PREDSEDNICI Izraela i Poljske pozvali su na povećanje napora u borbi protiv antisemitizma, ali u ponedeljak, na dan kada je svet obeležavao 75 godina od oslobađenja logora Aušvic, isprepletane niti istorije, pokušaja njene revizije i aktuelne politike nadvile su se nad ceremonijom u Poljskoj.

Više od 200 preživelih iz Aušvica, logora smrti u kojem su nacisti ubili oko 1,3 miliona ljudi, pristiglo je iz celog sveta kako bi obeležilo 75 godina otkad je Crvena armija oslobodila logor. Na komemoraciju, koju je predvodio predsednik Poljske Andžej Duda, međutim, nije bio pozvan predsednik Rusije, zemlje oslobodioca logora, Vladimira Putina.

- Poljska nikad ne može da vrati Rusiji dug za oslobođenje od nacista - izjavio je ambasador Ruske Federacije u Poljskoj Sergej Andrejev novinarima u Aušvicu.

Poljsko rukovodstvo redovno izjavljuje da i Rusija, pored Nemačke, treba da plati Poljskoj štetu koju je ta republika pretrpela za vreme Drugog svetskog rata.

- Mi o tome imamo svoje mišljenje. Poljska danas postoji zahvaljujući pobedi Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu. Da nije bilo te pobede, ne bi bilo ni Poljske, niti bi bilo Poljaka na toj teritoriji. Poznato je kakvu su sudbinu šefovi Trećeg rajha spremali za ovu zemlju i njen narod. Zato, ako govorimo o dugu, Poljska nikad ne može da vrati dug Rusiji i drugim državama bivšeg Sovjetskog Saveza - rekao je Andrejev i naglasio da "pokušaji revidiranja istorije Drugog svetskog rata nisu ništa novo".

Poljski predsednik Andžej Duda, koji prošle nedelje nije prisustvovao Svetskom forumu o Holokaustu u Jerusalimu jer nije bio na listi govornika, zahvalio je Rivlinu što je došao u Aušvic.

- To prisustvo je znak sećanja, to je vidljivi znak protivljenja nehumanom tretmanu, mržnji... - kazao je Duda.

Potom je Duda izrazio i nadu da su sve sumnje razrešene u dijalogu sa Rusijom o istoriji Drugog svetskog rata, na zajedničkoj konferenciji za medije sa izraelskim kolegom Ruvenom Rivlinom:

- Došlo je do ozbiljne razmene mišljenja između poljskih vlasti i ruskih predstavnika - primetio je Duda i dodao da se nada da su sve sumnje rešene i da više neće biti pokušaja menjanja istorije, istakavši da su "tada 27. januara 1945. vojnici Crvene armije oslobodili nekoliko hiljada preživelih i najgori period u njihovom životu se konačno završio".

PROČITAJTE JOŠ: Ambasador Rusije u Aušvicu: Poljska nam se nikad ne može odužiti, da nije bilo nas ne bi bilo ni Poljaka

Brojni svetski zvaničnici, među kojima je bila premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova, predsednici Austrije Aleksander van der Belen i Nemačke Frank Valter-Štajnmajer, slovenački predsednik Borut Pahor, premijerka Belgije Sofi Vilmes, premijeri Bugarske Bojko Borisov, Hrvatske Andrej Plenković i Češke Andrej Babiš, uz preživele nekadašnje logoraše pristigle iz Izraela, SAD, Australije, Perua, Rusije, Slovenije i drugih delova sveta, digli su glas protiv antisemitizma:

- Danas čujemo glasove koji šire mržnju na internetu, ulici, u centrima političke moći. Naša dužnost je borba protiv antisemitizma, rasizma i fašističke nostalgije, tog bolesnog zla koje preti da izjede temelje naših demokratija - poručio je Rivlin na konferenciji za novinare u blizini logora, koji je sada muzej.

Veče uoči komemoracije, preživeli su se, oslanjajući se na svoju decu i unuke, prošetali po mestu gde su bili dovedeni i u kojem su preživeli najstrašnija mučenja. Oni su rekli da su došli u Aušvic da se sećaju, da podele svoju sudbinu sa drugima i pokažu prkos prema onima koji su želeli da ih unište.

Ivon Englman, 92-godišnja žena iz Australije, rekla je da se seća da je bila dovedena u Aušvic iz geta u Čehoslovačkoj, da su joj skinuli odeću, obrijali glavu i stavili u gasnu komoru. Nekim čudom, gasna komora tog dana nije radila i ona je preživela.

SRAMNO SAOPŠTENjE HRVATSKE VLADE

NA Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, hrvatska vlada se pridružila obeležavanju 75-godišnjice oslobođenja najvećeg nacističkog logora Aušvic-Birkenaua, uz poruku da se toga dana treba prisetiti i zloglasnog ustaškog logora Jasenovac, u kojem su, kako se navodi, ubijene hiljade pripadnika jevrejskih i drugih naroda, kao i hrvatskih antifašista i demokrata.

VAN DER BELEN: OSEĆAM SRAMOTU

Predsednik Austrije Aleksander van der Belen rekao je da mu nije lako da poseti ovo stratište, ali da je to neophodno. On je u saopštenju ukazao na suodgovornost Austrije za Holokaust i naglasio da oseća "duboki užas" zbog onoga što je ljudima učinjeno u Aušvicu. Kazao je da oseća sramotu, jer su mnogi Austrijanci učestvovali "u varvarskim zločinima". "Previše zemljaka je podržavalo i gledalo u stranu, a premalo njih je pružalo otpor", rekao je Van der Belen.

ISKRIVLjENA ISTORIJA

Ruski ambasador u Poljskoj Sergej Andrejev podsetio je da se "sada približava 75. godišnjica pobede sovjetskog naroda u Drugom svetskom ratu": "Još jednom će se ceo svet podsetiti ko je najaktivnije učestvovao u formiranju posleratnog sistema međunarodnih odnosa. To, naravno, nije u skladu sa sadašnjim viđenjem naših zapadnih partnera, oponenata, o tome kako treba da izgleda današnji svet", zaključio je on.

PREŽIVELA IZ SRBIJE SA ANOM

SA premijerkom Srbije Anom Brnabić je u Poljsku otputovala i devedesetosmogodišnja Borbala Igumanović, koja je preživela strahote Aušvica. Ona je bila jedna od 200 preživelih koji su prisustvovali ceremoniji.

MEĐUNARODNI DAN SEĆANjA ODRŽAN I U BEOGRADU

Ministar Zoran Đorđević položio venac na Spomenik žrtvama genocida

Zoran Đorđević, ministar za rad predvodio je centralnu državnu ceremoniju povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, kao izaslanik predsednika Srbije. Uz pune vojne i državne počasti položio je venac kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Ministar je istakao da je u Holokaustu na monstruozan način ubijeno šest miliona pripadnika jevrejske vere i nacionalnosti. Nacistički projekat "germanskog natčoveka" neslavno se završio u bujici Volge kod Staljingrada, pod ledom oko Lenjingrada, u blatu Kurska i u podnožju naših planina.