Šta sa raketama Kine i Francuske?

Predsednik Rusije Vladimir Putin je početkom decembra 2019. godine kazao da je njegova zemlja spremna da produži sporazum na narednih 10 godina. Uslov predsednika SAD Donalda Trampa - da ubuduće bude stroža kontrola arsenala - moguće je realizovati, ali ključni problem je što u Vašingtonu insistiraju na tome da se u pregovore uključi i Kina, što Peking ne želi.

Kinezi kažu da je sporazum koji su potpisali predsednici Obama i Medvedev dvostrani i da oni ne vide razlog zašto bi mu se pridružili. U Pekingu kažu da oni nemaju velike arsenale atomskog oružja. Po oceni Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Rusija ima 6.375 atomskih bojevih glava, SAD 5.800, a Kina samo 320. Ali i Francuska ima 290 atomskih bojevih glava, pa se nameće pitanje zašto se u pregovore ne bi uključila i Francuska, kao i Velika Britanija.

Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog oružja bio je potpisan 2010. godine u Pragu, a tadašnji predsednici, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, saglasili su se da on stupi na snagu 2011. i da traje 10 godina. Iako nije bilo velike pompe kad je sporazum potpisan, verovalo se da on može da zaustavi trku u naoružavanju. Sada se može očekivati da trka u naoružavanju već naredne godine krene većom brzinom, jer je za to novac već predviđen državnim budžetima.

Ma koliko se političarima ne sviđa formulacija da se mir održava na "ravnoteži straha", ta ocena je tačna, jer se niko ne usuđuje da krene u veliki obračun, znajući da postoje načini za automatski odgovor i da bi se svet pretvorio u veliko zgarište.