NA balkonu bioskopa "Balkan", na otvaranju švajcarsko-srpske postavke Staying here with you, moving, početkom oktobra, umetnik Branko Milisković izveo je "Pesmu iz groba (Stabat mater)", kao oratorijum, dok je minulog ponedeljka, isti trosatni performans otpevao kao operu za jednog čoveka, u njujorškom teatru "Tenk". Na ovoj of-brodvejskoj sceni, obučen u satensku haljinu, sa crvenom perikom i jakom šminkom, Milisković je oplakivao stradanje.

- "Stabat mater" radili su Pergolezi, Rosini, Penderecki - priča za "Novosti" umetnik koji je neposredno pre odlaska u SAD imao i samostalnu izložbu u Domu omladine. - Uzeo sam prva tri stava i uradio svoj zvuk. Uzor mi je bila Treća simfonija Henrika Goreckog, poznata i kao Simfonija žalosnih pesama. Moje reference nisu religijske, ni istorijske, već isključivo umetničke. Ova tužbalica stavljena je u vreme koje se nikada nije desilo. Reč je o čistoj, tvrdoj emociji, koja na kraju postaje krik majke koja oplakuje sina.


PROČITAJTE JOŠ: Vertikala srpskog bića: Priređen naučni skup o Njegošu u Matici srpskoj

I ovaj, kao i prethodni Miliskovićevi performansi, dugotrajan je, a autor tvrdi da mu je to potrebno kako bi došao u stanje iluminacije:

- Prvih sat vremena performansa mozak radi sve što ne bi trebalo: razmišlja jeste li ugasili ringlu, platili račun, koga ste videli u publici... Tek u trećem satu uspostavlja se potpuni fokus i nastaju reakcije, počinju suze i prava drama.

Izuzetno velikog raspona, od basa, preko bas-baritona, tenora, do kontratenora i skoro falseta, umetnikov glas je jedno od glavnih "oružja" njegovih performansa i često zvuči hipnotički:

- Način na koji govorim i pevam liči na mantru, posebno kada se neke stvari ponavljaju. Do pre pet godina, nisam bio siguran u svoj glas, a onda sam odlučio da radim "Lili Marlen".

Svi njegovi projekti zamišljeni su, kaže, kao "totalna umetnost":

- Moji performansi počinju i ne završavaju se. Oni su magnovenje u prostoru i vremenu, vi ste tu tada, i više nikada. Neke izvedem više puta, ali nikada na isti način. Za razliku od glumca koji ima posao da bude i kralj, i prosjak, ja sva tela u koja ulazim tokom performansa konstruišem. Oni su i strogi, arogantni, hiperseksualni, hiperemotivni, hipernarativni, masoni i sekretari UN, a ja ih sve sublimiram kroz svoje telo.

Opera "Stabat mater"

Priče, kako objašnjava, bira tako što istražuje istorijske događaje i ljude, a na njegov rad uticali su filmovi Stenlija Kjubrika, snimci Marije Kalas... Presek onog što je uradio u poslednjih pet godina, predstavio je u Galeriji DOB, na postavci "Pazite, prisutan sam".

- Meni je performans kruna rada, u kome sagorevam zajedno sa publikom, ali paralelno sa tim konceptom nastaju i foto-radovi - dodaje Milisković.


PROČITAJTE JOŠ: Donacija Metropoliten muzeju: 80 miliona dolara i 375 dela

Na svakom od zidova Galerije DOB, tako su se, do početka novembra, nalazili "sublimati" projekta, kao što su bili APPOINTED (inpersonalizovao generalnog sekretara UN sa neograničenim mandatom), foto-diptih (G)RAND MASTER (preispituje ulogu masonerije i koncept novog svetskog poretka), video-performans Das Lied aus dem Grab (peva "Lili Marlen" na grobu Marlen Ditrih), tekstualna instalacija "Hotel"...

TEŽAK POZIV

KOD nas se veoma mali broj umetnika bavi performansom, mogu se prebrojati na prste - ističe Milisković. - Ja ne radim ništa drugo. Živim od toga. Već sam napravio karijeru i u Belgiji, Nemačkoj, Austriji, sada i Americi... To je težak poziv.nj