Darko je život obeležio podvigom: Nastradao spasavajući porodicu Kumburović na Skadarskom jezeru

PRISUSTVOVALI smo nedeljnoj liturgiji u manastiru Vranjina na Skadarskom jezeru. Nismo ni slutili da su kum Darko Vujošević i nesrećna porodica Kumburović - Ratko, njegova trudna supruga Jana i ćerkica Nina, poslednji put sa monasima i nama podelili molitvu ljubavi i zapalili sveće... Posle zajedničke trpeze, pošli smo kući, ne pomišljajući da Darko i Kumburovići kreću na svoje poslednje putovanje... Negde na sredini Skadarskog jezera veliki talas je preplavio prednji deo čamca i počeli smo da tonemo. U tom trenutku, kad smo već bili u vodi, osetila sam da me je mala Nina uhvatila za nogu, njen otac Ratko za ruku... Krenula sam da zaronim, ali me je moj kum Darko uhvatio za jaknu i izvukao iz vode.

Dodao mi je dasku koja se odvojila od čamca da se pridržim za nju, dok on pomaže devojčici i njenim roditeljima koji su očajnički pokušavali da spasu ćerku. Darko je u jednom trenutku uhvatio Ninu i sve vreme je držao da ne potone. Kad sam videla koliko se bori, prebacila sam mu dasku. Krenula sam da plivam prema obali, a on me upitao mogu li. Nijednog trenutka nije ispuštao devojčicu, za njen život borio se do svog poslednjeg daha... Voda je penila, a potom se sve umirilo... Nikada je ne bi ostavio... Stradali su zajedno, ali njegov će podvig živeti večno.

PROČITAJTE JOŠ - POSTHUMNO NAGRADA DARKU VUJOŠEVIĆU IZ PODGORICE: Stradao spašavajući prijatelje

Ovako se Vanja Rašović iz Podgorice seća kobne nedelje 3. februara prošle godine kada su u Skadarskom jezeru tragično stradali Zećani Ratko (39), Jana (37) i Nina (12) Kumburović, i Darko Vujošević (42) koji je nadljudskim snagama pokušavao da ih spase. Godinu posle ove nečuvene drame, Rašovićeva teško, s mnogo tuge i neverice, govori o tragediji:

- Znam da ne mogu da vratim mog kuma, mog heroja, ali neka se zna istina. Jer, ljudi kao Darko nikad ne nestaju, ne prolaze, oni su večni i neprolazni. Još čujem reči mitropolita Amfilohija koji je na Darkovoj sahrani rekao da "ono što jeste čovek, ono što je za večnost rođeno, ono je zasijalo i sija u ličnosti Darkovoj i postaje svima učitelj". Dao je svoj život da bi spasao devojčicu, njenu majku koja je čekala prinovu, i oca... Može li čovek za drugog čoveka, za prijatelje, da učini više? I nesrećni Kumburovići bili su divni, tihi, skromni i veri predani ljudi.

Poslednja Darkova fotografija tokom ručka u Vranjini

Veselin Vujošević, brat heroja Darka, još je nem od bola. Ječi tišina koja nastane kada mu neko pomene brata. Tiho, sa mnogo tuge i, istovremeno, ponosa na brata, govori:

- Shvatio sam da, iako smo mnogo toga prošli zajedno, ipak ga nisam poznavao, jer ovaj poslednji čin, podvig, polaganje života za bližnjeg svoga, potiskuje sve prolazne stvari koje sam znao o njemu. Ovim podvigom je rekao sve o sebi. Život je okončao podvigom. Poživeo je ovozemaljski život kratko, ali je u njemu učinio mnoga dobra. Živeo ga je čestito, svetlog obraza i čistih ruku.

Jana, Nina i Ratko Kumburović Foto privatna arhiva

Priča nam Veselin da je njegov brat godinama bio vozač autobusa u podgoričkom Gradskom saobraćaju. Potom je napustio taj posao i prešao u samostalne zanatlije. Bio je oženjen Mirjanom. Poroda nisu imali.

PROČITAJTE JOŠ - KRATKO JE ŽIVEO, A UČINIO MNOGA DOBRA: Sahranjen Darko Vujošević

- Bio je običan, skroman čovek - nastavlja Veselin. - Smrtnik koji nije jurio za slavom i zaradom. Voleo je crkvu, ljude. Najviše je posećivao manastir Vranjinu... I tu gde je pustio korene skončao je svoj ovozemaljski život... Teško nam je bilo i ona 24 dana dok mu nisu pronašli telo. Toliko ga je u svojim ledenim jedrima držalo nepredividivo jezero koje je toliko voleo.

Supruga Mirjana i Darko Vujošević Foto I. Stojadinović

BOLjI JEDNI ZA DRUGE

ZA iskazanu hrabrost i požrtvovanost, Darku Vujoševiću je posthumno dodeljeno najveće priznanje koje dodeljuje grad Podgorica, "Nagrada 19. decembar". Primila ga je Darkova supruga Mirjana. Ona je tom prilikom kazala:

- Hvala gradu što je prepoznao Darkovu dobrotu, jer želim da se Darkova dobrota i ono što je on uradio usele u srca svih nas. Da svi budemo bolji jedni za druge.

Bio je dobrovoljni davalac krvi