BANKE PROTIV GRAĐANA: Ko je kriv za prenatrpanost sudova i za opasnost da pukne pravosudni sistem u Srbiji?

Novosti online

02. 01. 2021. u 11:53

VELIKI broj ljudi koji su zaraženi virusom korona doveo je do borbe da zdravstveni sistem ne pukne, a veliki broj parnica zbog troškova obrade kredita koje su banke naplaćivale (i nastavljaju da naplaćuju) dovodi do opasnosti da naš pravosudni sistem pukne.

БАНКЕ ПРОТИВ ГРАЂАНА: Ко је крив за пренатрпаност судова и за опасност да пукне правосудни систем у Србији?

Foto: Tanjug

Na pitanje ko je najodgovorniji zbog prenatrpanosti sudova tužbama zbog troškova obrade kredita, iz Udruženja banaka Srbije uputili su nas na argumente Zorana Blagojevića. 

Blagojević krivicu svaljuje na advokate, tvrdeći da par hiljada dinara "teško da je nekome dovoljan finansijski motiv za tužbu". Ipak, treba napomenuti da se u ovim parnicama ne radi o borbi banaka i advokata, već o borbi građana za zaštitu svojih prava.

Advokat Natalija Lazarević iz Beograda ističe da je nesporno pravo građana da svoja Ustavom i zakonom garantovana prava zaštite pred sudom, samostalnim i nezavisnim državnim organom.

- Za pretrpanost sudova tužbama protiv banaka nisu i ne mogu biti odgovorni građani, već isključivo banke koje su poslovale van Ustava i zakona, i na taj način primorale građane da potraže sudsku zaštitu - objašnjava advokat.

Neutralno posmatrano, očigledna je razlika između "nesporno" i "teško da je". Može se postaviti i pitanje - Odakle uopšte bankama pravo da procenjuju koliko građanima vredi par hiljada dinara? Ovakvi argurmenti banaka su veoma inspirativni, pa se postavlja i pitanje - Ako bankama tih par hiljada dinara "teško da je" dovoljan motiv za tužbu, onda kako to da su banke toliko istrajne u parnicama? 

Banke vrlo lako mogu da uskrate advokate za troškove postupaka pred sudovima u ovim predmetima. Recept za taj bolni udarac na "lukrativne" advokate je veoma jednostavan, a sastoji se od ispunjavanja obaveze koja je utvđena.

Lazarević kaže i da je sudska praksa u ovom slučaju jasna.

Problem i troškovi praćenja

ADVOKAT Tamara Kiricić iz Beograda ističe da su, osim troškova obrade, banke nezakonito naplaćivale, a to i dalje čine, i trošak praćenja kredita i premije osiguranja u korist Nacionalne korporacije za osiguranje stambenog kredita.

- Banke i dalje ne odustaju od dosadašnje poslovne politike, i pored toga što je Vrhovni kasacioni sud Srbije potvrdio nezakonitost naplate troškova obrade kredita od strane banaka. Advokatima se javljaju klijenti koji su već vodili i dobili postuke po tužbi za nezakonitu obradu kredita, da im banke i dalje prilikom podizanja novih kredita naplaćuju ove troškove - izjavila je Lazarević.

Banke se pozivaju na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu C-621/17 od 03.10.2019, međutim Evropski sud u toj presudi kaže da ponuda mora da sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita", što VKS tumači tako da je neophodno da se detaljno navedu sve usluge koje se pružaju u zamenu za spornu naknadu, a sa čim se banke ne slažu. 

Natalija Lazarević objašnjava da nije sporno pravo banke da od korisnika kredita naplati naknadu za pruženu uslugu, međutim kada su u pitanju troškovi obrade kredita, banka je dužna da informiše klijenta na koji način su ovi troškovi nužni, opravdani i da su zaista realno nastali.

- Ugovori o kreditu su ugovori po pristupu o kojima se ne pregovara, što znači da su unapred pripremljeni i predloženi od strane banke, i na njihovu sadržinu korisnik ne može da utiče. Banke su propisujući spornu odredbu postupile suprotno načelu savesnosti i poštenja kao i načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja, kao fundamentalnim načelima ugovornih odnosa koje propisuje pozitivno pravo Republike Srbije. Ukazujemo da se ovde ne radi o „organizovanoj kampanji uperenoj protiv banaka“ a da se naknade za ovu uslugu naplaćuju i u drugom zemljama. Vrhovni sud Nemačke je još 2014 presudom obavezao banku da vratu novac na ime nezakonito naplaćenih troškova kredita, isto tako u Švedskoj banke troškove obrade kredita naplaćuju u simboličnim iznosima a ne vezuju ih za iznos odobrenog kredita kao što je slučaj sa bankama u Srbiji ili regionu (BiH, Hrvatska, Crna Gora..) Određivanje visine troškova obrade kredita u procentualnom iznosu od iznosa kredita dovodi do toga da za istovrsnu bankarsku uslugu, korisnici plaćaju naknadu različite visine, a banka nema dodatne troškove za kredite većeg iznosa - kaže Lazarević. 

Stav VKS suda je jasan, banke nemaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita na način koji nije dovoljno transparentan. Naravno da banka ima pravo da naplati svoju uslugu (koja je od velike važnosti za razvoj ekonomije), ali niko nema pravo da građanima uzme i crno ispod noktiju, a i toga je ostalo malo - svega par hiljada dinara.

I kao da nije dovoljno što pravde nema, zar treba da ostanemo i bez pravnog sistema, kakav god da je?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (10)