BEOGRAĐANIN Zoran Bosanac već trideset godina gradi uspešnu karijeru u svetu internacionalne mode. Zo`ran, kako se njegovo ime čita na francuskom jeziku, bio je modni konsultant Mika Džegera, Nikol Kidman, Žan-Mišela Žara, Katrin Denev, Joko Ono... Njegove modne savete često je koristio i predsednik Francuske Fransoa Oland.

Nekadašnji umetnički direktor modne kuće "Čeruti" i veliki poznavalac svetskog tržišta luksuza, odlučio je da modni duh Pariza donese u Beograd. Sa Zoranom Bosancem razgovaramo u njegovom "Altus klubu" na Neimaru, prvom salonu u našoj prestonici u kome se za muškarce radi sve po meri - od cipela, torbi, donjeg veša do odela. U enterijeru svedenog dizajna, koji deluje elegantno, sagovornik nam govori o svojim počecima, usponu i zašto se vratio u rodni grad.

- Otišao sam u Rim na magistarske studije, u Beogradu sam završio geofiziku. Nisam ni sanjao da ću se naći u svetu mode. Ali, životni put me je odveo na tu stranu. Moja majka je imala modni salon, uz nju sam, dok sam bio dete, zavoleo modu - priča nam Bosanac.

Početkom devedesetih potpisao je svoj prvi ugovor sa poznatom italijanskom kućom "Mauricio Galante". Deset godina je tamo radio kao stilista i kreativni konsultant, a onda je kompanija preseljena u Pariz.

- Neočekivano sam se obreo u Parizu. Bila su to zlatna vremena za mušku modu. Svi poznati kreatori radili su muške kolekcije. Otvorio sam butik, koji je za kratko vreme postao "trendi". Svetske zvezde, ali i najpoznatiji kreatori bili su naše mušterije. Postao sam prvi baja na svetu - šali se Bosanac.

BIO SAM KURIR U "NOVOSTIMA" ZORAN Bosanac sa ponosom ističe da je prvi posao dobio u "Večernjim novostima". - Kada sam imao 14 godina radio sam vikendom kao kurir u "Večernjim novostima". Otac mi je bio grafički dizajner u "Borbi". Bio sam ponosan, kao i svi klinci koji imaju svoje pare - kaže Bosanac, i dodaje da mu je zato posebno drago što govori za naš list.

U butiku "Marija Luiza Hom" oblačili su se poznati kreatori, među kojima su Nikolas Žesjer, Aleksandar Mekvin, Helmut Lang, Raf Simons, Džon Galijano...

- Najverniji klijent nam je bio Mik Džeger. Tokom deset godina, koliko je butik postojao, oblačili smo ga za sve koncerte. Prvih godina dolazio je sam, a kasnije, kad je stekao potpuno poverenje u nas, izbor smo pravili mi i njegov stilista - kaže Bosanac. - Dolazio je često i poznati francuski muzičar Žan-Mišel Žar, a imali smo mnogo ženske klijentele. Katrin Denev je volela da nosi muške kapute i bunde, koje je kupovala kod nas. Dolazili su i Nikol Kidman, Marčelo Mastrojani, Bjork. Dok su drugi butici funkcionisali tako da imaju deset odsto Parižana a ostalo su stranci, kod mene je bilo obrnuto. A znamo koliko je teško zadovoljiti njihov ukus, jer im je sve dostupno.

Nekoliko puta dolazio je i Bred Pit.

- Ponašao se kao da ne želi da ga prepoznamo, samo bi se ušunjao - priseća se Bosanac. - Puštao sam ljude da sami biraju, da se osete kao kod kuće, ali kada im je bila potrebna pomoć bio sam tu.

Butik na Konkordu, u jednoj poprečnoj uličici u kojoj nije bilo ničeg osim njega, možda je postao kultno mesto upravo zato što se niko prema slavnim ličnostima koje su dolazile nije ponašao kao da su zvezde.

- Kod nas su se oblačili mnogi francuski političari - priča Bosanac. - Francuski predsednik Fransoa Oland je pet godina bio redovna mušterija. Ja sam birao odela za njega. Vrlo je simpatična osoba. U butik je dolazio bez pratnje, najčešće skuterom. Butik je imao svoju atmosferu. Nije sve bilo poređano pod konac da mušterijama bude neprijatno da pretražuju. Delovao je boemski.

Ideju da u Beogradu otvori prvi salon u kome se šiju odela, pravi obuća i prateći aksesoar po meri, poput sličnih prestižnih mesta u Italiji i Francuskoj, Bosanac je nosio u sebi dugo. Kao dugogodišnji stilista, Bosanac procenjuje da su muškarci u Srbiji generalno lepo obučeni, posebno za opuštenije varijante.

- Pritom smo lep narod, pa nemamo čega da se stidimo - dodaje Bosanac. - Ali, problem sa našim muškarcima nastaje kad treba da se obuku svečanije. Ne znaju da su teget, siva i crna odela najprikladnija, da ne treba da nose svetla odela ili crvene i žute kravate. Stilisti su tu da, kao turpija, još više istančaju njihov ukus. Beograd je, inače, najbliži Parizu po ukusu.