Veselin od legendi napravio atrakcije za turiste: Mitovi Dubočke pećine mame posetioce

ALE i bauci iz Duboke na obroncima Homolja promenili su manire. Umesto da plaše decu, sada su turistički "radnici". Iz zaslužene penzije u službu seoskog turizma vratile su se i čuvene dubočke rusalje, žene koje padaju u trans, komuniciraju s duhovima i proriču. U prošlosti su sa drugim svetom razgovarale samo na praznik Duhova. Danas to čine kad god treba, čim ima dovoljno publike.

- Ako dođe pun autobus turista, onda se organizuju folklor i rusalje, a može i pečeno prasence. Za manje gostiju se ne isplati. U pećinu, pak, zbog bezbednosti vodimo manje grupe za koje organizujemo ručak sa tradicionalnim specijalitetima. Zmaja iz pećine još nismo ubedili da izađe pred publiku, stidljiv je - objašnjavao nam Veselin Vesa Martinović, aktivista koji u Dubokoj razvija seoski i pećinski turizam.

Tajne raskošnih pećina ovog dela istočne Srbije upoznao je pomažući našem najvećem speleologu profesoru dr Radenku Lazareviću. Videvši oduševljenje naučnika, palo mu je na um da pećine mogu da budu turistička atrakcija. Kao i svaki vizionar, na početku se suočio s nerazumevanjem, ali se nije pokolebao.

- Oblast Zvižd ime je dobilo po zviždećem zmaju iz Dubočke pećine. Pričalo se da ala zviždi tri dana, sedam dana, ili tri nedelje. Baš koliko duva i košava. Oni koji su znali da Dubočka pećina ima dva ulaza znali su da "zviždi promaja", ali priča o zmaju lepše zvuči - veselo objašnjava Vesa.

Pročitajte još - Lazareva pećina prva u Srbiji

Oslonivši se na predanja i narodne običaje, naš sagovornik je počeo da sarađuje sa planinarskim klubovima, pa se o tajnama Dubočke pećine pročulo nadaleko.

- Imamo redovne goste iz inostranstva, iz Nemačke, Austrije, Rumunije, Poljske - pričao je Vesa grabeći na čelu duge kolone planinara Srbije, Hrvatske i Slovenije, koji su rešili da se okušaju i u speleologiji. Na ramenu je nosio velike sklopive aluminijumske merdevine, neophodne za prolazak kroz neke delove podzemnog kompleksa.

Veselin Martinović,foto B.Subašić

U Dubočkoj pećini su arheolozi pronašli tragove života ljudi još u doba neolita. Za vreme Kočine krajine tu je bilo sklonište zbegova, a Dubočka pećina je bila i tajni prolaz iz doline Peka prema Dunavu.

- Danas pećinu osim turista-avanturista najviše posećuju tragači za blagom koji je prekopavaju. Njih ni zmaj ne bi uplašio - kaže Vesa.

Skriveni ulaz u pećinu,foto B.Subašić

RIZIČNO BEZ VODIČA

DUBOČKA pećina nije uređena za turiste i rizično je pokušati samostalno lutanje kroz njenih 2.275 metara dvorana i hodnika - upozorava Vesa. - Treba znati i kada sme da se uđe u pećinu, zbog rečice koja njoma protiče.

foto B.Subašić

Posle većih padavina ona postaje bujica. Jedini deo pećine dostupan cele godine je ogromna ulazna dvorana, sa vratnicama visokim 20 i širokim 25 metara. Iza njih je orijaška dvorana široka do 40 metara, visoka do 31 i duga 132 metra.