledao. Moja pojava vraćala ga je u dane detinjstva - priča Lakićević.

Tužan je i sinovac Blagoje, oko koga se svijaju dve ćerkice i supruga.

- Bio je brižljiv, voleo je svoju porodicu. Mi smo bili srećni kada bi seo za ovim stolom i započeo razne teme, pa i one krupne. Pomilovao bi me po glavi i kratko govorio "Biće dobro". Ponosan sam na svog strica - ističe Blagoje.

Nije samo mitropolit od Radovića bio učesnik veličanstvenih litija po Crnoj Gori, nego i njegova dva unuka Ivan i Raškom.

- Koračali su sa dedom i nisu se odvajali od njega. Ljubav prema unučadima nije mogao sakriti. Sećamo se kada je krstio malu Teodoru, uzeo je u naručje, a ona ne znajući kako da mu pokaže koliko ga vodi čvrsto ga je uhvatila za bradu, što mom deveru nije smetalo - kaže snaja Ivka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)