JUBILEJ NOVOSTI: Smena na političkom vrhu Srbije

POLITIKA u novinama ne sme da zaseni probleme običnih ljudi. Svaka vlast stremi da ovlada medijima, ali tome redakcija ne sme da se prepusti. "Čovek u novinama", ljudska priča ili dobra reportaža najbolji su ventil od magli politike, ali i siguran put do čitalaca.

Držeći se ovog pravila, "Novosti" su uspele da sačuvaju svoje prepoznatljivo lice uprkos nebrojenim državnim i političkim lomovima, koji su se neminovno odražavali i na uređivačku politiku i sadržaj našeg lista. "Novosti" su proteklih decenija delile sva iskušenja, snove, pa i iluzije i greške naše države i naroda tokom turbulentnog vremena osamdesetih i devedesetih godina. Svoje zablude i lutanja "Novosti"su priznavale i nisu ih se stidele.

Gotovo svako ko je prošao kroz redakciju na Trgu Nikole Pašića složiće se da je sadržaj "Novosti" bio najbolji baš u vremena najsnažnijih političkih pritisaka. Kada je režim najviše zatezao, objavljivane su najbolje reportaže, serijali, feljtoni... U toj i takvoj atmosferi osmišljavane su najuspelije akcije, nagradne igre, najhumanije kampanje.

A PROBLEMA sa vlašću je vazda bilo. Još od demonstracija 1968, preko obračuna sa liberalima, ere Ivana Stambolića i Dragiše Pavlovića, pa sve do uspona Slobodana Miloševića i zaokruživanja njegove vladavine. Jugoslavija se, uz to, raspadala, a rat se bližio.

Evo kako je bremenito vreme krajem osamdesetih godina kroz "sitne detalje a krupne odjeke" skicirao tadašnji glavni urednik "Novosti" Ilija Borovnjak.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Memorandum trese Jugoslaviju

"Kolega i prijatelj, ugledni slovenački novinar, kaže mi uz čašicu: Slovencima je bliža srednja Evropa nego vaš Balkan! U zagrebačkoj štampi, pomalo uvijeno i stidljivo, hrvatski novinar kaže da je Jugoslavija privremena tvorevina. U Bosni polujavno "proučavaju" Islamsku deklaraciju, a na Kosovu Albanci sanjaju Prizrensku ligu. U Srbiji se braća međusobno obračunavaju i "diferenciraju". Što su potresi bili dublji i osetljiviji, pritisci na "Novosti" su sve jači. Nas su doživljavali kao "savezno" glasilo, pa je svako republičko rukovodstvo smatralo da ima puno pravo da nam deli čvrge za svaki tekst koji se nije uklapao u njihov politički šablon.

Kao da su svi zauzimali odbrambeni položaj od predstojećeg zemljotresa".

MEDIJSKA scena druge polovine osamdesetih godina bila je izuzetno dinamična, a njen glavni tok određivali su politički tokovi. Nizale su se afere: Memorandum SANU, humoreska "Vojko i Savle", "Student", "Agrokomerc", ubistva vojnika u Paraćinu, Neum, trauma Đorđa Martinovića... Na kraju ovog lanca usledio je najveći medijsko-politički rijaliti koji je tadašnja država ikada videla - Osma sednica.

Novinari "Novosti" bili su 23. i 24. septembra 1987. godine u zdanju u Ulici Maršala Tita, koja je bila poprište događaja koji je najavio poslednji čin istorije Jugoslavije. "Osma" je bila prelomni momenat u uzdizanju Slobodana Miloševića u srpskog nacionalnog lidera, ali i početak novog i najtežeg perioda jugoslovenske države i srpskog društva.

Kao povod za održavanje ove sednice uzet je istup Dragiše Buce Pavlovića na konferenciji za štampu održanoj 12 dana ranije, na kojoj se bavio uzavrelim problemima na Kosovu i najavljenim brzim rešavanjem ovog pitanja. Pred glavnim urednicima medija i pred uključenim TV kamerama Pavlović je digao glas protiv srpskog nacionalizma kao metode borbe protiv albanskog, kako se to tada govorilo, "nacionalizma, iredentizma i šovinizma". Ove reči odnosile su se u prvom redu na Slobodana Miloševića, koji ih je iskoristio da krene u odlučnu bitku za vlast.

PAVLOVIĆ je bio važna, ali svakako ne prava i jedina meta ove političke igre. U središtu Miloševićeve akcije bio je njegov dugogodišnji politički patron i prijatelj - predsednik Predsedništva SR Srbije Ivan Stambolić. Da bi se obračunao sa ovim dvojcem, Milošević će mobilisati sve moguće snage - partijske, državne, medijske...

Prvi put posle Đilasove smene vrh Partije otvorio je sednicu za narod - Televizija Beograd direktno će prenositi sastanak. Posle Titove sahrane i fudbalskih derbija večitih rivala Crvene zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka, Osma sednica će postati najgledaniji TV sadržaj koji je RTB ikada prenosio.

Među izveštačima sa Osme sednice je bio i novinar unutrašnje političke rubrike "Večernjih novosti" Ivan Lovrić, tih godina zadužen za praćenje Izvršnog veća Srbije i izveštavanje sa najvažnijih političkih događaja. On se i danas seća belog odela Dragiše Pavlovića, ali i naglog topljenja njegove moći, snage i samouverenosti.

- Buca je, poput Ivana, voleo razgovore sa novinarima i bio im je uvek na raspolaganju. Tako je bilo i na Osmoj. Delovao je vedro, optimistično, kao da nije verovao u ono što je već postajalo očigledno - svedoči Lovrić. - Sednicu smo pratili ne iz sale nego sa monitora iz foajea i restorana. Nije moglo da nam promakne da je na početku sednice oko Pavlovića stalno bila gužva, koja se sa svakim njegovim izlaskom iz sale smanjivala. Kada je pred glasanje izašao na pauzu - bio je gotovo sam.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Zatresle se i Ujedinjene nacije

NAŠ kolega kaže da ishod Osme sednice za beogradske redakcije nije bio iznenađujući. Bilo je jasno da je reč o vanserijskom događaju, ali "istorijska" težina nije naglašavana.

- Izveštavali smo kao i sa svakog drugog događaja iz CK ili Izvršnog veća. Nije bilo instrukcija, sugerisanja niti pritisaka, bilo u redakciji ili od samih aktera - naglašava Lovrić i dodaje da je tek devedesetih sazrela svest o onome što se dogodilo tokom dva septembarska dana 1987. godine.

Ekipa izveštača poslala je izveštaj u redakciju. Novinarski lid glasio je:

"Dragiša Pavlović, predsednik Predsedništva GK SK Beograda razrešen je dužnosti člana CK SK Srbije. Odluka je doneta većinom glasova, a kako je rekao Slobodan Milošević, "uzdržani su bili uglavnom drugovi iz pokrajina". Sednica CK SKS završena je informacijom o ostvarivanju zaključaka o AP Kosovo i Metohija".

Konačni epilog stigao je neki mesec kasnije. "Novosti" su prenele partijsko saopštenje:

"Predsedništvo SR Srbije razmotrilo je situaciju nastalu povodom javno izrečenih kritika predsedniku Predsedništva SR Srbije Ivanu Stamboliću. Polazeći od toga, kao i konsultacijama obavljenim u organima i organizacijama Republike, Predsedništvo je donelo odluku o razrešenju Stambolića. Očekuje se da će drug Stambolić u daljem radu dati doprinos izvršenju zadataka Predsedništva SR Srbije".

OD POLOVINE sedamdesetih do kraja osamdesetih trajalo je vreme pritisaka na "Novosti". Od opština, republika, pa do federacije, svi su želeli da ovladaju listom i stave ga pod svoju kontrolu. Osmišljeno je osamostaljivanje listova, ourizacija, uspostavljanje republičkih izdavačkih saveta... "Novosti" su ostale same, a najbolju odbranu činio je rad njihovih novinara i armija čitalaca. Bila su to vunena vremena u kojima se moralo živeti, pisati, objavljivati.

"Novosti" nisu bile u prvom ešelonu medija koji su prigrlili novu srpsku političku nomenklaturu predvođenu Slobodanom Miloševićem. Štaviše, tihi otpor prema novim vetrovima trajao je godinama od njegovog uzleta na partijskoj sceni. Sveopšte bujanje nacionalizma u republikama SFRJ, raspad države i građanski rat koji se pomaljao doneli su nove ljude i nove probleme.

Dobra reportaža, ljudska priča, rubrika o problemu običnog čoveka ili humanitarna akcija, uprkos svim lomovima, nikada nisu zaboravljane. Štaviše.

Sutra: Terorizam ustaške emigracije