ZAMENIK predsednika Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, pored svog političkog angažmana, koji mu oduzima mnogo vremena, stiže da se pozabavi i „običnim“ stvarima. Poznat kao ljubitelj dobrog vina i šaha, Vučić je i iskusan vozač, sa podužim stažom. Iskustvo za volanom sticao je i na putevima širom Srbije, gde ga je vodilo stranačko delovanje, a kako je rano ušao u politiku, ta kilometraža je na zavidnom nivou.

Počeo sam da se interesujem za vožnju sa nekih 17 ili 18 godina, pa sam „vežbao“ na očevoj „zastavi 128“, tako da to može da se računa kao prvi automobil. Vožnju sam položio sa nepunih 20, pa sam posle toga vozio „ladu“. Kasnije je došao prvi „ozbiljan“ auto, „opel vektra“. Veoma je lepo izgledala, ali nije se dugo zadržala kod mene. Sećam se, kupili smo je za 8.000, a prodali za 6.500 maraka. Evo, sada već pet ili šest godina vozim samo „škodu“ - kaže Aleksandar Vučić.

* Šta nam još možete reći o svom iskustvu sa „škodom“?

- S ovom koju sada vozim, prešao sam oko 96.000 kilometara, a imam je četiri ili pet godina. Odlično izgleda, nikada me nije ostavila na cedilu. Ona je za mene idealan auto, pošto doživljavam četvorotočkaše kao sredstvo kojim relativno brzo mogu negde da stignem. Dakle, nisam neko ko je fasciniran automobilima. Odgovara mi što je kod mog auta odličan odnos cene i kvaliteta, a i nije nešto luksuzan. Možete da idete njime gde hoćete, a i mogu komotno da opružim noge (smeh).

* Kako sebe vidite kao vozača?

- Ne mislim da sam loš vozač, već umoran i nervozan. Prešao sam mnogo kilometara i bilo bi čudno da sa tim iskustvom ne mogu da budem dobar za volanom. Inače, dva puta sam se prevrnuo. Jednom sa stranačkim džipom, a drugi put sam sa „ladom“, udario kamion otpozadi, ali srećom, sve se završilo bez posledica.

* Šta mislite o Srbima kao vozačima i kako ocenjujete saobraćaj kod nas uopšte?

- Mislim da su bolji vozači od Nemaca i Austrijanaca, a za nijansu slabiji od Italijana. Svi su nervozni zbog svakodnevnih muka i problema. Nema to mnogo veze sa tehnikom vožnje, nego sa onim što se ljudima mota po glavi. U saobraćaju me ništa konkretno ne nervira, već je i moja glava puna briga, pa često planem. Onda tražim izgovor da mi je kriv semafor, ili neki drugi vozač.

* Šta slušate dok vozite?

- Uglavnom filmsku muziku. Puno volim Morikonea, a kada mi padne koncentracija, pređem na kubanske ritmove. Inače kada sam pod adrenalinom, onda puštam muziku iz filmova. Takođe, skoro sam nabavio trilogiju Žan Mišel Žara, koga sam slušao u mladosti, pa sad „obnavljam gradivo“, od „Oksižena“ pa nadalje.

* Da li imate neku anegdotu sa druma?

- Naravno! Svaki put kada se sa nekim na autoputu sporečkam uvek se izmirim, samo što u kafanu ne odemo. Ali, to je redovna pojava, dešava se skoro svake nedelje.