Zaječar: Bokserski šampion čisti ulice

ZAJEČAR - Stariji žitelji grada na Timoku ne kriju iznenađenje kada ga vide kako na ulici čisti sneg. Zastanu, zagledaju ga, a iz očiju im se vidi da bi ga nešto pitali... A, on - čovek od 56 godina, visok 156 centimetara - uvek spremno i bez ustezanja kaže: „Jeste, ja sam Ljubiša Avramelović, nekada bokser, a sada čistač ulica!“

Iako ga mlađi Zaječarci uglavnom ne poznaju, vremešniji sugrađani pamte da je - od 1979. do 1985. - harao ringovima ondašnje SFRJ u papir-muva kategoriji. Sve ga je htelo: i žene koje su ga opsedale, i menadžeri koji su mu nudili da pređe u profesionalce, i obožavaoci koji su ga ispred svlačionice čekali da dobiju autogram...

- Četri puta bio sam prvak Srbije i dvaput vicešampion Jugoslavije. Kao reprezentativac SFRJ, još sam jedini bokser koji je bio proglašen najboljim sportistom Timočke krajine.

Čak sam i dobitnik Zlatne plakete SFRJ, za unapređenje sporta u ovom regionu - veli Ljubiša koji se, već 1990, kada je u 34. godini okačio rukavice „o klin“, i lično uverio da slava brzo bledi.

Odjednom, svi su ga zaboravili, pa ni posao nije mogao da dobije. Nije se libio da obija pragove ljudi koji su, u danima slave, bili spremni i „zvezde sa neba“ da skinu, ne bi li ga videli u svom društvu, ali je uvek dobijao odgovor: „Dođi sutra, videćemo“, te je shvatio da reč udara jače od pesnica!

Razočaran, krenuo je u pečalbu, i u Beču, na „crno“, prao sudove u jednoj kafani, spavao u podrumu, te sav zarađeni novac slao u Srbiju, da prehrani ženu i dvoje dece.

Dobijao sam ja, da se razumemo, dobre batine u ringu, ali nijedan udarac nije mogao da se meri sa tim. I, tako se ja ponovo nađem na ulici. Tri dana sam spavao na klupi - seća se Avramelović.

Od tada, da bi nekako preživeo, radio je sve sezonske poslove - motiku u ruke, pa kopaj; testeru u ruke, pa u šumu, a brao je i kukuruz, skupljao seno...

- Pre dve godine, sretne me na ulici Ivan Joković, predsednik Skupštine grada, pa mu ukratko ispričam šta mi se desilo, a on me sutra zaposli. Čistim ulice i zahvalan sam na tome. Ne kradem ni od koga, pošten sam čovek... - krijući pogled, zaključuje junak ove priče, nekadašnji šampion sa metlom u ruci.