Ivanjica: Deca heroji pobedili rak

Novosađanka Joland Korora (42), diplomirani inženjer poljoprivrede, nosila je svog Matiju u stomaku 1999. godine, dok su po Srbiji padale NATO bombe.

- Imao je Matija tri godine i tri meseca kada smo saznali dijagnozu: nefroblastom embrionalnog tipa. Desni bubreg je odstranjen, a tokom 10 meseci hemoterapije, svaki zalogaj hrane Matija je povratio. Bili smo skamenjeni od straha da neće preživeti, ali jeste. Još jednom je tokom terapije bio na ivici... - kaže Joland. - Tek danas možemo reći, a godine su prošle, da smo izlečeni jer i formalno izlazimo iz sistema zdravstvenih kontrola. To iščekivanje svakog novog nalaza radiologa, neizvesnost koja donosi život ili smrt, dovodila nas je u situaciju da od straha ne možemo da funkcionišemo...

Dve majke iz Kosovske Mitrovice, Zinetu Zaimi (49) i Snežanu Bogosavljević (45), spojila je i zbližila bolest njihove dece. Džemil (13) i Sanja (14), detinjstvo su proveli na području danonoćno zasipanom projektilima.

- Moj Džemil rođen je 5. marta 1999. Sve je bilo u redu do prošle godine, tada je napipao mali čvorić kod kuka. Od februara do maja nije imao tegoba, a onda je sve počelo. Dijagnoza: mezenhimalni tumor dezmoplastik. Prošli smo devet ciklusa hemoterapije i 28 zračenja. Bilo je velikih padova, trenutaka kada se jedva izborio za život - priča Zineta.

Snežana i Zineta, sugrađanke, ranije se nisu poznavale. Tek su ih susreti po bolničkim hodnicima zbližili. Dve majke podelile su veliku muku - i obe su pobedile.

- Jednog dana Sanju je zabolela noga, a onda i stomak. Otkriven je tumor na abdomenu, sa metastazama čak i na glavnoj aorti. Usledila je operacija, pa četiri hemoterapije. Dečje uverenje da je čak i najteža bolest tek privremeno, prolazno stanje, olakšalo je njenu svakodnevicu - govori Snežana. Svesna je da je najgore prošlo, i da Sanju tokom narednih pet godina očekuju kontrole i još stresa.

Na izlazu iz ivanjičke bolnice Novosađanka Joland objašnjava zašto je Ivanjica Adanas grad koji voli najviše na svetu.

- Matija i ja smo ovde prvi put bili juna 2004. godine, posle 12 meseci izolacije, bolesti i teške terapije. Matija je bio sićušan, ćelav, izmučen. Bez obrva i trepavica. Imao je samo četiri godine i ogromno životno iskustvo. On takav i ja „naoružana“ jedino nadljudskom željom da pobedimo, osetili smo tada prvi put da je ambis daleko iza nas - potekle su majčine reči, dok joj se probližavao sin. Nasmejan i snažan dečak Matija, koji će narednih dana proslaviti svoj 12 rođendan.

U Ivanjici, mališani i roditelji svu stručnu i ljudsku pomoć dobijaju od direktorke Specijalne bolnice za rehabilitaciju dr Radovanke Predragović Stevanić, njenih lekara i tehničara.

- Kada se pojavi kod deteta, karcinom odmah postaje i bolest porodice, komšiluka, okoline... Kod nas, taj široki krug se posle mukotrpnog lečenja sužava i završava. Mališane, njihove mame i tate vraćamo u društvo, sa saznanjem da smo im pomogli da se izleče, ali i da sačuvaju porodice - kaže doktorka Predragović - Stevanić koja je i sama, pre pet godina pobedila rak!