Hronična nesanica mora da se leči psihoterapijom i tabletama

I. KOVAČIĆ

subota, 19. 08. 2017. u 19:15

Хронична несаница мора да се лечи психотерапијом и таблетама

Asistent dr Andrej Ilanković Foto: V. Danilov

Asistent dr Andrej Ilanković: Problemi sa spavanjem koji dugo traju najčešće su posledica hroničnih telesnih ili duševnih bolesti i dodatno iscrpljuju telo i psihu, pa se ne smeju ignorisati

STUDIJA koja je trajala 30 godina i pratila 160.000 ljudi pokazala je da loš san, kao i manjak sna, ima katastrofalne posledice po zdravlje. Milioni ljudi širom sveta bore sa sa insomnijom i oni su, prema novim saznanjima naučnika objavljenim u "Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju", od 11 do 27 odsto u većem riziku da dožive srčani ili moždani udar nego ljudi koji normalno spavaju. Podaci za Nemačku pokazuju da tamo čak trećina populacije pati od nesanice.

Autorka studije Kjao He, sa Medicinskog univerziteta u Šangaju, uz konstataciju da je san izuzetno važan za biološki oporavak organizma, rekla je da je u modernom društvu primetno da se sve više ljudi žali na insomniju.

U intervju za "Večernje novosti", asistent dr Andrej Ilanković, specijalista psihijatar Odeljenja za organske mentalne bolesti Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da gotovo četvrtina svetske populacije ima problem sa spavanjem. Dvadeset odsto njih sa nesanicom se susreće periodično, a pet odsto veoma često i već dugo:

- Najčešći uzroci nesanice su stresna stanja, promena mesta boravka, uživanje opojnih droga i alkohola, preterana konzumacija kafe, "koka-kole" i nikotina, depresija, bolna stanja, različite telesne bolesti i njihove komplikacije, kao i lekovi.

* Šta se smatra hroničnom nesanicom, a šta prolaznim stanjem?

- Prolazna ili reaktivna nesanica je izazvana reakcijom na stres ili putovanjem kroz vremenske zone. Traje nekoliko dana i može da se ispolji kao teškoća pri uspavljivanju ili čestim noćnim buđenjima, odnosno isprekidanim spavanjem. Hronična nesanica traje nedeljama i mesecima i obično je znak moždane bolesti, bolesti unutrašnjih organa, hroničnih bolova, hroničnih psihoza, depresije, demencije ili manije, a česta je i kod hronične zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kao što su droge, alkohol, duvan i lekovi.

* Da li je i prolaznu nesanicu potrebno lečiti?

- Ona se ne mora lečiti lekovima. Dovoljne su psihoterapijska podrška, socijalna intervencija i mere higijene spavanja, a ponekad, naročito kod životnih kriza zbog velikih gubitaka, potrebno je dati i lek iz grupe sedativa, najčešće benzodijazepina sa kratkim ili srednje dugim delovanjem.

* Kako se leči hronična nesanica?

- Princip je da se prvo leči osnovna bolest, dakle bolovi kod reumatizma, gušenje kod astme, srčane slabosti, hormonski poremećaj, depresija, epilepsija, psihoza, bolest zavisnosti... Zatim, a nekad i istovremeno, leči se i poremećaj spavanja. Pored lekova za osnovnu bolest, ukoliko ona postoji, daju se i lekovi koji podstiču spavanje i produžavaju ga, jer se ovi pacijenti, kod kojih je nesanica posledica telesnih ili duševnih oboljenja, bude veoma rano.

PRVO 24 SATA POSMATRANjA Kako se dijagnostikuje poremećaj spavanja?
- Svim pacijentima se radi 24-časovno registrovanje ritma "budnost-spavanje" holter EEG sistemom, video EEG telemetrijom, polisomnografijom, beleže se prekidi u disanju i meri snabdevanje kiseonikom. Neophodni su i ORL, endokrinološki, kardiološki, reumatološki i drugi pregledi. Nakon uzimanja detaljne laboratorije i na osnovu svih dobijenih podataka, ordinirajući lekar pravi plan psihoterapijskog i farmakološkog lečenja.

* Koliko sna je dnevno potrebno?

- Novorođenčad i odojčad uglavnom veći deo dana provode u spavanju, a posle druge godine noću spavaju oko 10 sati i popodne još dva-tri sata. Među odraslima postoje "dugi spavači", koji spavaju od 10 do 12 i više sati, i "kratki spavači", koji spavaju svega od četiri do šest sati, ali obično odspavaju i posle podne od sat do dva sata. Znači, potreba za spavanjem nije striktno određena, nego je to individualna biološka kategorija, koja se menja. Kod starijih od 60 godina noćno spavanje sse stalno skraćuje. Naročito REM faza, koju uslovno zovemo "sanjanje", i oni se bude u ranim jutarnjim satima.

* Manjak sna ozbiljno može da naruši zdravlje, da li isto važi i za previše spavanja?

- Ako se produženo spavanje ponavlja treba posumnjati na anemiju, hipotireozu, bolesti jetre ili bubrega, infekcije, ili na preterano uzimanje sedativa. Ponekada ne mora da postoji konkretan razlog za previše sna, jer su to obično prolazne pojave. Uglavnom produžavanja spavanja i vraćanje na spavanje posle buđenja pogoršavaju raspoloženje i intelektualne performanse pacijenta.

Koliko je za dobar san važna higijena spavanja - odlazak u krevet u isto vreme, tuširanje pre spavanja, izbegavanje obroka pre sna?

- Apsolutno je važna i prvi je preduslov dobrog i zdravog spavanja. Posebno je značajno ograničiti unos toksičnih i stimulativnih supstanci kao što su kafa, pravi čaj, nikotin i energetska pića. Svi postupci higijene spavanja doprinose boljem i okrepljujućem prirodnom spavanju, koje se ne može porediti sa tzv. hemijskim spavanjem pod lekovima, gde postoji još i rizik razvoja zavisnosti od hipnotika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Jale

19.08.2017. 19:52

Naravno, da treba lekovima i terapijom, preporučuje se doživtno.Moraju i apotekari od nečega da žive.