ARHEOLOŠKI spomenici Dunavskog limesa, granice Rimskog carstva u srpskom Podunavlju, postaće od 2021. deo svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska, potvrđeno je u Arheološkom institutu. Time će Srbija biti uključena u transnacionalni projekat "Granice Rimskog carstva", čiji je cilj zaštita i prezentovanje arheološkog nasleđa celog limesa svetske imperije, u Evropi, Africi i na Bliskom istoku.

- Dunavski limes prostire se na teritoriji osam država, a upis na listu Uneska obaviće se u dve faze. Lokaliteti Nemačke, Austrije, Slovačke i Mađarske ući će na listu 2019, a iz Srbije, Hrvatske, Bugarske i Rumunija 2021. godine - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac arheološkog projekta "Viminacijum".

Pročitajte još - Rojters o arheološkim otkrićima u Viminacijumu (FOTO/VIDEO)

To znači da će se pedesetak arheoloških lokaliteta u srpskom Podunavlju naći na listi svetske kulturne baštine, uključujući i one koji su potopljeni prilikom izgradnje hidrocentrala u Đerdapskoj klisuri.

Na taj način biće uklonjena opasnost da oni budu uništeni iskopavanjima šljunka ili izgradnjom pristana i sličnih objekata.

PRESTIŽ I OBAVEZA

Uvrštavanjem Dunavskog limesa na Uneskovu listu Srbija mnogo dobija kad je reč o civilizacijskom prestižu, jer postajemo deo večnog Rimskog carstva, naravno u kulturnom smislu. Praktična korist prvo će se osetiti na polju turizma. Naravno, ovakva čast donosi i obavezu da čuvamo i održavamo svoju baštinu bolje nego do sad - kaže dr Korać.