Golman Mančester junajteda odbranio i tri srpska života

MINHENSKA tragedija koja je pre 60 godina odnela 23 života za samo 54 sekunde, izbrisala je mladi tim Mančester junajteda koji je Mat Bezbi godinama brižljivo gajio i stvarao. Kada se na zaleđenoj pisti minhenskog aerodroma raspao dvomotorac klase "elizabetan", zauvek su se promenile sudbine onih koji su preživeli. Podvigom fudbalera Harija Grega, iz olupine aviona "Britiš juropijen ervejza" "lord bargli" spasene su Vera Lukić i njena dvogodišnja ćerka Vesna.

PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Mesto odakle je „Mančester“ odleteo na nebo

Supruga Veljka Lukića, vazduhoplovnog atašea Jugoslavije u Londonu, kako su tada objavili mediji, iskoristila je slobodna mesta na letu za Englesku i sa dvadesetdvomesečnom bebom se ukrcala u avion tog nesrećnog 6. februara 1958. godine. Sreća je zaista tog dana pogledala Lukiće, jer kako se kasnije ispostavilo, Vera je bila u trećem mesecu trudnoće. Šest meseci kasnije, rodila je zdravu bebu - sina Zorana.

PROČITAJTE JOŠ - Na stadionu Partizana održan komemorativni skup kojem je prisustvovala delegacija Mančestera: Kobno 15.04 zauvek u sećanju

Kakva se drama odigravala na aerodromu u Minhenu tog četvrtka oko 16 časova, dok su izvlačeni povređeni i nastradali putnici, pisano je i u feljtonu "Večernjih novosti" 1961. godine.

- Avion je postao klanica kad je svojim levim krilom udario u obližnju kuću i zapalio se kao palidrvce - prisećao se, za naš list, Frenk Tejlor, jedini preživeli od osam novinara. - U jednom trenutku čuo sam pilota Džejmsa Tejna kako panično viče da se svi preživeli putnici što pre udalje od aviona. Dok su se ostali preživeli izbezumljeno teturali i bežali od olupine, golman Hari Greg je vikao iz sveg glasa: "Hodite ovamo! Probijmo se unutra, još ima živih u avionu!"

PROČITAJTE JOŠ - NA DANAŠNjI DAN: Bezbijeve "bebe" zauvek u legendi

Greg je, pisale su "Novosti", hrabro uleteo u razlupani trup aviona, i posle nekoliko trenutaka pojavio se držeći u rukama dete uvijeno u ćebe. To je bila mala Vesna, ćerka Vere Lukić. Bebino lice bilo je otečeno i povređeno, ali je disala. Stjuardese Margaret Dejvis i Rozmeri Čeverton uzbuđeno su pratile Gregov podvig. Nežno su prihvatile dete iz Gregovih ruku, dok se Irac odmah okrenuo i ponovo uleteo u avion. Nekoliko trenutaka potom, pojavio se sa bebinom majkom u rukama.

Dve i po decenije kasnije, Vesna i Vera Lukić, prvi put posle nesreće, srele su se sa svojim spasiocem, u Velsu. U dokumentarnom filmu Bi-Bi-Sija zabeležen je dirljiv momenat, kada dvadesetšestogodišnja devojka sa suzama u očima govori bivšem golmanu kako mu je večno zahvalna.

Emocije nije krio ni Greg. Stiskajući ruke majke i ćerke, dugo nije mogao ništa da kaže. Jedva je posle teške pauze izgovorio: "Oprostite mi, ovo je za mene vrlo potresno." Verinog sina Zorana Lukića tada nije upoznao, jer je mladić bio na odsluženju vojnog roka.

Prilikom obeležavanja pet decenija od tragedije, hrabri Greg je posetio Beograd i tada se. osim sa Verom i Vesnom, sreo i sa trećom osobom kojoj je spasao život a da to u trenutku nesreće nije znao. Zoran Lukić, tada već novinar, stao je ispred hrabrog golmana Mančester junajteda i, vidno uzbuđen, rekao:

- Ceo život sanjam ovaj trenutak. Da stanem ispred vas i zahvalim vam što ste spasli moj život i ne znajući za to.

Skromni Irac mu je tada odgovorio da sebe nikada nije doživljavao kao heroja.

- To su ljudi koji čine hrabra dela, svesni posledica onoga što čine - kazao je Greg. - Tog dana uradio sam ono što mi je savest nalagala i što je moralo biti urađeno.

BATA TOMAŠEVIĆ

MEĐU preživelim putnicima britanskog "elizabetena", pre 60 godina bio je i Bata Tomašević, tada službenik jugoslovenske ambasade u Londonu. U vreme tragedije aviona koji je nazivao "leteća tvrđava", imao je 29 godina, i do kraja života nije zaboravio dan koji mu je gotovo bio drugi rođendan. Lice mu je bilo povređeno, prednji zubi polomljeni, imao je mnogo posetkotina po telu. Preminuo je prošle godine u Beogradu.