JUBILEJ NOVOSTI: Terorizam ustaške emigracije

"Ovih dana nema masti u Beogradu. Razlog je kašnjenje broda iz SAD gde je 'Centroprom' kupio 500 tona svinjske masti. Tovar je krenuo, ali zbog bure na moru pošiljka neće stići 6. novembra, već tek polovinom meseca. Nestašica neće dugo da traje, jer će početkom decembra početi klanje debelih svinja."

"Nestašica goriva sa kojom je već mesecima suočeno jugoslovensko tržište razlog je novog režima kupovine goriva. Građani će od 1. aprila moći da podignu bonove za gorivo, a kupovina je ograničena na najviše 40 litara mesečno..."

Ovo su samo neke vesti sa stranica "Novosti" koje na najbolji način opisuju svakodnevicu Jugoslovena osamdesetih godina. Ekonomija je tih godina bila istinski u lošem stanju. Jedan od najvećih problema države bila je prezaduženost. U godinama koje će uslediti posle Titove smrti dug države biće na maksimumu, dok će njena sposobnost da bilo šta vrati biti na najnižoj tački. Od šezdesetih godina javni dug se uvećavao za oko 17 odsto svake godine, da bi 1991. on iznosio gotovo nezamislivih 20 milijardi dolara.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Smena na političkom vrhu Srbije

NOVINARI i reporteri našeg lista svakog dana su opisivali razmere privredne i društvene krize. Ekonomske lomove pratila je i teška politička kriza. Da je Jugoslavija na zalasku, osećalo se na svakom koraku, s tim što se u novinama to pisalo sa merom i u okvirima uvreženih formulacija. Deklarativno se osuđivao nacionalizam svake vrste i pedantno se prenosila partijska saopštenja koja su bila puna zaricanja u bratstvo i jedinstvo, vizije SKJ, u politiku nesvrstanosti. Berlinski zid polako ali sigurno je pucao, svet se menjao. U Jugoslaviji, međutim, slabo je ko za to mario.

Simbol ovog ekonomski neslavnog vremena bile su nestašice - kafe, deterdženta, benzina, sijalica, šibica, masti, mesa, struje... To je i vreme brojnih ekonomskih mera - stabilizacije, konsolidacije, devalvacije, revalorizacije...

Bez obzira na ove rogobatne nazive i demagogiju tadašnje vlasti koja je beskrajnim frazama locirala probleme i najavljivala rešenja, novinari "Novosti" negovali su jednostavan, "narodski" pristup najsloženijim privrednim temama. Novinare našeg lista to i dan-danas svađa sa određenim stručnjacima i birokratama, koji smatraju da im je komantar obezvređen ako nije nerazumljiv i suvoparan.

"Kad saberem bruto i neto, džabe radim celo leto". Mnogo više od konstatacije generalnog direktora da "preduzeće nema finansijskih sredstava za isplatu ličnih dohodaka" o situaciji u PIK "Vrbas" rekla je ova usputna rečenica jednog od radnika ovog kombinata, koja nije promakla novinaru "Novosti".

DUHOVITE, jezgrovite i jednostavne opaske i slikovito iscrtavanje realnosti ustalili su i kao stil pisanja novinara svih sektora u redakciji našeg lista. Ovakav pristup negovan je čak i u unutrašnjepolitičkom izveštavanju, koje je sedamdesetih i osamdesetih godina bilo uklešteno između vladajuće oktroisane istine i sve snažnijih poriva za objektivnim izveštavanjem i komentarisanjem.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Titova smrt - milionski tiraž

Redakcija je radila po sektorskom principu - jedan novinar jedna oblast koju prati. Najviša savezna i republička veća bila su pod lupom najpre Dušana Đurića i Dragana Godića, Dragana Vukobratovića, Jovana Kneževića, Zdravka Ilića, Tome Milinovića, Dragana Jelića, Vladimira Žalca, da bi ih nasledili mlađi poput Jovana Kesara, Staše Marinkovića, Manja Vukotića, Gordane Logar, Miroslava Turudića, Đure Bilbije... Đuro Popović je pratio sindikat, Rastko Guzina privredne komore, Đorđe Martinović i Vladimir Krasić armiju, Emilija Bogdanović univerzitet, Ivanka Bunuševac i Dragana Minić zdravstvo...

"Novosti" su ne jednom, poslednjih decenija Jugoslavije, pominjane i u crvenim biltenima najvećih svetskih novinskih agencija.

EKSKLUZIVNIH priča u "Novostima" krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina zaista nije falilo. List je stajao dobro, tiraž je rastao da bi se osamdesetih ustalio na jakih 400.000 primeraka prosečnog tiraža. Novinari su dobro selektovani, radilo se puno i dobro. Metod rada u tadašnjim "Novostima" nije se gotovo ni po čemu razlikovao od najpoznatijih svetskih listova.

- Ko nauči da dobro radi u gradskoj rubrici "Novosti" može komotno da radi u "Vašington postu", "Njujork tajmsu" ili "Gardijanu" - pričalo se tada u redakciji. I to nije bilo daleko od istine.

Naše novinare u radu oduvek su odlikovale snalažljivost, hrabrost, pa i drskost u večitoj trci za vestima. Oduvek su magično mamila zaključana vrata, zatvorene zemlje, zategnuti odnosi, zabravljena dokumenta...

Jedna od ekskluziva s kraja sedamdesetih godina bila je reportaža iz Španije posle Frankove smrti. Autor je bila novinarka, a kasnije i dugogodišnja urednica spoljne rubrike Jelka Đurić. To što je Španija u to vreme bila zatvorena zemlja, što sa Jugoslavijom nije imala diplomatske odnose, niti što nije znala šta se tamo dešava, nije sprečilo odvažnu novinarku da bez vize i bilo kakvog odobrenja sedne na avion i otputuje. Tamo je prirodno sačekao pritvor, ali posle dužeg ubeđivanja odobren joj je boravak "na reč". Jelka Đurić bila je prvi jugoslovenski izveštač koji je ušao u još uvek fašističku Španiju posle Franka. Svoj boravak dobro je iskoristila, a "Novosti" su nedeljama objavljivale njene razgovore i reportaže napisane tokom ovog nesvakidašnjeg puta.

SEDAMDESETE i osamdesete godine vreme su i punog sjaja dopisničke mreže našeg lista. Prvu generaciju dopisnika iz sveta koju su činili kadrovi "Borbe", poput Slobodana Glumca, Vanje Kraljevića, Bogdana Pešića, Dragana Vukobratovića smenili su autentični đaci škole "Novosti". Oni su radili po jasnim smernicama prvog i dugogodišnjeg urednika spoljne rubrike Milana Miše Bratića, ali i njegovih kolega Harija Štajnera, Stevana Tatića, Branka Kukića i Branka Stošića, Mije Ilića...

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Zatresle se i Ujedinjene nacije

Manojlo Manjo Vukotić tih godina ispisivaće izuzetno uspele reportaže o političkim previranjima u Italiji, Rade Brajović izveštavaće o situaciji u Indiji, Aleksandar Đukanović iz Pariza, Toma Milinović i Đuro Bilbija iz Moskve, Miroslav Zarić iz Njujorka - gde će biti i tokom dejtonskih pregovora 1995...

Svet je bio mali za "Novosti" tih godina.

Izuzetno zanimljiv opus tih godina pripadao je i novinaru i neumornom reporteru našeg lista Bori Komadu. On je još od sedamdesetih godina u Skandinaviji otkrivao tragove ustaške emigracije. Prvi je raskrinkao pravu prirodu organizacije koja je stajala iza niza terorističkih akata, među kojima i atentata na ambasadora Vladimira Rolovića. Jedna od njegovih ekskluziva jeste i dosije teroriste Mira Barešića, kada je postalo očigledno da se iza njega krije biografija običnog prestupnika i sitnog kriminalca.

- U Stokholmu sam čak i uhapšen. Ustaše su švedskim vlastima dojavile da je moj zadatak organizacija atentata na švedskog kralja. Jedva sam im objasnio da dolazim iz zemlje gde se ubijaju samo naše krunisane glave, ne i tuđe. Posle mnogo provera, švedska tajna policija je priznala grešku i ponudila mi izvinjenje. Nisam ga prihvatio.

Komad je tragajući za novinskim pričama izgradio i jake veze u Libiji, Palestini, Južnoj Americi... U njegovoj biografiji zapisan je i ekskluzivni intervju sa Dolores Ibaruri la Pasionarijom.

Sutra: Slovenci su došli da bi otišli