Svet

DALEK JE PUT DO BRISELA: Prijem Ukrajine u Evropsku uniju, želja ili realnost

ZAHTEV, molba ili apel Kijeva zvaničnicima u Briselu, da prime Ukrajinu u EU po "specijalnom postupku", što pre, da bi se tako odgovorilo na invaziju Rusije, proći će, zasada, samo uz verbalnu podršku i saosećanje sa zemljom u kojoj se odvijaju ratna dejstva. Proces prijema traje godinama, pa možda i decenijama, prečice nema, a to je i Srbija najbolje osetila na svojoj koži.

ДАЛЕК ЈЕ ПУТ ДО БРИСЕЛА: Пријем Украјине у Европску унију, жеља или реалност

Foto EPA

Evropska pravila su neumoljiva. Treba ispuniti niz suštinskih i formalnih zahteva, saglasiti se sa kriterijumima iz Kopenhagena, uskladiti s evropskim tekovinama, sklopiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sleduju zvanično podnošenje kandidature, dobijanje zelenog svetla od Evropske komisije, sklapanje pregovaračkog okvira, prolazak kroz skrining, otvaranje i zatvaranje poglavlja... Tu ima posla, stepenika i procedura napretek.

Potrebno je, istovremeno, ostvariti napredak na polju ljudskih prava, tržišne ekonomije, borbe protiv korupcije. Ukrajincima tek predstoji da se familijarizuju s izrazima kao što su benčmark, aki i klaster.

Ukrajina je trenutno, od 2009, zajedno sa Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Jermenijom i Moldavijom, članica Istočnog partnerstva s EU, s ciljem bližeg ekonomskog i političkog povezivanja. U međuvremenu, Belorusija je sredinom prošle godine suspendovana.

- Zahvaljujući našem sporazumu o partnerstvu, koji podrazumeva produbljenu i potpunu slobodnu razmenu, EU i Ukrajina su već bliže nego ikada. Još je dug put koji treba da se pređe. Moramo da zaustavimo ovaj rat. I moramo da razgovaramo o sledećim etapama. Ali, sigurna sam u to da niko u EP ne može da sumnja u to da jedan narod, koji tako hrabro brani naše evropske vrednosti, pripada našoj evropskoj porodici - poručila je nedavno predsednica EK Ursula fon der Lajen.

A kako to konkretno izgleda u administrativnom pogledu, objasnila je za "Novosti" portparol EK Ana Pisonero:

- Odluke koje se odnose na zahtev za pristupanje EU podležu jednoglasnoj odluci Eropskog saveta. Savet konsenzusom odlučuje da li se slaže da od Evropske komisije zatraži da pripremi mišljenje o zahtevu.

Srbija je, na primer, to pozitivno mišljenje dobila daleke 2011. godine. I još je daleko od članstva.

Nekakvo preskakanje etapa u prijemu sigurno ne bi naišlo na povoljan odziv dobrog dela Evropskog parlamenta sa sve više članova koji se protive bilo kakvom daljem proširenju.

Ipak, dobro u svemu tome je što je Ukrajina dobila signal da može da pređe iz statusa zemlje Istočnog partnerstva, odakle gotovo izvesno ne bi mogla da krene ka članstvu, u status budućeg kandidata. Takođe, nije zanemarljivo ni to što se Moskva s tim slaže.

NIJE UKRAJINA NEMAČKA

TOKOM nedavne debate u Evropskom parlamentu jedan poslanik je, čak, idealistički, naveo slučaj bivše Istočne Nemačke koja se ekspresno integrisala u EU, ali je jasno da ukrajinski primer nema baš nikakve veze sa pripajanjem jednog dela teritorije Zapadnoj Nemačkoj koja je već bila članica EU.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DELIJE, IZVINITE! Dejan Stanković jedva suzdržao emocije nakon što je Zvezda zgromila Partizan i obojila u crveno-belo 178. večiti derbi

"DELIJE, IZVINITE!" Dejan Stanković jedva suzdržao emocije nakon što je Zvezda zgromila Partizan i obojila u crveno-belo 178. večiti derbi