MUKE srpskih poljoprivrednika ne prestaju. Suša je donela katastrofu među plodne oranice, a kukuruz je ove godine - desetkovan. U pojedine njive ratari neće ni zaći, a stručnjaci upozoravaju da je, prema trenutnim procenama, šteta na kukuruzu veća od 40 odsto. Ništa bolje nije ni sa sojom, koja još teže podnosi žegu. Procenjuje se da je šteta dostigla 525 miliona evra.

- Što se tiče kukuruza, njemu visoka temperatura odgovara, a dolazi i do ubrzanog zrenja, što će se dodatno štetno odraziti na prinose i kvalitet - kaže Vukosav Saković, predsednik Udruženja "Žito Srbije". - Ukoliko gledamo svetske okvire, Srbija je što se tiče kukuruza doživela katastrofu, suša je delimično umanjila rod u Hrvatskoj, a nešto malo u Mađarskoj i Rumuniji. Kao zemlja smo najgore prošli. Nisu, međutim, ni svi regioni u Srbiji isti, pa su neki manje, a neki više ugroženi. Tako je zapadna Bačka solidna, jer su dobili više kiše nego ostali regioni, srednji Banat je najviše ugrožen, blizu katastrofe. Kada pričamo o proizvođačima, ima njiva gde kombajni neće ni ući i za njih je to totalna šteta, a biće i onih koji će uspeti da pokriju troškove proizvodnje, ali je sigurno da će biti u dugovima.

Prema Sakovićevim rečima, rod kukuruza će ove godine biti manji za 3,5 miliona tona u odnosu na prošlu godinu, a to je izgubljenih oko 525 miliona evra, kod poljoprivrednika i u državnoj kasi.

- Deo prošlogodišnjeg roda kukuruza je ostao, pa će biti nešto i za izvoz - ističe Saković. - Ali svakako da nije isto da li ćemo izvesti 3,5 miliona tona ili milion tona. I soja loše podnosi ovu vrelinu, čak gore i od kukuruza. S druge strane površine pod sojom povećane su za 30 odsto, pa će to delimično nadomestiti ovu štetu. I soje će biti manje za 40 dosto. Kod suncokreta se očekuje umanjenje roda za oko 10 odsto, ali zbog povećanih površina za oko 20 odsto, biće podmirene potrebe uljara i izvoznika. Ipak, kod poljoprivrednika će slabije roditi, i ništa ne umanjuje njihovo nezadovoljstvo. Suša nas je iznenadila, bez obzira na to što je ovo osma u poslednjih 18 godina. Kukuruz se u Srbiji toliko seje, kao da će svaka godina biti idealna. Jednostavno, agrotehniku treba prilagoditi uslovima i klimi a ne da se očekuju najbolji uslovi.

Suncokret

A dobra kiša, ako padne u sledećih desetak dana, slažu se stručnjaci i ratari, delimično će spasti suncokret i soju, koji se ove godine gaje na 220.000, odnosno na 200.000 hektara. Ako izostane, prinosi ovih biljaka biće znatno manji, upravo zbog toga što su ove naše najzastupljenije industrijske biljke trenutno u procesu nalivanja zrna, odnosno, kako kažu upućeni, pravog formiranja roda.

Kiši se nadaju i Ruža i Gena Nikolić, poljoprivrednici iz Mošorina, koji ove godine pod suncokretom imaju pedesetak hektara, a pod sojom nekih desetak hektara.

- Nikako da nam padne dobra kiša, pa da suncokret i soja lepo naliju zrno - priča Ruža Nikolić. - Imali smo, pre neki dan, kišu, poradovali se, ali pala su samo dva litra, da pokupe prašinu. Imali smo kiše u proleće, pa ni soja ni suncokret nisu formirali dubok korenov sistem, pa sada, da bi nalili zrno, crpe vlagu iz lista.

Soja

REŠENjE - KULTIVIRANjE

SOJA je, kako ukazuje dr Jegor Miladinović, stručnjak za ovu biljku sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, takođe teško podnela sušni period.

- Mora se imati u vidu da je soja okopavina i da "voli" međuredno kultiviranje - ističe Miladinović. - Ko je to uradio, dva puta, pre nego što je soja skolopila sklop, sigurno može računati na bolji prinos. Istina, mora se napomenuti da prinos u celoj Srbiji, sigurno, nema šanse da dostigne lanjskih, rekordnih 3,45 tona po hektaru.