DRŽAVA DALA NADU: Oživela legendarna planina Cer (FOTO)

V.Mitrić

subota, 15. 08. 2020. u 20:42

ДРЖАВА ДАЛА НАДУ: Оживела легендарна планина Цер (ФОТО)

Foto: V.Mitrić

LEGENDARNA planina Cer, na kojoj se odigrala čuvena Cerska bitka, u avgustu 1914. godine, kada su srpski junaci, predvođeni vojvodom Stepom Stepanovićem, izvojevali prvu veliku savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu, sve je atraktivnija i zanimljivija i za turiste i za poštovaoce srpkih rodoljuba, kojima je podignut spomenik u selu Tekeriš na kom piše - Vaša dela su besmrtna.

Sve je više turističkih destinacija, i sa lozničke i sa šabačke strane ove planine, pa gosti stižu, ne samo iz Jadra, Pocerine, Rađevine i Mačve, već i iz svih krajeva Srbije, iz RS, Crne Gore i rasejanja.

Obližnja Banja Badanja, bogata lekovitim svojstvima voda i blata, potvrđenim pre više od jednog veka, mesto je, gde, takođe, rado dolaze mnogi ljudi da se leče, opuste, razonode i uživaju u lepoti skoro netaknute prirode. Urađeni su, u poslednje vreme, odlični putevi, u ovom kraju, koji je, posle Drugog svetskog rata, ali i mnogo kasnije, bio jako zapostavljen od državnih vlasti, ali i onih u Loznici i Šapcu.

Foto: V.Mitrić

Cer danas

Na Ceru su zasađena i mnogobroja stabla u čast srpskih junaka iz Velikog rata, u akciji koju je sprovelo Ministarstvo pravde Vlade RS i JP „Srbija šume“, preko svog, Šumskog gazdinstva „Boranja“ u Loznici.

Foto: V.Mitrić

Posađena stabla u čast srpskih junaka

- Ovo je, sada, veliko izletište, ali i mesto gde se, u Spomen kompleksu junacima Velikog rata u Tekerišu, gosti mogu da upoznaji o epopeji Cerske bitke, posle koje su zvona crkve Notr Dam u Parizu, neprestano zvonila 24 časa, slaveći Stepu i njegove junake – kaže Željko Blagojević, Jadranin iz okolnog Siminog brda, kod Loznice, poštovalac junaka iz tog slavnog perioda srpske istorije .

- Ovde su dobro posećeni i pravoslavni hramovi, pa je zastupljena i duhovna strana ovog, inače, svetog srpskog prostora.

Foto: V.Mitrić

I država ima velike planove za Cer. Dosta toga je u pažljivoj pripremi. Država je dosta pomogla da se urade valjani drumovi, dala je značaj Cerskoj bici kao nikada do sada, a ovo mesto rado posećuju, pored ostalih, i najviši predstavnici vlasti Srbije, što raduje meštani koji su se, nekako, decenijama i godinama osećali usamljeno, a svite su stizale samo na obeležavanje godišnjica Cerske bitke i to, najčešće, samo onih okruglih.

Sveštenik iz Šapca, inače Jadranin Vojislav Voja Petrović, spada u red  onih ljudi koji su verovali u „vaskrs“ Cera, u svakom pogledu, kada je retko ko verovao. Verovao je čak i onda kada su, pred ukidanje jednopartijskog sistema, moćnici iz Beograda, u Spomen kompleks kraj Stepine, stavljali i fotografiju Josipa Broza, koja je, u tom ratu, bio na drugoj strani. Petrovićeva mnoga verovanja su ispunjena, a siguran je da je došlo vreme „punog gasa“ za ovu lepu i istorijsku srpsku planinu.

Foto: V.Mitrić

Spomenik na Tekerišu

Postoje, pored ostalog, ideje da se privuku na Cer i potomci palih vojnika  tada protivničke vojske, kako bi im, ovde, mogli da odaju počast.

Spomen kosturnica na Gučevu, kod Loznice, jedinstveno je mesto gde su zajedno sahranjene kosti srpskih i austrougarskih vojnika, što je još jedno svedočanstvo, ne samo o viteštvu, već i o čojstvu našeg naroda.

Foto: V.Mitrić

Na Cer, pa i na Mačkov kamen, kod Krupnja, mogli bi, takođe, da dođu  potomci palihvojnika Austrougarske carevine. Na godišnjice bitke, uostalom, često dolaze predstavnici diplomatskog kora zemalja koje su bile „na drugoj strani“, a rat je davno završen

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

mickey rudinsky

15.08.2020. 21:33

Ne znam u koju vrstu turizma bi se mogla svrstati ova velika "ofanziva" u Pocerini od strane drzave i resornih ministarstava? U redu nega tradicije i cuvanje od zaborava. Jedan osvrt na zivot obicnih ljudi, govorim o zivotu ljudi u Pocerini s ove strane, sabacke. Sela u tzv. gornjoj Pocerini, uglavnom su prazna, preostao je stariji zivalj. Mladi odlaze u vece centre, ili inostranstvo. Uslovi za rad na zemlji prilicno su teski. Kraj je za razliku od nekih drugih krajeva Srbije, aridan, oskudan u vodi. Bunari se kopaju od nekoliko desetina pa do stotinu i vise metara, cesto bez rezultata. Bez nadjene vode. Sto je dodatni razlog napustanja ovih krajeva, primer sela Desic, Grusic, Radovasnica, Dvoriste, Milosevac... O putnoj infrastrukturi ne vredi trositi reci, o nekim ozbiljnijim privrednim aktivnostima ni govora, ako se izuzmu, hladnjace za otkup sezonskog voca, nekog ozbiljnog privrednog objekta nema. Tu mislim na pogone za preradu voca i povrca jer kraj ima prirodne preduslove. U Pocerini takvog objekta nije bilo u novijoj istoriji, kako u vreme komunistickog rezima, tako i post komunistickog a svi su izgledi da ga jos za dugo nece biti. Zato da se vratim naslovu ovog priloga, mozda je zivnula planina Cer, Pocerina jos uvek spava dubokim snom.

zorka

15.08.2020. 23:03

Dragi g.m. r. ne mojte biti malodusni, skoro sam procitala da u nemackoj daju celo, prazno selo sa sve kucama, familijama koja hoce da se dosele i zive ,rade obradjuju i td,znaci poklanjaju. Ja se nadam da ce neka sela i oziveti i sami znate kakve su se politike vodile, da su fabrike zatvorene ,industrije nema, p.k.b. rasprodat , znate vi to dobro a znam ija. Puno pozdrava.