UPLATE U BUDŽET RASLE OSAM I PO PUTA: U poslednje dve decenije prihodi srpske kase rastu iz godine u godinu

S. BULATOVIĆ

27. 11. 2021. u 10:28

U DRŽAVNU kasu naredne godine, po tek usvojenom budžetu, trebalo bi da se slije nešto više od 1.516 milijardi dinara. Troškovi će ih premašiti za najmanje 200 milijardi dinara. Najveći deo prihoda, kao i uvek, stići će od poreza.

УПЛАТЕ У БУЏЕТ РАСЛЕ ОСАМ И ПО ПУТА: У последње две деценије приходи српске касе расту из године у годину

Ministarstvo finansija / Foto N. Skenderija

Dve decenije ranije, država je troškove gledala da "upakuje" u čak osam i po puta manje sredstava. Tada su prihodi dostizali 177,5 milijardi dinara. Na rast budžeta utiče veća privredna aktivnost, privredni rast, manja siva ekonomija, ali i inflacija.

Stručnjaci objašnjavaju da je teško i nezahvalno porediti nominalne iznose današnjeg i budžeta od pre dve decenije. Te 2002. godine, prema podacima Svetske banke, u Srbiji je stvoreno roba i usluga u vrednosti od 17,2 milijarde dolara.

Evro je na početku 2002. godine štampan i na kraju godine je premašio dolar, pa je naš BDP u evropskoj valuti bio nešto manji. Lane je dostigao 46,7 milijardi evra. A, tek usvojeni plan državne kase za 2022. godinu trebalo bi da iznosi rekordnih 52,4 milijarde evra. I ovaj odnos, međutim, objašnjavaju stručnjaci, nije sasvim realan. Na njega utiče politika kursa - je li dinar i kada bio precenjen, a kada potcenjen.

- Veći prihodi su posledica veće privredne aktivnosti. Vrednost onoga što se proizvede je veća. I broj transakcija je veći, a i one su vrednije - objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. - Na njih se plaća porez, koji je isto veći. I mnogo je veća zaposlenost nego što je bila. I to je posledica veće aktivnosti. Veći je i obuhvat na koji se plaćaju porezi. Siva ekonomija je neuporedivo manja. Veći prihodi tako su posledica i boljeg obuhvata robe i usluga na koji se plaćaju dažbine. Ali u obzir treba uzeti inflaciju u tom periodu i kumulutavni rast BDP. Puno je faktora koji utiču na rast budžetskih prihoda i nemoguće je izolovati nekoliko njih.

Novosti

Pre dve decenije stopa nezaposlenosti je iznosila 15,2 odsto. Danas je, prema poslednjim podacima - 11,1 odsto. Već 2003. godine budžetski prihodi su bili za 100 milijardi dinara veći, iako je nezaposlenost iznosila 18,5 odsto.

Tokom naredne dve godine u kasu se slivalo više od 300 milijardi dinara, a 2006. i 2007. godine više od 500 milijardi dinara. Od 2009. do 2011. godine priliv je bio veći od 700 milijardi dinara, naredne tri veći od 800 milijardi dinara. Pre četiri godine, 2017. prihodi su premašili 1.000 milijardi dinara.

Novosti

Prihodi, međutim, nikada nisu bili dovoljni da pokriju sve troškove države. Od 2009. do 2011. godine deficit je bio veći od četiri odsto BDP, a zatim i veći od šest odsto. Panedmija je najviše pritisla javne finansije, pa je manjak lane dostigao osam odsto BDP.

 

Novosti

AKCIZE VIŠESTRUKO

AKCIZE su jedna od stavki koja je danas daleko izdašnija nego što je bila. Pre dve decnije od njih se slilo 36,7 milijardi dinara, a naredne očekujemo da nam donesu 337,6 milijardi dinara. Porez na dohodak je 2002. planiran na nivou od 45 milijardi dinara, a danas - 87,7 milijardi dinara.

I SUBVENCIJE IZDAŠNIJE

REPUBLIČKI budžet je pre dve decenije za zaposlene izdvajao 42 milijarde dinara. Naredne godine ova stavka će odneti 363,6 milijardi dinara. Otplata kamata tada je koštala devet milijardi dinara, dok će nas troškovi zaduživanja naredne godine koštati 116 milijardi dinara. Budžet je šire ruke i po pitanju subvencija. Nekad se na njih trošilo 41,5 milijardi dinara, a u 2022. godini se planira 143,6 milijardi dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)