SEĆANJE NA BATU JE SEĆANJE NA RADOST: "Novosti" sa sinom i unukom jednog od naših najvećih glumaca, uoči obeležavanja 90 godina od rođenja

DA se tog 5. juna 1933. godine domaćica Tiosava Živojinović, u poodmakloj trudnoći, nije našla u vozu Niš-Beograd, pitanje je da li bi se zvezde tako srećno poklopile i podarile nam onu, verovatno najsjajniju u jugoslovenskom i srpskom glumištu.

Foto: Zoran Jovanovic

Baš tog dana, negde oko Jagodine, pre 90 godina u vagonu se rodio naš legendarni glumac Velimir Bata Živojinović (1933-2016) koji je za života ostvario više od 330 uloga na filmu i televiziji. Jagodina je ostala upisana samo kao mesto rođenja u ličnoj karti, a nadaleko čuveni "Valter" je uvek sa ponosom isticao da je on iz Koraćice podno Kosmaja. Uskoro će se iz Aleje zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju vratiti u svoju Koraćicu, da počiva pored svoje voljene supruge Lule.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

- I sad mi se pojavi osmeh na licu, jer je sećanje na Batu u stvari sećanje na radost - govori Miljko. - On i majka bili su divni i vedri ljudi. Nedavno sam na sedmoj godišnjici Batine smrti, rekao da ne treba da tugujemo nego da se radujemo i budemo zahvalni na svemu što je pružio, i porodici, i društvu i publici.

Gledamo fotografije boksera Šugera iz "Halo taksi", Gvozdena iz "Lepih sela", Marka Labudana iz "Breze", Mirte iz "Skupljača perja", Stoleta iz "Bitke na Neretvi", Šorge iz "Kozare", majora Tigra iz "Mosta", kauboja Rodnija u "Pas koji je voleo vozove", partizana Nikole na "Sutjesci"... vidimo prvi poljubac tek venčanih mladenaca Bate i Lule, mladog oca sa tek rođenim sinom Miljkom, Batu kao vojnika JNA koji je početkom šezdesetih godina prošlog veka služio vojsku u Zadru zajedno sa Jovanom Hadži Kostićem, legendarnim autorom rubrike TRN "Večernjih novosti". Na crno-belim fotografijama vidimo kako su Bata i Lula išli na prijem kod Tita i Jovanke, kako se sanka sa svojim Jelenom i Miljkom na Kalemegdanu, kako ga Lula prati i brine o njemu na snimanjima, dok on daje autograme... Pokazuju nam Dina i Miljko fotgorafije Bate i Lule sa unucima u njihovom vračarskom stanu, gde je bračni par Živojinović godinama srdačno i toplo dočekivao brojne kolege glumce, novinare, kineske delegacije, prijatelje...

I na crno-belim fotografijama primećujemo koliko Dina liči na baku Lulu, na šta nam ova lepa i obrazovana devojka kaže da joj drugi to često govore. Mada je rođena u Parizu, školovala se u Engleskoj i Americi, izabrala je Srbiju za svoj dom. Kosmaj i Koraćicu. Kada je njenom voljenom dedi bilo loše, Dina je doputovala iz Francuske u Beograd na šest meseci i ostala, već sedam godina. Zašto se danas, kada mnogo mladih iz Srbije traži sreću negde u svetu, Dina odlučila da se vrati korenima?

- Najbitnije je kad dete, ali i odrasla osoba, ima tu pokretačku ljubav kao vetar u leđa protiv svih suznih kiša i emotivnih oluja, jer jedina sigurna luka koja nam ostaje posle svih uspona i padova je porodica - kaže nam Dina Živojinović. - Ja sam pravi primer toga. Odlučila sam da se vratim u Srbiju na šest meseci kako bih bila uz dedu, i ostala. To što nema u svetu našla sam baš ovde kod nas, u našoj Koraćici. Bogatstvo koje mi pruža Kosmaj ne može se uporediti sa materijalnim bogatstvom celog sveta, ma koliko to zvučalo čudno. Kao što Batini roditelji nisu mogli da zamisle da će njihov sin zameniti selo podno Kosmaja i otići za veliki grad i još veća svetla, pretpostavljam da moji nisu mogli ni da sanjaju da će život napraviti pun krug i da će im se ćerka vratiti na mesto za koje su mislili da nije dovoljno dobro za njenu budućnost. Kad samo pomislim da je moja porodica, pre samo dve generacije, živela u teškim seoskim uslovima, ne mogu da se ne nasmejem na reakcije bližnjih koje je izazvao moj povratak na selo. Tamo su leta lepa, ali su zime te koje nas uče najviše o sebi, baš kao i životni izazovi i iskušenja. Uspeh dolazi kroz prevazilaženja teških situacija, a na nama je da to učinimo što kreativnije i pozitivnije.

Foto: Zoran Jovanovic

Dina, zajedno sa ostalim članovima porodice, neguje sećanje na slavnog dedu, ali pred njom je i odgovoran zadatak - u toku je osnivanje fondacije "Velimir Bata Živojinović",

- Danas, 90 godina od Batinog rođenja, rađa se jedan novi izvor ljubavi, a to je upravo Fondacija "Velimir Bata Živojinović", koja podrazumeva ljubav prema našoj deci, Srbiji i porodici. Osnovni ciljevi Fondacije su neka vrsta vremenske simbioze, očuvanje Batinog lika, pružanje podrške mladim umetnicima sa akcentom na decu iz unutrašnjosti. Samo kroz prošlost možemo graditi našu budućnost, jer bez znanja predaka, ne možemo pružiti znanje našim potomcima. Srbija mora da očuva svoj kulturni identitet, zabeležen kroz film kao dokaz veličine koju naš narod nosi, ali isto tako da pruži ruku svojoj deci koja nemaju baš uvek uslove za umetnički izražaj. Kao najveću uspomenu na Batu, želimo da kao porodica nastavimo njegovo širenje pozitivne energije, podrške i ljubavi, kako je samo on to znao bezuslovno da pruža.

Foto: Zoran Jovanovic

Fondacija će, objašnjava Dina, predstave, radionice i različite filmske projekte koji podrazumevaju svih sedam umetnosti da učini pristupačnim za mlade ljude širom zemlje.

- Srbija nije samo Beograd, Srbija je svako selo, svako drvo i svako dete koje se iznova rađa i prosperira kao plamen večne ljubavi koja se ne sme ugasiti. Umetnost je kroz generacije imala katarzičnu snagu, koja nam je danas preko potrebna, posle svih nemilih događaja koji su nas zadesili. Rađanjem novih talenata i umetničkih oblika i formi održaćemo tradiciju.

Foto: Zoran Jovanovic

Početak rada Fondacije sada koče birokratske i tehničke stvari, nedostaje im prostor za rad, a porodica Živojinović veruje da će im u tome pomoći Grad Beograd, te da će imati sluha da Bata Živojinović, sem ulice na Vračaru i spomenika u Sopotu, dobije i mesto za Fondaciju.

Na "Instagramu" je veoma zanimljiv i zvanični profil Velimira Bate Živojinovića, koji veoma pažljivo i aktivno vodi porodica. Ima gotovo 25.000 pratilaca, a svakog dana publika može da vidi novu fotografiju iz "Valterovog" života.

- Batin "Instagram" je veoma popularan, mislim da nam komunikacija sa njegovom publikom prija, koliko i njoj sa nama. Upoznali smo razne ljude koji su nam danas prijatelji, idemo jedni drugima u posete. Mladi umetnik Pavle Maksimović je pravi primer toga. Prvo smo uspostavili komunikaciju putem ove društvene mreže, a posle je Pavle uradio umetničke plakate i izložbe svojih radova za proslavu 50. godišnjice filma "Valter brani Sarajevo", kao i na otkrivanju Batine skulpture u Sopotu. Vremenom smo postali i porodični prijatelji. To je još jedan dokaz koliko nas umetnost spaja, ali je i vid čuvanja tradicije, na savremen način.

Foto: Zoran Jovanovic

I baš i tom momentu, Miljko nam pokazuje fogotrafiju dvojice prijatelja. Zagrljeni, u nekom fotografskom studiju poziraju Bata i Boris Dvornik. Nemaju više od 30 godina. Ova slika često se pojavljivala na društvenim mrežama, a prati je priča kako je pesnik Miroslav Mika Antić u Novom Sadu sreo Dvornika i Živojinovića koji su mu uplakani saopštili da nisu prošli na prijemnom ispitu za glumu. Miljko nam otkriva da ta priča, iako veoma simpatična, uopšte nije tačna.

- To sam proverio i sa Igorom Antićem, Mikinim sinom. Ta anegdota ne može biti istinita i to iz više razloga. Boris je rođen 1939, a Bata 1933. godine. Dakle, razlika među njima je šest godina, što znači da njih dvojica nikad nisu mogli da idu zajedno u školu, sve i da je Bata tri puta ponavljao razred. A nikada nije pao razred, videli smo u njegovim đačkim knjižicama da je imao sve petice, iako je uvek govorio da je bio loš učenik. I ova urbana legenda, kao i većina drugih, nastala je iz želje da su se u jednom momentu na istom mestu našla takva trojica velikih ljudi. Oni su se kasnije tokom života družili, Boris je bio Batin najbolji prijatelj, a Mika je režirao film "Doručak sa đavolom", u kojem Bata igra glavnu ulogu. Otac je dve godine srednje glumačke škole završio u Nišu, a dve u Novom Sadu. Dakle, fizički nije bio tu četiri godine, a i da je bio, Boris je tad bio još u osnovnoj školi i to u Splitu. Siguran sam da bi Bata ovu priču ispričao tokom života, da je bila istinita. Ni Boris ni Mika nikad to nisu spomenuli.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

Boris i Bata više nisu među živima, ali njihov odnos i danas izaziva mnogo pažnje. Bili su najbolji prijatelji, a udaljili su se devedesetih godina, kada je počeo raspad bivše Jugoslavije. Njihov prvi kontakt bio je 2006. godine, kada su se uključili uživo u program jedne hrvatske televizije. Boris iz Splita, a Bata iz bolnice "Dedinje" gde je tih dana operisao srce. Televizijsko pomirenje i njihov topao razgovor pratili su milioni gledalaca. Dogovorili su se i da se vide, ali Boris je preminuo nekoliko meseci kasnije.

DEVET DECENIJA I U KINOTECI

IZLOŽBOM studentskih plakata za filmove Bate Živojinovića, maratonom njegovih filmova i donošenjem dve Zlatne arene u Batin legat u Jugoslovenskoj kinoteci, biće obeležen 90. rođendan čuvenog glumca. Postavka "Sad - nekad" biće otvorena sutra u 19 časova, posle čega sledi projekcija najpoznatijih Batinih filmova u sali "Makavejev", a ulaz je besplatan za publiku. Studenti treće i četvrte godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu na predmetu "Plakat" dobili su priliku da izaberu po jedan naslov i daju novo grafičko rešenje plakata za film. U novom, savremenom izdanju, našli su se filmovi "Kozara", "Pas koji je voleo vozove", "Skupljači perja", "Tri", "Lepa sela lepo gore", "Bitka na Neretvi", "Idemo dalje", "Balkan ekspres"...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije