Bez naknade za uništene slike

UKUPNA vrednost slika koje su oštećene ili uništene u poplavi u sefu Alfa banke 5. januara se meri u desetinama hiljada evra. Da li će i kako biti nadoknađena šteta vlasnicima umetničkih dela, još se ne zna. Prema ugovoru, banka se obavezuje da nadoknadi potencijalnu štetu, gubitak ili oštećenje predmeta u sefu samo ako je nastala u slučaju krajnje nepažnje i to u maksimalnom iznosu od svega 1.000 evra!

I dok se svi peru od odgovornosti, vlasnici slika tvrde da je banka mogla da spreči katastrofu samo da ih je na vreme obavestila da se dogodila poplava.

Inače, kako nezvanično saznajemo, među delima ostavljenim u sefu banke bile su slike Nadežde Petrović, Uroša Predića, Miodraga Petrovića, Miće Popovića, Koste Krivokapića, Petra Šaina, Majde Kurnik, Vere Čohadžić, Sabahudina Hodžića, Aleksandra Jeremića Cibeta, kao i ruske ikone iz 14. i 16. veka. U beogradskim galerijama, kod kojih su u sredu "Novosti" pokušale da provere, na osnovu imena autora, koliko mogu da vrede privatne kolekcije "potopljene" u Alfa banci, rekli su nam da svako umetničko delo zahteva zasebnu procenu.

- Na cenu pre svega utiče to da li je reč o slici, skulpturi, crtežu, grafici, ali i kolikih je delo dimenzija, kom periodu pripada, kako je očuvano - kažu procenitelji. -Ruske ikone iz 14. i 16. veka mogu da koštaju i nekoliko stotina evra, ali i da dostignu basnoslovne vrednosti na aukcijama. To zavisi od toga da li su samo slikane na dasci, ili optočene dragim kamenjem, zlatom i platinom, ili su delo nekog proslavljenog autora.

Prema podacima sa aukcija, dela Miodraga Petrovića kreću se oko 500 - 600 evra, kao i Miće Popovića, čija dela u zavisnosti od tehnike i veličine, na tržištu mogu da dostigne cenu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Slike Vere Čohadžić vrede oko 400, a Sabahudina Hodžića između 400 i 500 evra. Kada je reč o radovima Uroša Predića i Nadežde Petrović, u pitanju su desetine hiljada evra, koje su u senci ogromnog kulturnog i istorijskog značaja.

I, dok čekaju na razrešenje ovog slučaja, vlasnici umetnina ogorčeni su odgovorom banke da ona nikada i nije garantovala za slike koje su kod njih ostavljene.

- U svojoj kući imam slike koje su osigurane, ali one koje smo ostavili u banci verovali smo da su dovoljno sigurne - priča jedan od vlasnika vrednih slika. - Banka je trebalo da ih osigura i zaštiti od svih stvari! Naposletku, pozvali su kustosa da vidi može li išta de se spase i čovek je bio frapiran. Međutim, procenitelja štete nisu zvali.

U ugovoru sa bankom, kako navode ovi kolekcionari, piše da se banka obavezuje da za vreme trajanja ugovora preduzima sve potrebne mere za obezbeđenje dobrog stanja sefa i nadzora nad njim, kao i da garantuje nepovredivost sefa.

- Pritom piše da su odgovorni samo u slučaju krajnje nepažnje. A, šta je drugo nepažnja i namera da se učini šteta, ako ne to što od 5. do 11. januara nisu ništa učinili da spasu umetnine. I nas su pozvali tek 15. januara - navodi jedan od kolekcionara. - Dodatno pitanje je kako mogu da dela ovakve vrednosti osiguraju na 1.000 evra. I, da li je normalno da posle naših primedaba ljudi iz banke nama daju odgovor "ovo je Srbija". Šta to treba da znači?

Alfa banka jedna je od mnogih koja u skladu sa Ugovorom o zakupu sefa ima obavezu da "stalno održava uslove koji su u skladu sa bankarskom praksom čuvanja sefova". U slučaju da dođe do oštećenja ili uništenja klijentovih predmeta koji se čuvaju u sefu usled prirodnih nepogoda, poplava, požara i slično, banka podnosi odštetni zahtev kod osiguravajuće kuće. Oni dalje razmatraju i vrše procenu na osnovu koje donose odluku o nadoknadi štete.Taj iznos od osiguravajuće kuće banka prenosi korisniku sefa, u maksimalnom iznosu od 1.000 evra po sefu, s obzirom na to da banka nema uvid u sadržaj sefova niti njegovu procenu vrednosti.

Alfa banka u sredu je radila uobičajeno, a u slučaju da neko želi da zakupi sef koji je doskoro bio poplavljen, za to nema prepreka.

UGOVORI

ADVOKAT Nebojša Perović kaže da naši građani i dalje slepo i površno idu u sklapanje poslova - od kupoprodaje nekretnina pa do stavljanja vrednih stvari u sefove.

- Ovde je otvoreno nekoliko pitanja. Da li ugovor koji su zaključili daje manje prava u odnosu na Zakon o bankama? Da li su u banci ispoštovali Pravilnik o sefovima? Zašto su ljudi pristali na ugovor sa tom odredbom, koji kao maksimalan iznos propisuje 1.000 evra - zaključuje Perović.