IMUNOLOG BORISLAV KAMENOV RAZBIO MIT: Vitamin D sprečava razvoj teške kliničke slike kod kovid pacijenata, ali samo ako se uzima ova doza

Novosti online

25. 01. 2021. u 17:19

ИМУНОЛОГ БОРИСЛАВ КАМЕНОВ РАЗБИО МИТ: Витамин Д спречава развој тешке клиничке слике код ковид пацијената, али само ако се узима ова доза

Foto: RTS printskrin

VITAMIN o kojem se sada najviše priča i koji snažno podiže odbrambeni sistem našeg organizma, a kako sugerišu i brojne studije igra i važnu ulogu u prevenciji pojave težih oblika kovida-19, jeste vitamin D.

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov, doktor medicinskih nauka iz oblasti imunologije i eksperimentalne hematologije i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu govorio je o pravilnoj upotrebi ovog vitamina, kada je najbolje da ga uzimamo, a razbija i zablude o preporučenoj dozi.

Neprestano se vodi polemika oko optimalne količine vitamina D koju je potrebno uzimati. Dok neki stručnjaci savetuju između 1.500 do 4.000 internacionalnih jedinica, u zavisnosti od starosti i stanja imuniteta, drugi kažu da je prvi neophodno utvrditi da li postoji deficit ovog nutrijenta, pa tek onda odrediti dozu. Zašto se mišljenja stručnjaka razlikuju?

- Prva priča o vitaminu D se pojavila 1950. godine kada se savetovalo da se zbog rahitisa uzima 200, 400 internacionalnih jedinca (IJ), a za decu se preporučivalo se da uzimaju samo dok su na podoju. To je bilo pre 70 godina, ali u međuvremenu se shvatilo da su mnogo veće doze potrebne da bi nas zaštitile od autoimunih bolesti, od astme, alergija... I te stare teorije se neki i dan danas drže - kaže profesor.

Zašto su mišljenja o optimalnoj dozi toliko oprečna? I koja je to količina sa kojom sigurno nećemo pogrešiti?

- Slovenci, na primer, preporučuju 15.000 IJ za starije osobe, a za mlade 7.500. Ja savetujem između 5.000 i 10.000 IJ. To nije obavzna doza koja se mora uzeti, ali to je doza koja je bezbedna i sa kojom ne može da se pretera - objašnjava dr Kamenov.

Svi znaju da se vitamin D u telu stvara pod uticajem sunca, kao i da ga ima u pojedinoj hrani, u manjoj ili većoj količini. U najbogatije ovim nutrijentom svrstavaju se ulje jetre bakalara i drugih masnih riba, tuna, sardine, skuša, bakalar, losos, plodovi mora, šitaki pečurke, džigerica, žumance... Ipak, ta količina nije dovoljna da bi se deficit u organizmu nadoknadio kroz ishranu.

- Za jedan minut sunčanja vi dobijate 500 jedinica vitamina D. Potrebno vam je da provedete 15 minuta na suncu dnevno, da unesete veliku količinu ovog vitamina - kaže profesor. Što se tiče solarijuma, on nema isti efekat. Naprotiv, štetno je u svakom pogledu.

I oko načina unosa i vremena kada ga treba uzimati se kose mišljenja. Koji način je najispravniji?

- Može na kašičicu, možeda se nakapa u sok, u supu, kako hoćete. Ujutru, takođe, uopšte nije bitno, nema razlike. Vitamin D je vrlo važan, ne postoji nutrijent koji je važan i moćan kao on. On prevenira autoimune bolesti, deluje protiv bakterija i virusa - smatra dr Kamenov i objašnjava vezu izmeđ ovog vitamina i infekcije korona virusom:

- Kad je reč o kovidu, ispostavilo se da oni koji imaju niske vrednosti vitamina D imaju težu kliničku sliku, dok oni koji imaju visoke nemaju tešku formu - podsetio je dr Kamenov na premilinarna otkrića svetskih naučnika.

(Mondo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)