VREMENSKI uslovi zasada poljoprivrednicima uopšte ne idu naruku. A čini se ni prošlogodišnja cena ratarskih proizvoda, jer stručnjaci već najavljuju da će pojedinih žitarica ove sezone biti manje na oranicama nego lane. Među njima prednjači suncokret.

Prema rečima Vukosava Sakovića, direktora Udruženja "Žita Srbije", dosadašnje najave govore da će biti slična setva kukuruza i soje kao prošle godine. A zbog niske otkupne cene, već je nagovešteno da će ratari manje posejati suncokreta. Jednostavno, nisu zadovoljni time kako su ekonomski prošli.

- Uzimajući u obzir da je ozima pšenica posejana slično kao i prošle godine, a isto tako i uljana repica, nema nekih preteranih potencijala za velikim razlikama u prolećnoj setvi - istakao je Saković. - I kukuruza će biti slično posejano, dok će soje možda biti nešto malo više. Tačnije, koliko bude suncokrata manje posejano, to će biti soje više.


PROČITAJTE JOŠ - Robnim rezervama stiglo 39 zahteva: Državi 500 junadi u zamenu za kukuruz


Kako objašnjava naš sagovornik, kukuruz bi trebalo da bude posejan na skoro milion hektara. Suncokret na 200.000-220.000 hektara, a soju bismo mogli da očekujemo na oko 24.000 hektara. Ukoliko rod žitarica bude dobar, trebalo bi da ih bude za domaće potrebe, ali i za izvoz.

- Sve ratarske proizvode proizvodimo više nego što možemo da potrošimo, tako da moramo da ih izvozimo, hteli to ili ne - objašnjava Saković. - Tako će biti i sa suncokretom, bez obzira na to što će biti posejan na manjoj površini. Svakako, na kraju sve zavisi od prosečnog prinosa. Ove godine očekujemo da će prolećna sezona krenuti s prvim danima aprila. Prošle godine, sve je počelo ranije, već krajem marta. To sve zavisi od temparature zemlje i vazduha. Prva će krenuti šećerna repa. Kiše su sada prekinule i ratare, koji su bacali prihranu na zemlju zbog velikog blata. To će se nastaviti čim vremenske prilike dozvole.


PROČITAJTE JOŠ - Ministarstvo: Naturalna razmena pšenice i kukuruza



NEDOSTAJE SNEG

OZIMOJ pšenici trenutno nedostaje sneg. Zasada, smatra Saković, nema velikih oštećenja, ali treba obavezno raditi kontrolu, kako bi se zaštitila da ne dođe do pojave bolesti.

- Više od 50 odsto pšenice koja je posejana je merkantilna, samim tim seme nije dorađeno niti deklarisano - govori Saković. - Poslednje dve godine u žetvi smo imali loše vremenske uslove. Ukoliko prilike budu dobre, biće dosta pšenice, ali samo tamo gde je odabrana kvalitetna sorta i urađena zaštita. Ovde se namenski seje loše zrno, kako bi bilo namenjeno za stočnu hranu, jer po pravilu rodi više.