Glasovi kritičkog suda

SVETLANA ŠEATOVIĆ (Beograd):

1. "O ISTORIJI, SEĆANjIMA I SAMOĆI", Aleksandar Jovanović (Zadužbina "Nikolaj Timčenko")
2. "ČIST OBLIK EKSTAZE", Bojana Stojanović Pantović (NB "Stefan Prvovenčani")
3. "(PRE)OBLIKOVANjE DETINjSTVA", Zorana Opačić (Učiteljski fakultet)
4. "ZNAČENjE DžOKERA", Vladimir Pištalo ("Agora")
5. "POETIČKA I TEKSTOLOŠKA ČITANjA", Bojan Čolak (Institut za književnosti i umetnost)

Ovogodišnjom produkcijom već drugu godinu zaredom dominiraju esejističke knjige i naučne monografije uprkos velikom broju proznih i pesničkih knjiga. Esejima i kritikama o srpskoj prozi 20. veka A. Jovanović je preciznim stilom i oštrim sudovima premrežio ceo minuli vek i dokazao da je kritičar artificijelnog stila i sinhronog pogleda na našu književnost. Od klasika poezije 20. veka do savremenika B. S. Pantović izvlači jednu jasnu sumatraističku liniju nasleđa koja traje u novim pesničkim poetikama.

Knjiga Z. Opačić donosi kritičku sintezu zapostavljene književnosti za decu i mlade. Samosvojan i autentičan glas naučnog i kritičkog promišljanja jednog dela naše literature. Knjiga originalnih eseja lucidnog V. Pištala upućuje nas na smeh gradeći knjigu od sasvim različitih egzistencijalnih tačaka Srbije i Amerike, prostor između koga je zjap razumevanja, ali i "srpsku Ameriku". Tekstološkim analizama B. Čolak ulazi u detalje teksture teksta i donosi nove naučne rezultate koji nam donose značajne pomake u razumevanju Šantićevog pesničkog postupka.


NIKOLA MARINKOVIĆ (Beograd):

1. "IDENTITET SRPSKE KNjIŽEVNOSTI, Nenad Nikolić (SKZ, "Partenon")
2. "PAPIR, KAMEN, MAKAZE", Dragan Marković (Udruženje za očuvanje baštine "Dijak")
3. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč")
4. "PESMA GALIOTA", Branislav Živanović (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka)
5. "ROMAN O PIJANSTVIMA", Igor Marojević ("Laguna")

Knjiga N. Nikolića na iscrpan način dokumentuje tu putanju od samih početaka književnoistorijske discipline u nas, pa sve do Jovana Deretića, i ukazuje na skrivene mogućnosti novog razumevanja našeg kulturnog i književnog identiteta. Da bi na efektan i prirodan način ukazao na mesto koje zlo zaprema u ljudskom iskustvu, D. Marković je, poput Pope, posegnuo za konceptualizacijom dečjih igara. Na taj način je izveo složenu putanju smisla koja predstavlja poseban umetnički kvalitet ove knjige. Đ. Sladoje je napisao jednu od svojih najobuhvatnijih pesničih knjiga. U okvirima svoje osobene poetike on je predstavio metonimijski opredmećenu celinu sveta i kvalitativno proširio domete svoje poezije. Poetička ravnoteža rukopisa B. Živanovića ostvarena je promenom lirskog fokusa sa urbanih na primorske predele, čime se semantičko kretanje usmerava ka nikada dovršenoj egzistencijalnoj celovitosti. I. Marojević otvara jedno od ključnih pitanja: do koje mere otuđenje savremenog čoveka može da preoblikuje njegov unutrašnji svet i koja je to poslednja tačka odbrane sopstva - maternji jezik, majka, ljubav - koja jednu ličnost koliko-toliko drži na okupu.

SAŠA RADOJČIĆ (Sombor):

1. BREAKING THE WAVES, Dragan Bošković (NB "Stefan Prvovenčani")
2. "RUKE U RUKAMA", Ana Ristović ("Arhipelag")
3. "TOPLO BILjE", Bojan Vasić (Kulturni centar Novog Sada)
4. EXTRAVAGANZA, Tanja Kragujević ("Čigoja")
5. "ZNAČENjE DžOKERA", Vladimir Pištalo ("Agora")

Poeziju D. Boškovića i A. Ristović vodi ista velika želja: da jezikom pesme izraze celinu iskustva savremene subjektivnosti, uključujući kako svakodnevicu, tako i isprepletene simboličke i kulturne slojeve. Sve drugo se kod njih razlikuje: subjekat, iskustvo, jezik. Dok Bošković nastoji da u dužim pesničkim formama obuhvati sve obilje, raznovrsnost i krajnje disperzivnu konstelaciju jezičkih slika sveta, Ristović se, polazeći iz iskustva jedne fragilne, nomadske egzistencije, zadubljuje u njene unutrašnje prostore. Jedan od najboljih mlađih pesnika B. Vasić napisao je dobro komponovanu, zaokruženu knjigu lirike nošene motivima i metaforikom biljnog sveta. Ta metaforika nam posreduje motive života, njegove obnove i, pre svega, ljubavi. Knjiga pesama i komentara T. Kragujević otvara nam istovremeno, kao u snoviđenju, prostore stvarnog i nad-stvarnog. Izražajna pročišćenost čini je jednim od najboljih dela ove pesnikinje. Smeh je cilj i metod eseja V. Pištala, koji pokazuje da se o fenomenima kulture može pisati duhovito, a da se ne padne ispod potrebnog nivoa. Ovakva knjiga je preko potrebna preozbiljnom, često suvoparnom govoru naše kritike i kulture.

ĐORĐE PISAREV (Novi Sad):

1. "ČETIRI REKE IZVIRU U RAJU I INE PLOVIDBE", Ilija Bakić ("Agora")
2. "DAN KOJI JE STAO DA SE ODMORI", Milan Micić (RTS)
3. "PILOT TRAMVAJA", Jovica Aćin ("Laguna")
4. "POEZIJA KAO SEIZMOGRAF", Zoran Đerić ("Agora")
5. "POETIKA ALTERNATIVNOG TEATRA", Simon Grabovac (Pozorišni muzej Vojvodine)

U novelama I. Bakića, izgleda, sve se dešava u ono vreme u kojem je aktivno radila škola za čarobnjake, pa sigurno nikog ne bi začudilo da su njegovi junaci u nekom trenutku, čak, ugledali i barku u kojoj je mag Ged bacao vradžbinu i u skromnoj barci jurio nekog od zločestih zmajeva. M. Micić se, jednim sveobuhvatnim pogledom - srpska istorija i Prvi veliki rat, izgradnja Novog sveta i nepredvidivi Borhesovi udari, O`Henrijeva prevrtljiva asimpatična duhovitost i dvostruki pavićevski jezik - obrušio na svakodnevicu izmeštajući svoje priče u novu realnost jedne vrele julske noći. Knjiga J. Aćina je rafinirana proza iskusnog majstora koji je na dobrom putu da mu i romani dosegnu vrednost i veštinu koju je davno-davno prezentovao u sjajnim pripovetkama. Pesnik, kritičar i teoretičar Z. Đerić blagotvorno je iskoristio svoje talente i veštine da pročita druge, a da istovremeno, govoreći o poeziji, zapravo govori o sebi. Sagledavanje fenomena srpske (nove)pozorišne prakse S. Grabovac smešta u 1961. - samo 13 godina posle raskida sa zemljama socijalističkog bloka - kada je Rade Marković sa kolegama formirao prvu posleratnu pozorišnu trupu, a završava pričom o trupi "Balkan novi pokret".