FELJTON - BRITANCI PREUZIMAJU KONTROLU: Engleska vlast se mešala u poslove jugoslovenske vojske

Nikola Stanković

02. 06. 2022. u 18:00

POČETKOM 1942. izgledalo je kao da će teret izdržavanja i snabdevanja vojske postepeno u potpunosti preći u nadležnost britanskog saveznika. Iz Kaira je 7. I 1942. đeneral Ilić poslao šifrovani telegram za ministarstvo finansija, koji je sadržao obaveštenje da je od Engleza primljeno za mesec januar, na račun izdržavanja vojske, 22.940, a mornarice 3.000 palestinskih funti.

ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ПРEУЗИМАЈУ КОНТРОЛУ: Енглеска власт сe мешала у послове југословенске војске

Đeneral Borivoje Mirković bio je osvedočeni engleski čovek / Foto "Vikipedija"

Novopostavljeni načelnik štaba Vrhovne komande, potpukovnik Miodrag Lozić, takođe je šifrovanim telegramom iz Kaira 10. III 1942. izvestio da je za mesec mart primio od Engleza za vojsku 24.000, a za mornaricu 3.000 ovoga puta egipatskih funti. Očekivanja ove vrste uopšte nisu bila bez osnova. Kao razlog za to Milan Grol je krajem septembra u svom dnevniku zapisao: „Do danas, za ova tri meseca, isplaćivali su Englezi. Oni kroz to pitanje guraju u komunu sredstva. Grebu oko pitanja zlata, u koje ne smemo dirnuti.“

Na moralno stanje u kome su pripadnici oružane sile u egzilu provodili svoje dane u dokolici, uticalo je i nesrazmerno drugačije temperaturne razlike u poređenju sa Jugoslavijom. Još 8. novembra 1941. đeneral Ilić u svome pismu đeneralu Dušanu Simoviću kao teškoće naveo je: „Inače ovde opet počela vrućina 39 stepeni. Aviona za nas još nema, a i bataljon ne dobija potpuno naoružanje. Imam i dosta posla i dosta nezgoda. LJudi besposleni pa rade i one stvari koje inače ne bi nikad učinili. Tvoj proteže Rodoljub Milovanović ne valja dve pare. On je kriv za smrt narednika pilota Save Vujovića. Tukao se po kafanama u Aleksandriji.“

NEPOSREDNO pre izbijanja Kairske afere kao katalizator za potonja dešavanja pukovnik Miodrag K. Rakić istakao je: „Funte i nerad bili su jedan od glavnih štetnih uticaja u pripremi situacije koja je docnije nastala. Oficiri a naročito vazduhoplovci imali su dve stvari koje dotle nisu imali: dosta para i suviše vremena, koje su, sa malim izuzetkom, provodili u neradu i provodu. Ovakva situacija bila je vrlo pogodna da se ovi ljudi inače mahom slaboga vojničkog duha iskoriste za prljave stvari kakve su činili docnije.“

Opstrukciju đenerala Ilića da preda dužnost, pospešio je i vladin izbor novog vršioca dužnosti načelnika štaba Vrhovne komande. Miodrag K. Rakić obeležio je potpukovnika Lozića kao najnepodesniji mogući izbor za tako visoku dužnost u datom trenutku. Lozić je smatran čovekom „posne glave“, nedovoljnog vojničkog obrazovanja i osobom bez autoriteta među oficirima, naročito vazduhoplovcima – među kojima se za njega nije mogla čuti nijedna lepa reč. NJegov izbor, nezadovoljnicima ukazima od 15. januara došao je kao poručen.

SVOJIM držanjem u januaru i februaru 1942. godine potpukovnik Lozić je više odmagao sebi i opštoj stvari, negoli pobunjeni kadrovi. Naime, on je sve telegrame i pisma koja su mu bila upućena od vlade iz Londona pokazivao đeneralu Borivoju Mirkoviću, smatrajući ga za svog velikog prijatelja i čak tražeći od njega savet kako da postupi prema đeneralu Iliću, izjavljujući da neće preuzeti dužnost ukoliko on za to ne bude dao svoj pristanak. Đeneral Ilić je predao dužnost đeneralu Borivoju Mirkoviću 10. februara 1942. odredivši ga za zastupnika načelnika štaba Vrhovne komande. Iz overenog prepisa pisma potpukovnika Miodraga Lozića đeneralu Iliću od 11. februara saznajemo da je pod izgovorom da mora da završi ocenjivanje oficira, đeneral Ilić odbijao da preda dužnost Loziću. Docnije mu pak tvrdeći da su doneti ukazi štetni za vojsku, da se moraju promeniti i da po tom pitanju čeka odluku iz Londona. Ignorišući u prvi mah i pismene naredbe, đeneral Ilić pozvao je u Vrhovnu komandu potpukovnika Lozića posle izvesnog vremena i saopštio mu da će mu dužnost predati najverovatnije do 16. februara.

ISTOG dana, u razmaku od sat vremena nakon razgovora sa Lozićem (10. februara oko 11 časova) đeneral Ilić izdao je naredbu kojom je za svog zastupnika odredio komandanta vazduhoplovstva đenerala Mirkovića, koji je pak izdao naredbu koja je kraljeve ukaze od 15. januara stavila van snage. Đeneral Mirković ilegalno je preuzeo štab Vrhovne komande, po mišljenju pukovnika Rakića, vodeći se istom taktikom kao i đeneral Ilić, a to je pre svega dobijanje u vremenu i obezbeđivanje podrške britanskog domaćina i jugoslovenskih trupa za svoje planove. Teško je zamislivo da bi se samovlasno preuzimanje štaba jedne savezničke Vrhovne komande, na jednoj ratnoj teritoriji, moglo sprovesti bez znanja i/ili odobrenja faktičkog gospodara toga prostora. Savremenicima su odranije bile poznate veze đenerala Mirkovića sa ljudima iz britanske Vrhovne komande (pukovnikom Čerstonom, majorom Meplbekom, kapetenima Sajersom i Hečom). Premda on te veze nije iskoristio za naoružavanje vojske na Srednjem istoku ili pomoć gerilcima u zemlji, već da preko te grupe oficira izdejstvuje podršku za svoje namere kod engleskih vojnih vlasti. U vrhu engleske političke elite već je postojalo nezadovoljstvo smenjivanjem onih za koje su Britanci verovali da su njihovi oprobani prijatelji.

BRITANSKI ministar spoljnih poslova Entoni Idn, bio je vrlo nesklon promeni predsednika jugoslovenske vlade i ministra vojske, živo se interesujući ko može doći na njegovo mesto. Britanski poslanik na jugoslovenskom dvoru poverio je Milanu Gavriloviću da je novu jugoslovensku vladu engleska vlada priznala tek nakon dva dana premišljanja. Pukovnik Rakić navodi da je simultana akcija grupe đenerala Mirkovića i engleske Vrhovne komande otpočela u februaru, kada su telegrami između Kaira i Londona počeli da budu zadržavani deset do petnaest dana.

Pod parolom sprečavanja krvoprolića, engleska vlast na terenu dobila je izgovor da se umeša u unutrašnje poslove jugoslovenske vojske. Đenerali Smit i Okinlek, u cilju onemogućavanja krvoprolića, zatražili su 3. marta dozvolu potpukovnika Lozića da se gardijski bataljon uputi na dužnost u Tobruk. Drugi razlog, po pukovniku Rakiću, bio je: „Da se upropašćeni bataljon, tada bez ikakve discipline, duha i taktičke vrednosti uputi na front, uvereni da će se odmah pobuniti i raspasti, čim ljudi saznaju kuda se i zašto upućuju. Englezima je bilo jasno da naš bataljon toga momenta nije predstavljao neku taktičku vrednost, te je njegovo upućivanje u Libiju moglo imati za cilj da se raspadne.

KRAJ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

LJUDINA: Pogledajte kako je čovek sa štakama spasao povređeno mače u Beogradu (VIDEO)