Naši naučnici radove objavljuju u predatorskim časopisima

NAUČNICI iz Srbije objavili su 750 radova u takozvanim predatorskim časopisima. To su publikacije u kojima može da se objavi i tekst koji nikakve veze sa naukom nema. Ne proverava se kvalitet rada, već samo da li je legla uplata za objavljivanje. Među sedam časopisa u kojima domaći naučnici najviše publikuju, čak tri su lažna.

Istraživač iz instituta ili profesor na fakultetu za kvazirad dobije bodove potrebne za napredovanje, a časopis prihod od nekoliko stotina, pa i više od hiljadu evra za „troškove objavljivanja“.

Već sa jednim ovakvim radom stiče se, na primer, uslov za odbranu doktorske disertacije. A člancima u predatorskim časopisima može da se stigne i do zvanja redovnog profesora. Tri najspornija časopisa - rumunska „Metalurgija“ i bosanski TTEM i „Heltmed“, kada je otkriveno kako posluju, skinuta su sa liste onih stranih časopisa za koje naučnici dobijaju bodove. Ali pre toga, za tri godine, autori iz Srbije u „Metalurgiji“ su objavili 283 rada, a teme su bile od medicine do društvenih nauka. U TTEM su objavili 240, a u „Heltmedu“ 227. Ovo je obelodanjeno u publikaciji „Nauka u Srbiji 2010-2013“, koju je priredio Nacionalni savet za nauku i koja će danas biti predstavljena.

Skandalozna činjenica da se pojedini istraživači i univerzitetski profesori služe ovakvim stvarima da bi opravdali svoj „naučni rad“, razotkrivena je kada je u „Metalurgiji“ objavljen rad-eksperiment mladih profesora sa Fakulteta organizacionih nauka Dragana Đurića, Borisa Delibašića i Stevice Radišića, sa naslovom „Evaluacija transformativnih hermeneutičkih heuristika za procesiranje slučajnih podataka“. Uz fotografije ovih naučnika sa lažnim brkovima, perikama i izmišljenim imenima, na tarzan-engleskom, štampana je „papazjanija“ u kojoj su nabacani pojmovi od EU, preko obrazovanja žena, do religije. Među citiranim autorima je i Diznijev junak Šilja, sa radovima objavljenim u „Mikijevom zabavniku“.

Više od 1.000 naučnika potpisalo je svojevremeno peticiju u kojoj su tražili da se prestane sa „falsifikovanjem učinka naučnoistraživačkih radnika“. Naveli su čak da se nadoknada za objavljivanje u „Heltmedu“ uplaćuje na privatni račun urednice.

- Naše drage kolege jednostavno su zloupotrebile akademsku slobodu. Iskoristili su slabosti sistema kojim se vrednuje naučni rad - smatra prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Trebalo bi sve te stvari svesti na lični moral. Na Zapadu bi karijera nekoga ko je uhvaćen u naučnoj prevari bila zapečaćena.

Ni Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nema nadležnost da kažnjava one koji do zvanja i veće plate stignu prevarom. U Ministarstvu kažu da na njihovom sajtu postoji lista kategorizovanih domaćih časopisa za period do 2013. godine. Komisija za izradu Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa formirana je jula ove godine, a dokument, na osnovu koga će se praviti nove liste, trebalo bi da završe do kraja godine.

- Pravilnik predviđa da, ukoliko časopis bude označen kao predatorski, automatski će biti brisan sa liste - kažu u Ministarstvu prosvete.