DIANA SPASLA VIŠE LJUDI OD ŠINDLERA, A I DALJE NEPOZNATA: U Austriji snimanje dokumentarca o heroini koja je izlogora izbavila hiljade dece

SNIMANjE dokumentarnog filma pod radnim nazivom "Spomen-ploča Diani Budisavljević" počelo je u aprilu, u Inzbruku, kada je svečano otkrivena ploča na rodnoj kući ove heroine, koja je iz ustaških logora u NDH spasla hiljade srpske dece.

Foto Arhiva

Autorka dokumentarca je Nikola Nađ, rediteljka austrijsko-mađarskog porekla, rođena u Inzbruku, koja živi i radi u Berlinu.

Tokom jula snimano je i u Beogradu i Zagrebu. Kako za "Novosti" kaže Nikola Nađ, dokumentarac ima nekoliko ciljeva.

Snimanje Nikola Nađ i tonac Matijas Vindiser, Foto Arhiva N. Nađ

- S jedne strane, volela bih da Dianu Budisavljević učinim dostupnom široj javnosti, jer se u Austriji i Nemačkoj o njoj vrlo malo zna. To je zapanjujuće, a i velika je šteta, kada uzmete u obzir da je njeno angažovanje spaslo više ljudi nego, poređenja radi, slična akcija Oskara Šindlera. A njegovo ime nadaleko je poznato, između ostalog i kroz film "Šindlerova lista". S druge strane, važno mi je da kultura sećanja, makar nužno lokalno usidrena, istovremeno bude sposobna da pređe državne međe i posebno da širom Zapadne i Istočne Evrope postane transnacionalna kroz svest o tome da su zemlje Evrope kroz dugu istoriju, u dobru i u zlu, trajno međusobno povezane.

Foto Arhiva

Zato su ključna mišljenja svedoka tog vremena i tih događaja iz Srbije, ali i perspektive Austrijanaca, čiji su koreni u bivšoj Jugoslaviji, a koji su se založili za javno obeležavanje sećanja na Dianu Budisavljević u Inzbruku.

Projektom posebno želimo da dopremo do mladih, pa bi film trebalo da se prikazuje u školama i kulturnim centrima.

Autorka kaže da je kultura sećanja već dugo zanima i da redovno prati debate u ovoj oblasti.

Tako je pratila i dijalog vezan za obeležavanje rodne kuće Diane Budisavljević Obekser, koji se u Inzbruku vodi od 2019.

Počela je da se bavi njenim likom, delom i humanitarnim angažovanjem.

SARADNjA Dragocene podatke dali Lukas Morser i Vladimir Vlajić, Foto Arhiva N. Nađ

- Hrabri postupci jedne žene tokom Drugog svetskog rata bili su za mene impresivni. Diana se zalagala za ono što je moralno ispravno, čak i ako je to bilo u suprotnosti sa duhom vremena. Verujem da njena priča duboko svedoči da ljudi uvek imaju prostor za manevrisanje, makar on ponekad bio izrazito mali. Važno je ovo ozbiljno shvatiti i iskoristiti, a naročito u turbulentnim vremenima kakvo je ovo naše. To bi trebalo da bude poruka i zaostavština koju svi nosimo u srcu: svako može i treba, u skladu sa svojim i spoljašnjim mogućnostima, da preuzme društvenu odgovornost i postupi moralno ispravno - kaže Nađ.

Ona objašnjava da se u Austriji zainteresovanost za ovu plemenitu ženu i njen humanitarni rad poslednjih godina polako menja. Za to su naročito zaslužni predstavnici civilnog društva, najviše udruženja Srpske pravoslavne omladine i

Foto Arhiva

Socijaldemokratskih žena boraca za slobodu.

Radeći na filmu stupila je u kontakt i sa nekim članovima Dianine porodice. Njihove reakcije bile su različite:

Foto Arhiva

- To pokazuje da tretiranje istorije, pa i sopstvene, odnosno, porodične, može biti raznorodno i da tumačenje toga kakav značaj imaju žene poput Diane Budisavljević, zapravo i ne treba da bude unificirano, već, naprotiv, višeznačno. Meni, lično, posebno je dirljivo to što sama Diana nikada nije "mahala" svojom humanošću, što se vidi iz njenog dnevnika. Njen motiv bila je želja odnosno potreba da čini ispravno, lišena straha od opasnosti u koju bi mogla da dovede sebe i svoje bližnje. Većina bi na njenom mestu samo zatvorila oči za ono što se dešava okolo. Dirnuta sam i njenim osećajem odgovornosti i jasnoćom sa kojom je delovala protiv duha vremena i svoj društveni položaj posvetila činjenju etički ispravnih stvari.

NEMA SVESTI O PREPLITANjU ISTORIJE

RAD na filmskom projektu pokazao je, posebno kod mladih, koliko malo Austrijanaci, bez korena ili rodbine na Balkanu, poznaju istoriju bivše Jugoslavije - kaže Nikola Nađ.

- Zapanjujuće i zastrašujuće je koliko je u Austriji malo svesti o preplitanju istorije Istočne i Zapadne Evrope. Odnos prema istoriji, podjednako onoj tokom Drugog svetskog rata, kao i novijoj, ne sme da se završava sa državnom granicom. Radovalo bi me kad bi moj film i diskusije o njemu doprinele i da se takvo stanje stvari promeni.

Preporučujemo

Društvo

0 0

ZIMA UDARA NIKAD JAČE, OVO JE TEK POČETAK: Formira se ciklon nad Jadranom, a to znači samo jedno (MAPE)

24. 12. 2025. u 19:08

Društvo

0 0

OBJAVLjENI DATUMI ZA PLAĆANjE POREZA: Prva stavka odmah nakon praznika

24. 12. 2025. u 18:42

Društvo

0 1

BATUT UPOZORAVA: Opasna pojava na teritoriji više okruga Srbije

24. 12. 2025. u 18:40

Društvo

0 3

RATKO MLADIĆ SPASAO DEVOJČICU ISLAMSKE VEROISPOVESTI ZA VREME RATA: Odmah je dao svoj helikopter, a muslimani na primopredaji otvorili vatru

24. 12. 2025. u 17:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije