INTERVJU - DR DRAGANA MITROVIĆ: Taktika Amerike milom ili silom u korist Briks, Rusije, Kine…

Prvih godinu dana administracije predsednika Trampa doneli su svetu period prepun velikih iznenađenja, udara na postojeće savezničke formate i odnose, trgovinski rat protiv svih partnera, neočekivani samit i tajne dogovore sa ruskim predsednikom Putinom, susret sa predsednikom NR Kine, otmicu predsednika Venecuele, listu želja sa državama ili delovima država koje bi "valjalo" priključiti SAD. Svi ovi, i drugi šokantni događaji koji su bitno uticali na način odvijanja međunarodnih političkih, trgovinskih i ekonomskih odnosa, uneli su dodatnu nesigurnost na globalnu scenu kroz nepredvidivost ponašanja najveće vojne sile i vodeće države političkog Zapada.

Foto Privatna arhiva

Ovako u razgovoru za naš list proteklu "geopolitičku godinu" ocenjuje dr Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka BU i osnivač i direktor Instituta za studije Azije. Dodaje i da se čini kako je nivo iznenađenja svim doživljenim bio jednak velikim očekivanjima zaokreta u politici SAD, koju je Tramp najavljivao u izbornoj kampanji, kao i njegovo navodno mirotvorstvo i fokusiranost na domaća pitanja.

- Svet je najpre bio šokiran ekonomskom strategijom Trampove administracije, koja je podrazumevala vođenje trgovinskog rata protiv gotovo svih država, protivno važećim sporazumima sa njima i pravilima STO, kako bi se ove države primenom visokih carina ili pretnjom njima naterale na ekonomske ustupke. Ti ustupci su podrazumevali otvaranje tržišta, tj. obavezivanje na kupovinu različitih američkih roba u dogovorenoj vrednosti (od poljoprivrednih proizvoda, automobila, do energenata), kako bi se smanjio američki deficit i obavezivanje na ogromna ulaganja, uz prenos tehnologije u privredu SAD, u sektore poput lučke, industrije čelika i brodogradnje, do poluprovodnika. Ove investicije, uz državne subvencije, koje je pokrenula prethodna administracija, trebalo bi da dovedu do obnove realne ekonomije SAD, tj. njene ponovne industrijalizacije na višem tehnološkom nivou. Dobrodošli su bili i pokloni u vidu aviona, kakav je stigao iz Katara.

* Ko su Trampove sledeće "mete", šta znači ocena iz strategije Pentagona da "Amerika neće više nikome prepuštati uticaj na zapadnoj hemisferi"?

- Sama Nacionalna bezbednosna strategija SAD, doneta u decembru 2025. ističe ekonomsku obnovu, odnosno ponovnu industrijalizaciju kroz carinsku politiku, strana ulaganja i obezbeđivanje retkih zemljanih minerala neophodnih za proizvodnju tehnološki naprednih proizvoda i usluga. Naravno, za industriju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji neophodni su i energenti u mnogo većem obimu, kao i ogromne količine vode potrebne za uvećanu proizvodnju poluprovodnika. Ova strategija podrazumeva i smanjenje zavisnosti od NR Kine i put ka samodovoljnosti SAD, no, kako bi to bilo moguće, očigledno njeno tumačenje uključuje i "pripajanje" Kanade i Grenlanda, ekonomsko podjarmljivanje rudama bogate Latinske Amerike, kao i agilno ulaganje u retke minerale i metale, poput kobalta i bakra u Africi, u kojoj su SAD 2025. nadmašile Kinu po direktnim investicijama. Uskraćivanje pristupa i osujećivanje prisustva NR Kine u Latinskoj Americi kako bi se zaštitila "zapadna hemisfera" kao primarna zona dominacije novina je koju Trampova administracija dodaje sadržaju stare Monroove doktrine, od koje ništa nije ostalo osim geografskih pojmova. Kako je ekonomsko i političko prisustvo Kine u Latinskoj Americi veoma snažno, ostvarenje doktrine je za Trampove jastrebove podrazumevalo i ograničeni vojni udar na Venecuelu i otmicu njenog predsednika, otmice tankera sa naftom, potapanje plovila koja navodno prenose narkotike, pretnje nekolikim državama regiona, a pogotovo Kubi. Za Kinu, ovo je značilo udar na njene interese i potvrdu da se SAD ne može verovati jer njihova uloga "ratne imperije" ostaje nepromenjena. Kina će nastojati da zaštiti svoje ekonomske i druge interese i višedecenijska ulaganja bez ulaženja u direktnu konfrontaciju, čekajući da ojača lokalni otpor SAD kao agresivnoj i nametljivoj sili koja ne poštuje bolivarske slobodarske vrednosti i tradiciju naroda Latinske Amerike, već zahteva poslušnost.

* Ko su po vama najveći gubitnici, a ko dobitnici različitih poteza predsednika SAD, od uvođenja carina do preuzimanja Grenlanda?

- Budući na veličinu i važnost tržišta SAD, pretnje novim, visokim carinama su unele pometnju i postigle efekat kod gotovo svih država, od saveznika koji su sa nevericom gutali knedle i pristajali na sve traženo, do čvrstog držanja Indije, Brazila i Južne Afrike, koji su se kao članice BRIKS našli na udaru carina od 50 procenata, do NR Kine, koja je uzvratila moćnim protivmerama i primorala SAD na ustupke. Usput, Kina je 2025. ostvarila rekordan suficit u trgovini sa svetom nalazeći druga tržišta, od EU, ASEAN, Afrike i Latinske Amerike i svodeći svoj izvoz na teritoriju SAD na oko 20 procenata. I drugi su krenuli da traže nova tržišta, nove trgovinske sporazume i pouzdanije partnere, poput EU u Indiji, Kanada, Australija i Novi Zeland u Kini. Pretnje državama BRIKS zbog dedolarizacije, upućene još tokom predizborne kampanje i potkrepljene "kaznenim" carinama, dovele su do još masovnijeg prelaska na trgovinu u nacionalnim valutama zemalja članica plus i Šangajske organizacije za saradnju, ali i deset zemalja jugoistočne Azije članica ASEAN, kao i do jačanja kineskog juana kao digitalne valute centralne banke. Na kraju, većina pretnji visokim carinama je otklonjena pošto su "partneri" pristali na uslove Trampove administracije, a države koje SAD nisu mogle da priušte da izgube iz svoje geopolitičke orbite uticaja, poput Indije, na kraju su postigle dogovor o smanjenju carina, sa 50 na 19 odsto, uz obećanja kojima su potrebne decenije da se ostvare. Strategija nacionalne bezbednosti podrazumeva i "zlatnu kupolu" kao novi antiraketni zaštitni omotač SAD, kao i obezbeđivanje granica SAD od ilegalne imigracije, prodora narkotika... U sklopu ovih ideja, pojavilo se i ponovljeno i naglašeno "interesovanje" za Grenland, kako on, naknadno saznajemo, "ne bi postao kineski ili ruski". Zapravo, SAD su zainteresovane za ogromne resurse, bezbednosne i trgovačke koridore kroz tzv. severozapadni prolaz, kao i pristup Arktiku. S obzirom na to da je Grenland deo Danske, ovo je duboko uzdrmalo odnose unutar NATO, kao i odnose SAD i EU, budući da Trampova administracija smatra da je pitanje samo načina i vremena kada će Grenland biti pod kontrolom SAD. Odnosi unutar NATO, kao i odnosi EU i SAD pretrpeli su nepopravljivu štetu. Iako na kraći rok i površno gledano, SAD odlučno nameću svoju volju i dominaciju, milom ili silom, uspevajući da ostvare ono što žele, na dugi rok, ovo nepovratno urušava liderstvo SAD u okviru političkog Zapada i drugih saveznika i radi u korist BRIKS, Ruske Federacije, NR Kine i novog multipolarnog sveta. Jednako kako su ekonomske sankcije Iranu, Rusiji i drugim zemljama dovele do smanjenja upotrebe dolara i intenzivnog traganja za njegovom zamenom, tako će i politička grupisanja na drugim osnovama, na dugi rok, ostaviti SAD bez ijednog saveznika.

* Uprkos čestim protivurečnim izjavama Trampov odnos i prema Rusiji i prema Kini ipak je blaži u odnosu na raniju američku administraciju. Kakva je uloga Pekinga, mogu li oni i kako da profitiraju od svetskih "tumbanja"?

- Ova administracija nema potrebe da se krije iza lažnih ideoloških narativa o "demokratiji", "ljudskim pravima", tzv. liberalnom poretku, već je usmerena na rešavanje problema SAD i zaključivanje dogovora koji to omogućavaju. U tom smislu, odnosi sa dve ostale velike sile, Ruskom Federacijom i NR Kinom su joj izuzetno važni, kao što su Trampu važni lični odnosi sa dva velika lidera ovih zemalja. Naravno, i ovde imamo dvostrani pristup gde se, s jedne strane, izražavaju namere da se odnosi poprave i saradnja unapredi, održavaju samiti i sklapaju dogovori, a s druge strane, SAD uvode sankcije ruskom energetskom sektoru i nastoje da "uskrate pristup" Kini ka vlastitom tržištu i Latinskoj Americi.

* Rusi su se uključili u trilateralne mirovne pregovore oko Ukrajine, ima li realne šanse da se rat uskoro završi?

- Od početka tzv. specijalne vojne operacije, ruska strana je istakla ciljeve koje je neophodno ispuniti kako bi se sukob okončao: denacifikacija, demilitarizacija, zaštita ruskog i ruskogovorećeg stanovništva, Ruske pravoslavne crkve, kao i eliminisanje Ukrajine kao "antirusije", sa čije teritorije se može ugroziti bezbednost Ruske Federacije. Sve dok se ti ciljevi ne ostvare, za pregovaračkim stolom, ili na bojnom polju, Rusija neće prekinuti sa ratnim dejstvima, budući da je pitanje kada, a ne da li će ona dobiti ovaj rat. Zbog načina na koji se rat vodi i izbegavanja civilnih žrtava, tempo je spor. S druge strane, moguć je i iznenadni i relativno skori slom do krajnosti iscrpljenih ukrajinskih kapaciteta i njena kapitulacija.

* Gde je Srbija u svemu ovome, da li treba da se "sakrijemo pod kamen" dok sve ne prođe i da li je to moguće?

- Manjim zemljama, koje su na različite načine zavisne od regionalnih i globalnih kretanja, posebno je teško u vremenu kada je stari poredak nestao, a novi još nije jasno definisan, kao ni sfere uticaja koje velike sile priznaju jedne drugima. U tom smislu, važno je ostati otvoren za saradnju sa svima i ne zamerati se neoprezno nikome od velikih. U isto vreme, uvek je potrebno i važno istaći spremnost da se brane vlastiti interesi po svaku cenu, jer je to stav koji odvraća nasilnike i donosi poštovanje, a često i spremnost da se oni uvaže.

Amerikanci mahom zabrinuti

* Može li se reći da je ovakvom politikom Tramp izgubio, a ne dobio podršku Amerikanaca?

- Mnogi Amerikanci smatraju da se Tramp, suprotno obećanjima, previše bavi spoljnim temama, da ipak ne preza od upotrebe sile, da nastavlja stare hegemonske matrice ponašanja i zanemaruje veliku krizu koja postoji u američkom društvu. Prema dostupnim podacima iz različitih istraživanja, oko dve trećine Amerikanaca brine porast cena i visokih troškova života usled nedostupne zdravstvene zaštite, nemogućnosti da se iznajme ili kupe stanovi, nasilja, korupcije i podeljenosti političke elite oko ključnih pitanja, sumnje u demokratiju u SAD i kvaliteta izbornog procesa. To su neki od problema koji tište tzv. obične građane kojima je Tramp obećao boljitak i pravedniju Ameriku. Njihov odgovor će dati izbori (na pola mandata) za oba doma Kongresa.

Preporučujemo

Politika

0 2

BRNABIĆ ODGOVORILA BLOKADERSKIM MEDIJIMA: Možda smo i psa Žuću ispred Index sendvičarnice u Novom Sadu organizovali - Žuća Ćaci (FOTO)

08. 02. 2026. u 14:26

Politika

0 13

VUČEVIĆ O SRAMNOM NAPADU MILANA ST. PROTIĆA NA SPC: Autošovinizam me više brine od onoga što smo videli u Hrvatskoj

08. 02. 2026. u 13:13

Politika

0 8

AMERIKANCI PIŠU: Srbija rasporedila kineski FK-3 na istok Evrope

08. 02. 2026. u 13:06

Politika

0 18

VUČIĆ SA PETROVARADINSKE TVRĐAVE: Bistrimo svetsku politiku i kujemo planove za ubrzani razvoj Novog Sada i Srbije

08. 02. 2026. u 12:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije