IZAZOVI S KRAJA DVADESETOG VEKA: Marta 1989. Srbija je povratila suverenitet i državnost u celoj republici

Ivan Miladinović

26. 05. 2021. u 16:00

PRAVNI stručnjaci su procenjivali da amandmani predstavljaju nužan ali mali korak ka obezbeđenju jednakog položaja Srbije sa drugim republikama, ostvarenju njene državnosti, ravnopravnosti srpskog naroda

ИЗАЗОВИ С КРАЈА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА: Марта 1989. Србија је повратила суверенитет и државност у целој републици

Foto Arhiva

PRAVNI stručnjaci su procenjivali da je ustavno konstituisanje Srbije kao države "imperativ sadašnjeg vremena". U skladu sa tim analizirali su predložene promene Ustava SR Srbije. Promene su, po njihovom mišljenju, bile izazvane "dubokom krizom čitavog društva". Ukazivali su na "izvitoperen karakter" socijalističkih autonomnih pokrajina, obeležja "državnosti" koje one imaju, činjenicu da je Srbija u vršenju svojih funkcija "ograničena", a samim tim i neravnopravna.

Predlagali su da amandmanima na Ustav SR Srbije pokrajine budu definisane kao "klasične političko-teritorijalne autonomije, tipa političkog regionalizma". Pravni stručnjaci su procenjivali da amandmani predstavljaju nužan ali mali korak ka obezbeđenju jednakog položaja Srbije sa drugim republikama, ostvarenju njene državnosti, ravnopravnosti srpskog naroda. Presudnim da Srbija postane ravnopravna članica Federacije smatrali su "istovremeno ispunjenje pretpostavki za njeno konstituisanje u federalnu jedinicu i demokratsku pravnu državu". Ipak, po njihovim procenama promašaji Ustava iz 1974. mogli su biti prevaziđeni samo promenom celog Ustava.

U politički život Srbije, s vremenom i uz otpore, uvedeni su ali ne i usvojeni, neki od "formalnih atributa demokratije". Kult novog vođe, na čijem su izgrađivanju mnogi radili, jačao je autokratsku vlast. NJegova "duga senka" s vremenom je prekrila celokupni politički i društveni život. Prisustvo autoritarnih struktura u institucijama koje su decenijama bile dekor, sasvim je obesmislilo njihovu demokratsku suštinu. Izbori, obavljani po "pravilima" koje je određivala partija na vlasti, nisu jačali demokratske procese. Iskorak ka stišavanju nacionalnih strasti i prevazilaženju starih i novih političkih podela nije učinjen. Rasprostranjeno nacionalno nezadovoljstvo položajem u kom se našao srpski narod nije korišćeno radi rušenja preživelog sistema vladanja već uspostavljanja sopstvene vlasti. U kontrolisanim medijima opozicija je označavana neprijateljem a ne političkim protivnikom.

Politički programi nisu bitnije uticali na opredeljivanje glasača. "Uprošćeni" politički pogledi na složena pitanja društvenog razvoja dominirali su u govoru dnevne politike. Partija na vlasti nije odustajala od jednog "istrošenog" ideološkog, političkog i ekonomskog modela vladanja i time preuzimala apsolutnu odgovornost prilikom određivanja puteva razvoja u budućnosti. Podsticanje nacionalnog romantizma, upotreba retorike o nacionalnom jedinstvu i zajedničkoj sudbini, isticanje nacionalnih simbola i mitova, upotreba nacionalnih emocija, trošenje nacionalnih energija, nacionalne mobilizacije bilo je u dubokoj suprotnosti sa zaštitom autentičnih nacionalnih interesa srpskog naroda.

* * * * * * * *

OTVARANJE SRPSKOG PROBLEMA

U OBNOVLJENOJ socijalističkoj Jugoslaviji, za koju je položio velike žrtve, srpski narod je imao daleko manju ulogu od one u godinama 1918-1941. Poražena je monarhija, razbijen srpski nacionalni pokret, izvršen pogrom inteligencije, ovladala "rascepkanost" i biološka istrošenost. Srbi su živeli u državi koja je bila uređena kao lažna federacija. Centralističko upravljanje, jednopartijska diktatura, privilegije koje se daju manjinama, pritisak na selo, ekonomska demontaža Srbije, razdrobljenost, neravnopravan položaj u federaciji - sve je to opterećivalo.

Protest koji je promenio političku scenu u Vojvodini, Foto Arhiva

Smisao "federacije ravnoteže" ogledao se u ćutanju o genocidu, federalizaciji Srbije, brojnim hipotekama (velikosrpski hegemonizam i nacionalizam), negiranju nacionalnog individualizma, internacionalizmu i sličnim pojavama. Struktura odnosa u jugoslovenskoj federaciji bila je postavljena tako da Srbija i srpski narod svojim brojem, ekonomskom snagom, tradicijom, moralnim kredibilitetom stečenim u ratu ne mogu dovesti u pitanje prestrukturiranje države. Sve je to podsticalo otvaranje srpskog pitanja.

I ono je otvoreno gotovo deceniju nakon smrti Josipa Broza. Po četvrti put u XIX i XX veku. Ustavnim amandmanima na Ustav iz 1974, koje je Srbija učinila marta 1989, u granicama republičke nadležnosti Srbija je povratila suverenitet i državnost na celoj teritoriji republike. Skupština Socijalističke Republike Srbije usvojila je 28. septembra 1990. Ustav Republike Srbije. U njemu je iskazana rešenost da Srbija postane "demokratska država svih građana koji u njoj žive". Ustav je garantovao slobodu i prava čoveka i građanina, vladavinu prava, socijalnu pravdu, ravnopravne uslove za napredak pojedinca i građanina.

NOVI SAD: Nezadovoljstvo Vojvođana politikom pokrajinskog rukovodstva, Foto Arhiva

Lična, politička, nacionalna, ekonomska, socijalna, kulturna i druga prava čoveka i građanina takođe su bila zagarantovana. Teritorija republike definisana je kao "jedinstvena i neotuđiva". Pokrajine Kosovo i Vojvodina dobile su oblik "teritorijalne autonomije". Proklamovano i stvarno ipak su se značajno razlikovali. Izazovi poslednje decenije XX veka udaljili su Srbiju od tipa društva i civilizacijskih standarda kojima je u istoriji stremila.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)