Studiranje za master preskupo

EKONOMSKI, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i mnogi drugi proteklog vikenda organizovali su prijemne ispite za master studije. Neki drugi, poput Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u ponedeljak počinju da upisuju studente master studija. Interesovanje akademaca je veliko, ali i nezadovoljstvo zbog visokih cena prijava, upisa i konačno školarina.

Samo da bi pristupili polaganju budući masteri državnih fakulteta moraju da plate od 2.000 do 10.000 dinara. A onda ih čeka još toliki trošak za upis. Najveća stavka, školarina, košta od 70.000 pa do 200.000 dinara. Olakšavajuća okolnost je što većina fakulteta dozvoljava da izmire dugove na rate.

- Na ime troškova učešća na konkursu za upis na master studije platila sam 7.500 dinara. Sam upis koštaće me još 2.800 dinara. A za školarinu ću morati da platim još 120.000 dinara, ali podeljeno u rate - žali se Jelena Jovanović sa Filološkog fakulteta. - Završila sam četvorogodišnje studije, ali sa njima ne mogu da se zaposlim u školi. Zato sam morala da upišem master, kako bih mogla da konkurišem za posao nastavnika.

Jelena je samo jedan od studenata kojima je izmena prosvetnih zakona donela problema. Iako sa fakulteta izlaze sa zvanjem nastavnika, ne mogu da se zaposle u struci, jer zakon kaže da nastavnici moraju da imaju završene master studije. A kako država plaća daleko manje mesta na master nego na osnovnim studijama, samo mali broj uspe da se upiše na budžet, a većina plaća visoke školarine.

A i na drugim, nenastavničkim fakultetima, studenti imaju isti problem. Visoke cene troškova konkursa, upisa, školarine...

- Fakulteti su dobili preporuku Ministarstva prosvete da ne podižu cene školarina i taj realan nedostatak novca moraju nekako da nadoknade. Posledica toga su visoke cene administrativnih usluga - kaže za „Novosti“ Adrijan Lemut, nedavno imenovani predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. - I nije problem samo sa polaganjem prijemnog, već i sa svim ostalim troškovima studenata starijih godina. Država ne uplaćuje fakultetima koliko bi trebalo, a od nečega moraju da se plate grejanje, čišćenje i svi ostali troškovi koji se, onda, često nadoknađuju iz studentskih džepova.

On dodaje da će se boriti da se ove nepravilnosti isprave, ali da je sve na dobroj volji fakulteta, jer imaju veliku autonomiju. Predložiće, kaže, da se ujednače i snize cene troškova i da budu u skladu sa ekonomskom situacijom. Da ne bude kao sada da prijava za ispit na jednom fakultetu košta sto, a na drugom hiljadu dinara.