ISTORIJSKI DODATAK - SUDNICE POSTAJU ŠKOLE DEMOKRATIJE: Beograd je bio centar kritičke misli i svojevrsna “oaza disidentstva"

I. M.

19. 10. 2021. u 17:14

Jugoslovensko društvo je ulazilo u izuzetno dramatično razdoblje sopstvene krize: napad na privrednu reformu, uklanjanje Aleksandra Rankovića sa položaja vodećeg čoveka, reakcija u Srbiji na taj događaj kao antisrpski čin, otvaranje pitanja Kosova, a preko njega i pitanja konstitucije jugoslovenske države, studentska pobuna prvi javni masovni pokret u Jugoslaviji posle dolaska komunista na vlast, unutarpartijski sukobi u Jugoslaviji, najpre Maspok u Hrvatskoj - 1971, potom likvidacija partijskog rukovodstva u Srbiji – 1972, što je dovelo do rigidne restaljinizcije Partije.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДНИЦЕ ПОСТАЈУ ШКОЛЕ ДЕМОКРАТИЈЕ: Београд  је био центар  критичке мисли и својеврсна “оаза дисидентства

Novosti

Ova dinamika događanja nagoveštavala je sukobe koje je vladajuća partijska elita nastojala da predupredi orijentacijom na tvrđi kurs u unutrašnjoj politici. Pojačavana je ideološka kontrola u svim segmentima svakodnevnog života. Sloboda istupanja bila je limitirana.

Dozvoljeni stepen društvene kritike se odražavo isključivo prema samokritičkim osvrtima državnih i partijskih organa. Puralizam interesa bio je dozvoljen samo u sferi ekonomije ali nikako u politici.

Jedna od specifičnosti Jugoslavije bila je da se u stvari nikad nije znalo šta je stvarno zabranjeno, jer je vlast stalno bila raspeta između želje da održi dobar imidž u zemlji i svetu, i težnje da ne dozvoli bilo kakvo ugrožavanje sopstvene pozicije.

Režim je vremenom postajao sve osetljiviji na buđenje javnog mnjenja i otpora koji se javljao na Univerzitetu i u intelektualnim krugovima. Monopol političke elite pravdan je je potrebom zaštite samoupravljanja, bez obzira na to koliko je zapravo bio brana razvoju demokratskih procesa.

U takvoj opštoj atmosferi, generacija stasala na talasu šezdesetosmaške pubune, pokušala je da preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost. Nažalost doživela je sudbinu onog petla koji je prerano kukuriknuo.

Ono što posebno iritira je to što su istraživači tog perioda onemogućeni da dopru do tragova istine o brojnim suđenjima za verbalni delikt. U arhivi Okružnog suda u Beogradu, koji bi po prirodi stvari morali da imaju dokumentaciju sudskih predmeta vođenih u Beogradu, nemoguće je pronaći bilo kakav trag.

Šturo objašnjenje Okružnog suda kaže da su „...spisi predmeta komisijski uništeni, a shodno odredbama sudskog poslovnika...”. Ova činjenica obesmišljava svaki istraživački rad, a odgovarajući zbog delikta mišljenja ljudi su izdržali stotine godina zatvora a sudska arhiva o tome je uništavana?!

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)