DA LI SMETE DA VEŽBATE NAKON PRELEŽANE KORONE? Ovo je detaljno uputstvo za oporavak organizma nakon borbe sa virusom Kovid 19

Novosti online

15. 02. 2021. u 20:36

SKORO godinu dana je prošlo od prvog slučaja korone u Srbiji, od tada smo mnogo toga naučili o opakom virusu, ali je i dalje dosta nepoznanica, između ostalih i kako se treba ponašati nakon preležane bolesti.

ДА ЛИ СМЕТЕ ДА ВЕЖБАТЕ НАКОН ПРЕЛЕЖАНЕ КОРОНЕ? Ово је детаљно упутство за опоравак организма након борбе са вирусом Ковид 19

Foto: Depositphotos

Šta da radite ako imate probleme sa disanjem? Da li smete da vežbate, kako i koliko? Šta možete da jedete?

Šta činiti ako vam se javi problem sa govorom, koncentracijom ili ste hronično umorni? Kako da se vratite u normalu i izborite se sa stresom i depresijom? Kada je ipak momenat da pomoć potražite od lekara?

Ovo su samo neka od najčešćih pitanja onih koji su preležali koronu, bilo sa lakšim ili težim simptomima, a odgovore na njih pokušali smo da vam damo uz pomoć svojevrsnog vodiča koji je objavio Gradski zavod za javno zdravlje Beograda.

Otežano disanje

Uobičajeno je da pacijent oseti nedostatak vazduha nakon izlaska iz bolnice. Zbog gubitka snage i kondicije tokom bolesti lako možete imati teškoće pri disanju. Ono što može da pomogne jeste da ostanete mirni i naučite kako najbolje da postupite u slučaju nedostatka vazduha. Kontrolisano disanje će vam pomoći da se opustite:

  • Zauzmite udoban sedeći položaj u stolici s naslonom; 
  • Jednu ruku stavite na grudi, drugu na stomak; 
  • Ako vam pomaže da se opustite, zatvorite oči i usredsredite se na disanje; 
  • Polako udišite kroz nos, zatim izdišite kroz usta; 
  • Pokušajte da dišete uz što manje napora, uz lagane, opuštene i mirne udisaje i izdisaje.

Disanje u pokretu

Ovo je korisno vežbati kada obavljate aktivnosti za koje je potrebno više napora ili tokom kojih vam ponestaje daha, kao što je penjanje uz stepenice ili penjanje uzbrdo. Važno je da zapamtite da nema potrebe za žurbom.

  • Razmislite kako da aktivnost izvedete postupno, a da se previše ne zamorite ili ne ostanete bez daha; 
  • Udahnite pre nego što započnete aktivnost, kao na primer penjanje uz stepenice; 
  • Možda će vam pomoći da udišete kroz nos, a izdišete kroz usta.

Vežbanje

Vežbanje je važan deo oporavka, njime se može poboljšati kondicija, smanjiti nedostatak daha, povećati snaga mišića, poboljšati ravnoteža i koordinacija, smanjiti stres i poboljšati raspoloženje, povećati samopouzdanje.

Važno je da vežbe izvodite na bezbedan način, posebno ako ste imali poteškoće sa kretanjem, ako vaše zdravstveno stanje može da dovede zdravlje u opasnost tokom vežbanja, ako ste otpušteni uz propisanu terapiju kiseonikom. U tom slučaju biste morali da vežbate uz nečiji nadzor radi vaše bezbednosti.

  • Praktikujte zagrevanje svaki put pre vežbanja i istezanje nakon vežbi; 
  • Nosite široku, udobnu odeću i obuću; 
  • Nakon obroka mirujte najmanje sat vremena; 
  • Pijte dosta vode. 

* Izbegavajte da vežbate po vrućini i po veoma hladnom vremenu vežbajte u zatvorenom prostoru

Ako osetite bilo koje od ovih simptoma, nemojte vežbati ili odmah prekinite i obratite se lekaru: mučnina, vrtoglavica, ozbiljan nedostatak vazduha, hladan znoj ili znojenje, stezanje ili bol u grudima, jak bol.

Zapamtite da je normalno da ste zadihani dok vežbate i da to nije ni štetno ni opasno.

Vrste vežbi

Zagrevanje tela za vežbanje da biste sprečili povrede treba da traje oko pet minuta, nakon čega bi trebalo da ste blago zadihani. Vežbe za zagrevanje možete izvoditi u sedećem ili stojećem položaju. Svaki pokret ponovite 2-4 puta.

Zatim slede vežbe za kondiciju od 20 do 30 minuta, pet puta nedeljno. Merite vreme dok vežbate i postepeno produžite trajanje vežbi za onoliko koliko vam prija. Možda će biti potrebno neko vreme da se vratite na nivo pre nego što ste se razboleli.

Vežbe za mišiće će vam pomoći da poboljšate muskulaturu koja je oslabljena usled bolesti i trebalo bi da ih radite tri puta nedeljno. Zadajte sebi cilj da odradite tri puta po 10 ponavljanja svake vežbe, uz kraći odmor između svake od tri serije.

Vežbe za hlađenje omogućavaju telu da se vrati u normalu pre nego što završite sa vežbanjem. Ovaj proces bi trebalo da traje oko pet minuta, a disanje bi trebalo da se normalizuje do tada.

1. Sporo hodanje ili lagano marširanje u mestu dva minuta;

2. Ponovite vežbe za zagrevanje da biste aktivirali zglobove;

3. Istezanje možete izvesti sedeći ili stojeći, mora da bude lagano i ostanite u istegnutom položaju 15-20 sekundi.

Otežan govor

Ponekad može doći do problema sa glasom. Ako vam je glas hrapav i slab, važno je da zapamtite sledeće:

Slobodno govorite dok vam prija. Moraćete redovno da koristite glas da bi došlo do pomaka;

Nemojte naprezati glas. Nemojte da šapućete jer to može dodatno da optereti glasne žice;
Pravite pauze u toku govora. Ako vam ponestane daha dok pričate, nemojte dodatno da se naprežete; 
Pevušite sebi u bradu da biste vežbali glas, ali bez naprezanja; 
Pijuckajte vodu jer to pomaže da glas ostane u formi.

Pamćenje i koncentracija

Često se dešava da ljudi koji su bili ozbiljno bolesni teže održavaju pažnju, imaju problema sa pamćenjem ili poteškoću da trezveno razmišljaju. Ove poteškoće mogu da nestanu za nekoliko nedelja ili meseci, ali kod nekih ljudi mogu da predstavljaju dugotrajan problem. Važno je da prepoznate probleme jer mogu uticati na vaše odnose sa ljudima, na dnevne aktivnosti, na povratak na posao ili u školu.

Fizička aktivnost pomaže mozgu da se oporavi;

Vežbe za mozak, kao što su novi hobi, rešavanje zagonetki, igre rečima i brojevima i čitanje mogu biti od pomoći;
Koristite spiskove, beleške, alarme, koji će vas podsetiti da treba nešto da uradite. 

Stres i depresija

Bolest može biti vrlo stresno iskustvo i može vrlo negativno da utiče na vaše raspoloženje. Dešava se da osoba oseća stres, strepnju (brigu, strah) ili je depresivna. Na raspoloženje dodatno može uticati isfrustriranost što još uvek ne možete da se vratite redovnim aktivnostima. Zato je važno:

  • Dovoljno se naspavajte, pokušajte da se vratite redovnom spavanju i buđenju;
  • Manje nikotina, kofeina i alkohola uz dodatne tehnike za opuštanje mogu pomoći boljen snu;
  • Unosite zdravu hranu u dovoljnim količinama; 
  • Budite fizički aktivni jer to smanjuje stres, ali i šanse za depresiju. 

Kada ići lekaru

Važno je obratiti se lekaru opšte prakse, terapeutu ili specijalisti ako dođe do sledećih promena:

  • Promena u zadihanosti tokom odmora koja se ne poboljšava ni nakon vežbi kontrolisanog disanja;
  • Ponestaje vam daha pri minimalnoj aktivnosti a nema poboljšanja nakon zauzimanja dobrog položaja;
  • Imate bilo koji simptom tokom vežbanja;
  • Nema poboljšanja pažnje, pamćenja, razmišljanja i umora, što vas sprečava da se vratite na posao
  • Pogoršanje raspoloženja, pogotovo ako traje više nedelja.

Pravilna ishrana

Možda ćete primetiti poteškoće prilikom gutanja i unosa hrane i pića. To je zato što su mišići koji pomažu u procesu gutanja oslabljeni. Međutim, za oporavak je važna dobra ishrana i unos tečnosti. Važno je da obratite pažnju na gutanje da ne bi došlo do gušenja ili infekcije pluća.

  • Sedite uspravno kad jedete ili pijete
  • Ostanite u uspravnom položaju najmanje 30 minuta nakon obroka 
  • Možda vam pomogne da u početku odaberete mekanu hranu, ili da čvrstu iseckate na sitne komadiće. 
  • Ne žurite, unosite manje zalogaje, male gutljaje između zalogaja i dobro sažvaćite hranu pre nego što je progutate. 
  • Jedite manje obroke tokom dana ako se umorite jedući veće obroke. 

Briga o sebi

Razgovor sa drugima može vam pomoći da smanjite stres, a i da pronađete rešenja za izazove koji vas čekaju na putu ka oporavku.

Bavite se aktivnostima koje vas opuštaju i ne zamaraju previše: slušanje muzike, čitanje...

Počnite postepeno da se bavite redovnim aktivnostima i hobijem, koliko god više možete
Ako ste pre bolesti posećivali terapeuta za mentalno zdravlje, nastavite sa tom praksom. 

(Blic.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)