Srbija

TRAŽE BALANS IZMEĐU ZAŠTITE I RAZVOJA: U Pirotu pozdravljaju odluku države da Stara planina uskoro postane nacionalni park

V. ĆIRIĆ

10. 01. 2022. u 07:08

PIROĆANCI pozdravljaju odluku Republike, da se Stara planina proglasi nacionalnim parkom.

ТРАЖЕ БАЛАНС ИЗМЕЂУ ЗАШТИТЕ И РАЗВОЈА: У Пироту поздрављају одлуку државе да Стара планина ускоро постане национални парк

Raj za ljubitelje zimskih sportova, Foto V. Ćirić

Uz konstataciju da je to važna vest i velika stvar za dalji razvoj, gradonačelnik mr Vladan Vasić naglašava da se ovim povodom očekuje poseta ministarke za zaštitu prirodne sredine Irene Vujović, tokom koje će se razgovarati i o tome šta ova odluka znači u praksi.

- To je najbolja reklama za Staru planinu, koja će privući i veliki broj turista, ali očekujem i da bude napravljen balans između očuvanja prirode i daljeg razvoja. Nadam se da će biti formirano javno roeduzeće za upravljanje Nacionalnim parkom, da će u okviru njega postojati rendžerska i Gorska služba spasavanja, što je preduslov da Stara planina dodatno dobije na značaju, umesto da ostane konzervirana - ističe prvi čovek Pirota.

Vodopad Čubgulj, Foto V. Ćirić

Zapadni deo Stare planine - koji se prostire od Zaječara, odnosno Vrške čuke, preko Knjaževca i Pirota, do Dimitrovgrada - proglašen je parkom prirode još 1997, na površini većoj od 115.000 kvadratnih kilometara. Oko 70 odsto planine je na teritoriji jedinog grada na krajnjem jugoistoku Srbije, a predeo je poznat po bogatom agrobiodiverzitetu, planinskim rekama, Zavojskom jezeru, autohtonim biljnim i životinjskim vrstma, kao i po nekoliko zimskih centara od kojih su najpoznatiji Babin zub i Jabučko ravnište.

Ovde postoji i više od 1.200 vrsta i podvrsta biljaka, od kojih su mnoge endemske, a pedesetak ih je i na evropskoj listi ugroženih. Na sprskoj strani planine je najviši vrh Midžor, koji se uzdiže na 2.169 metara iznad mora, dok su nešto niži Babin zub, Srebrna glava, Orlov kamen, Tri čuke...

Planinu krasi i veliki broj vodopada na Dojkinačkoj, Toplodolskoj i reci Visočici, a tu je i kanjon Temštice.

RARITETI

PORED mnogobrojnih vrsta ptica-gnezdarica, od pre nekoliko godina, ovde je - posle nekoliko decenija izbivanja - registrovan i mrki medved. Među retkim vrstama biljaka je i rosulja koja je hrani insektima, zbog čega je svrstavaju u mesožderke, a u Srbiji je registrovana još samo u okolini Vlasinskog jezera.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna