JUBILEJ NOVOSTI: Zatresle se i Ujedinjene nacije

RASKRINKAVANjE nacističke prošlosti Kurta Valdhajma, dvostrukog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koje je preraslo u čuvenu aferu, pokazalo je da su naši istraživački novinari uspeli da dođu do ključnih dokumenata i da otvore najveću političku misteriju proteklog veka. Iako su u trku ušli posle "Njujork tajmsa", "Novosti" su brzo preuzele lidersku poziciju označavajući hrabro tadašnjeg kandidata za predsednika Austrije kao ratnog zločinca.

- Državna komisija FNRJ za utvrđivanje ratnih zločina ustanovila je da je Kurt Valdhajm, Austrijanac, oberlajtnant, oficir Abvera - ratni zločinac - napisali su 1986. Jovan Kesar, Danko Vasović i Miroslav Zarić. - Ime bivšeg generalnog sekretara OUN i kandidata za predsednika susedne Austrije zavedeno je pod rubrikom "zločinac" u Odluci o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača, pod brojem F-25572, koja je doneta 18. decembra 1947. u Beogradu. Ispod ove odluke potpisan je dr Ivan Grgić. Odluka je prosleđena Međunarodnoj komisiji za ratne zločine u Londonu, zavedena u arhivi Ujedinjenih nacija. Iz dokumenata koje je sadržao dosije bilo je nedvosmisleno da poručnik Valdhajm nije bio bezazleni prevodilac, već obaveštajni oficir nadležan za taoce, pod zapovedništvom generala Lera.

NAŠI novinari otkrili su da je Valdhajm učestvovao u borbama na Kozari 1942, kada je nekoliko hiljada srpskih civila, žena i dece, oterano u Jasenovac, da je bio odgovoran za deportaciju Jevreja iz logora NDH u Solun..., i da je sve vreme lagao o prirodi svoje vojne službe i članstva u Nacističkoj partiji.

- Ovu priču je u redakciju doneo mladi reporter Danko Vasović - govori nam Dušan Milovanović, koji je u to vreme bio urednik rubrike Reportaže. - Odmah sam shvatio da tema prevazilazi rubriku koju sam uređivao i predložio da to bude redakcijska priča u koju će se uključiti i iskusniji novinari. Posle objavljivanja ključnih dokaza, Danko je otišao u Austriju da razgovara sa Valdhajmom.

Valdhajm je nameravao da se ispovedi "Njujork tajmsu", ali je Danko uspeo da ga ubedi da to učini za najtiražniji jugoslovenski list. Demantovao je da je učestvovao u slanju civila sa Kozare u logor Jasenovac i taj intervju, koji je izazvao svetsku pažnju, objavljen je 13. marta 1986. u "Večernjim novostima".

PROČITAJTE I: JUBILEJ "NOVOSTI": "Lov" na oskarovce i nobelovce

- Sve svetske agencije su prenele moj intervju sa Valdhajmom - ispričao je Vasović. - Nedvosmisleno sam utvrdio da je Valdhajm učestvovao u slanju civilnog stanovništva sa Kozare - 70.000 lica, od kojih 22.000 dece u sabirni centar u Kostajnici.

VALDHAJM je vešto izmicao avetima sopstvene prošlosti. Bio je izričit da je njegovo angažovanje na Balkanu, tokom rata, bilo isključivo u svojstvu prevodioca za italijanski jezik. Objavljivanjem dokumenta, "Novosti" su otvorile Pandorinu kutiju prljavih političkih igara koje su dovele do toga da se na čelu najveće međunarodne organizacije, koju su osnovale pobednice u Drugom svetskom ratu, nađe ratni zločinac.

Tekst "Ratni zločinac iz dosijea F-25572" citirali su bezmalo svi svetski mediji. Na stranicama našeg lista iz dana u dan pojavljivala su se svedočenja preživelih iz Makedonije, ali i sa Kozare. U istraživanje se uključuju i mnogi dopisnici iz svih krajeva SFRJ u kojima su mogli da se prate tragovi Valdhajmovih kretanja. Prepoznaju ga u Pljevljima, a na videlo izlazi i njegova uloga u poznatoj bici na Sutjesci.

- Dopisnici svetskih agencija i listova u redovima su svake večeri čekali ispred naše redakcije da iz novog broja "Novosti" saznaju nove detalje, koje će preneti u svojim medijima - seća se Milovanović. - Jer, gotovo dve trećine informacija afere koja je potresala svet objavljene su prvo u "Novostima".

AFERA je izazvala zemljotres u međunarodnoj politici. Austrija je optuživala Jugoslaviju za skandal koji je izazvan zbog tekstova objavljenih u našim novinama. Tadašnji predsednik SFRJ Lazar Mojsov bio je u svakodnevnom kontaktu sa predsednikom Austrije, koji mu se žalio na "šokantne tekstove jugoslovenske štampe kada se zna da je on stari prijatelj legendarnog Josipa Broza Tita".

- Verovali ili ne, Pavelić je odlikovao Valdhajma, a 30 godina kasnije učinio je to i Josip Broz Tito - ranije je govorio Danko Vasović, koji je napisao knjigu o Valdhajmu, koja je 1987. prvo objavljena u Norveškoj.

Prema navodima nekih istoričara, Josip Broz je imao u šaci Kurta Valdhajma, zapravo njegov dosije o zločinima koje je on počinio. U svojim nastupima Valdhajm je dok je bio generalni sekretar UN hvalio Broza i isticao da on igra veoma važnu ulogu u svetskim poslovima. Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koju je čelnik UN posetio. Maršal ga je primio na Brionima. Razgovori su vođeni "iza zatvorenih vrata".

- Istražujući materijale za film "Valdhajmov valcer" nisam saznala zašto se to dogodilo, kao i apsurd što je jedna od prvih zemalja koju je posetio ovaj bivši nacista bila upravo Jugoslavija, gde ga je 1977. Tito čak i odlikovao. Verovatno su u igri bili neka korupcija, mito, ucene - ispričala je legendarna austrijska rediteljka Rut Bekerman, u intervjuu za "Novosti", koji je s njom uradila Radmila Radosavljević.

REDITELjKA je još navela da je Valdhajmovo imenovanje za generalnog sekretara UN dokaz da "svetu više i nije bilo važno šta su neki ljudi radili Jevrejima ili Romima i ostalim žrtvama, tokom Drugog svetskog rata".

- O ratnim zločinima je zaista počelo da se govori tek osamdesetih godina 20. veka, dakle, dosta kasno, a afera o nacističkoj prošlosti Valdhajma veoma je važna za Austriju - govorila je Rut Bekerman. - To je bila tačka preokreta u načinu na koji je Austrija mislila o sebi. Jer, do sredine osamdesetih, moja zemlja se "prodavala" kao prva žrtva nemačkih nacista, a od ove afere počelo je sasvim različito mišljenje o tome, započela su brojna istraživanja, i to je bio začetak civilnog društva u Austriji. Ljudi koji se vide na kraju mog filma bili su u pokretu otpora protiv nacizma, i prvi put su izašli napolje i o tome govorili javno.

DOSIJE "Valdhajm" ponovo je uzburkao javnost 2002. godine kada je njujorški list "Dejli mejl" objavio da je Valdhajm do tada primio više od 2,3 miliona dolara "specijalne penzije" od UN. List je postavio pitanje zašto poreski obveznici plaćaju apanažu "starom nacisti", ilustrujući tekst Valdhajmovom fotografijom u SS uniformi, snimljenoj tokom Drugog svetskog rata u Bosni.

Dopisnik "Novosti" iz Vašingtona Dubravka Savić podsetila je na ovu aferu 2007. kada je Valdhajm umro. Izvestila je:

- Veliko interesovanje istoričara bilo je skoncentrisano oko Valdhajmove uloge za vreme bitke na Kozari u leto 1942. godine, kada je oko 68.000 ljudi, žena i dece oterano u koncentracioni logor Jasenovac. Valdhajm, koga je za zasluge u bici na Kozari odlikovao ustaški poglavnik Ante Pavelić, decenijama kasnije je tvrdio da ništa nije znao o ubistvima civila. Slučaj "Valdhajm" je jedna od najvećih enigmi 20. veka. Iako je njegovo ime bilo na listi ratnih zločinaca UN, i mada su za njegovu ratnu prošlost znali i Rusija i Amerika i Britanija i Jugoslavija, osnivači Ujedinjenih nacija, on je ipak u dva mandata bio cenjeni generalni sekretar svetske organizacije. Do trenutka smrti, bio je najstariji živi generalni sekretar UN i bivši austrijski predsednik.

"Večernje novosti" su ovim istraživanjem još jednom potvrdile da ne samo da mogu da budu u trci sa najuglednijim i najuticajnijim svetskim medijima i da drže tempo već da preuzmu i lidersku poziciju.

SUTRA: NOVINARI "NOVOSTI" KAO KOLPORTERI