Mladima su zvezde neki ljudi za koje nikada nisam čula, a još nemam ni 40 godina: Danijela Buzurović o bolnim tačkama medija danas

Danijela Buzurović, urednik i voditelj emisije „Ekskluziv“ na Prvoj televiziji, jedna je od novinarki koja godinama, u prilično iskarikiranom svetu poznatih u ovoj zemlji, pokušava da sačuva vrednost prave ekskluzive i određenim trendovima, pojavama i samoproklamovanim zvezdama odlučno kaže ne!

Danas je to teže nego ikad, ali samim tim i izazov sa kojim ova šarmantna dama uspeva da se izbori. U otvorenom razgovoru za Novosti Online, kroz osvrt na svoj posao, javnu scenu Srbije i njene aktere, kao i na sve prisutniju virtuelnu, koja je postavila nova medijska i pravila popularnosti, otkriva zbog čega je ekskluziva postala jeftina i da li je moguće vratiti joj stari sjaj.

Koliko je u današnjem vremenu, uz stalne promene u medijima i na javnoj sceni, teško biti ekskluzivan i opravdati ime emisije koju uređujete i vodite?

Izuzetno je teško. Mnogo teže nego pre 10, 15, 20 godina. Internet je napravio revoluciju, a posle su se pojavile i društvene mreže. Informacije putuju brzinom svetlosti, pa je ekskluzivnost, u stvari, danas pojeftinila. Ono što treba da nam bude prioritet su kvalitet i zanimljivost, ali te reči nisu baš podobne za naziv emisije. Novinara najviše raduje kada nešto sazna i objavi prvi, ili snimi nešto što niko drugi nije, ali ni to više nije ključ, ni garancija uspeha.

Senzacionalizam je postao okosnica gotovo svih ekrana i naslovnih strana. Da li smo zgazili pravo novinarstvo zarad tiraža i rejtinga, i kako to utiče na vašu emisiju?

Uboli ste bolnu tačku. Užasavaju me naslovi u našim novinama, na naslovnim stranama i portalima. Osim što su veoma često nepismeni, vulgarni i besmisleni, oni šire i dezinformacije, što obesmišljava našu profesiju.

Pomenuti rejting, čitanost i klikove donose skandali, rijaliti, često prostakluk, crna hronika. Kako se boriti protiv toga i na koji način? Ima li svrhe uopšte?

Ovo je pitanje za desetku, ono treće na ispitu, ali bojim se da bi odgovor na njega bio predugačak i depresivan, tako da ću biti zadovoljna devetkom na ovom ispitu.

Da li su zaista tračevi, privatni život i prljav veš javnih ličnosti mnogo važniji od karijere i uspeha, i preduslov ekskluzivne priče?

Nisu, ali nažalost činjenica je da više zanimaju čitaoce i gledaoce. Ja sam za zlatnu sredinu. Moguće je predstaviti umetnost i kvalitet, ali na zanimljiv način i uz svest javnih ličnosti i umetnika da nije dovoljno samo njihovo postojanje i priča isključivo o poslu, već da je neophodno publici pružiti osmeh, malo spontanosti i šarma, reći ponešto o sebi i plasirati tako i sve važno što se tiče karijere.

Kakav je, po vašem mišljenju, svet poznatih danas u Srbiji, i na koji način se postavljate prema tome kao novinar, a kako kao deo tog sveta?

Zabluda je da se naše poznate ličnosti razlikuju od svetskih. Pratim sve što se dešava u svetu i moje zapažanje je da su poznati svuda isti. Ima i pametnih i prefinjenih i vulgarnih i prostih, samo govore različite jezike. Nikada mi nije bio jasan pojam zvezde i šta nekoga određuje da nosi taj status, ali kad bolje razmislim, mislim da prava zvezda mora da bude izuzetna ličnost koja je veoma talentovana i uspešna u svom poslu. Neki ljudi veruju da su zvezde ako su popularni, a oni koji to zaista jesu uopšte ne razmišljaju o tome.

Koliko su društvene mreže, Instagram posebno, donele plimu svega i svačega, pa tako danas javnu scenu kroje takozvani influenseri kojima su mlade generacije opčinjene. Gde to vodi?

Na internetu postoje paralelni svetovi i idoli. Mladima su zvezde neki ljudi za koje nikada nisam čula, a još nemam ni 40 godina. Ne znam da li je to jaz generacija, ali mislim da je lepše čitati knjige, učiti jezike, baviti se sportom, ići u pozorište i na koncerte, nego sedeti u sobi ispred ekrana.

Živimo u vremenu samoreklamerstva i težnje da se bude poznat po svaku cenu. I sve se dešava pred kamerama. Kako to komentarišete?

Rijaliti programi su doživeli transformaciju od nove, zanimljive TV forme do nečega što ne znam ni kako da nazovem. Prosto se plašim da opišem to što se dešava i mislim da zakonom treba zabraniti vulgarne sadržaje, ili ih emitovati isključivo posle ponoći. Ovo što se prikazuje u našoj zemlji je nečuveno!

Koliko su mediji krivi za nečiji vrtoglavi uspon bez ikakvog pokrića, ili se sve radi pod argumentom da narod to želi?

To mi je omiljeni glupi argument. Narod to traži. Nije istina! Toliko.

Ima li mogućnosti za promenu?

Ima. Da se kvalitetni ljudi ne povlače.

Na kakve komentare nailazite po pitanju cele ove priče od tih kvalitetnih ljudi sa ozbiljnim karijerama, koji su medijski skrajnuti ili su se povukli?

Svako se bori kako ume i može. Emisija koju uređujem za temu ima poznate, ali je pitanje kako će se kojoj temi pristupiti. U jednoj epizodi imam, recimo, koncert Nataše Bekvalac, premijeru iz Narodnog pozorišta, priču o tome da je Aki Rahimovski postao otac u 65. godini, neku mladu pevačicu u Muzeju selfija i mladog glumca na treningu. To su sve poznati ljudi i to su priče o njima. Ljudi bez zanimanja, starlete i rijaliti heroji nisu tema naše emisije.

Kako pravite selekciju i jeste li imali zahteve, pozive, pritiske?

Toga je uvek bilo i biće, ali se borim kako znam. Za sada uspevam.

Smeta li vam što se danas novinarstvom može baviti svako i što se pred kamerama pojavljuje ko god poželi, većina sa ciljem da postanu poznati?

Posao na televiziji je atraktivan i svima, koji nisu iz posla, čini se lak. Nebrojeno puta su dolazile devojke na probni rad i same odustanu jer se naporno radi, a one to nisu očekivale. A to što se danas svako bavi novinarstvom, jeste deprimirajuća činjenica, ali tako je.

Šta je svetlija strana svega? Vašeg posla, vas kao novinara, kao osobe kojoj je ta profesija u krvi?

Svakog dana uživam u stvaranju i kreiranju. Trudim se da ulepšam dan svojim kolegama i olakšam im posao koliko je to moguće, a onda, kad vidimo rezultate našeg rada zajedno se radujemo. Mnogo je lepih stvari i ja sam uvek okrenuta samo njima.

Sačuvali ste sebe, svoju neposrednost, optimizam. Odoleli promenama. Koliko to jeste suština vašeg ličnog i profesionalnog zadovoljstva?

Ključ moje lične sreće je to što sam svakog jutra zahvalna Bogu na svemu što imam. Ne čeznem za nečim što nemam i uživam u svakom danu. Volim svoje bližnje i oni vole mene. Ništa mi više u životu ne treba.

Već dve decenije ste u novinarstvu. Da li je, možda, vreme za promene u smislu autorske emisije ili nekog drugačijeg formata od “Ekskluziva”?

Za dobar projekat treba sačekati pravi trenutak. Radila sam najrazličitije televizijske forme i ostvarila svoje profesionalne želje, tako da ne čeznem za stepenikom iznad, jer sam na njemu bila. Uživam u svom poslu. Istina je da dugo radim jedan format i da bi promena bila osvežavajuća, ali ne žurim po svaku cenu.