OD POLONEZE DO REVOLUCIJE: Prevodilac Novica Antić, jedan od dobitnika Nagrade grada Beograda

V. STRUGAR

05. 05. 2021. u 14:14

PREVODILAC (i upravnik Ateljea 212) Novica Antić već četvrt veka srpskoj čitalačkoj i pozorišnoj publici predstavlja ruske savremene drame: za prevod antologije "Velika (post)sovjetska enciklopedija - Nikolaj Koljada" ovih dana dobio je Nagradu grada Beograda u oblasti književnog i prevodnog stvaralaštva.

ОД ПОЛОНЕЗЕ  ДО РЕВОЛУЦИЈЕ: Преводилац Новица Антић, један од  добитника Награде града Београда

Foto Arhiva

Antić je za svoje prevode već osvojio naša najviša priznanja ("Miloš Đurić" i "Jovan Maksimović"), "njegove" drame igraju se od Subotice do Gračanice, a Koljada je (zahvaljujući Antiću) u Srbiji postao gotovo domaći pisac i, kako sam izjavljuje, preko beogradskih scena predstavio se evropskoj pozorišnoj javnosti. Danas, tri decenije kasnije, jedan je od najuglednijih i najizvođenijih ruskih pisaca u Evropi.

- Imam već tri antologije ruske savremene drame, ali nikada nisam napravio izbor iz drama Nikolaja Koljade koji je jedan od njenih rodonačelnika. Sada sam se odlučio da iz tog, zaista velikog opusa, odaberem deset drama koje su, po mom mišljenju, najreprezentativnije - kaže na početku razgovora Novica Antić.

IZBOR DRAMA

NAŠ sagovornik odlučio se za Koljadine komade "Murlin Murlo", "Praćka", "Kokoška", "Poloneza Oginskog", "Šuplji kamen", "Violina, daire i pegla", "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri", "Lažljivica " i "Velika sovjetska revolucija". Ova poslednja, inspirisala je Antića i za naziv antologije, objavljene u izdanju "Cepter buka".

- Ja sam dodao ovo "post" jer smatram da je on svojim delom, na dramski način, najbolje opisao poslednji period SSSR i to postsovjetsko vreme: vreme tranzicije,ogromnih promena u zemlji, ali i onih koje su duboko dirale i diraju živote svih ljudi. Taj period još uvek traje, kao što traje i kod nas.

Na pitanje šta Koljadu izdvaja u odnosu na druge, brojne i takođe uspešne savremene ruske pisce, Antić odgovara:

Foto Tanjug

- On objavljuje od početka devedesetih, dakle, više od tri decenije. NJegove drame su prošle test vremena, što je u umetnosti najbitnije. Već treća generacija reditelja, glumaca i dramaturga čita Koljadine komade i ponovo ih tumači, sad već u drugim društvenim, kulturnim i moralnim prilikama. I ponovo se izvode. Evo, skoro mi se javio Paolo Mađeli koji u Nemačkoj upravo postavlja "Polonezu Oginskog", koja je napisana pre skoro 30 godina.

LEONID ANDREJEV

DO sada je Antić preveo sedam dramskih knjiga, a sa romanima, teoretskim delima, ukupno petnaestak dela.

- Nikada nisam prevodio klasiku, ako ne računamo Leonida Andrejeva, jednog od najeminentnijih pisaca "srebrnog veka".

Pre svega, zato što njegove drame nisu bile prevedene kod nas. Često su mi se obraćali izdavači sa ponudom da se ponovo prevode klasici, ja prema tome imam dvostruki odnos: shvatam potrebu da se "osavremeni" jezik u ruskim dramama, s druge strane imam obzirnost prema tim mojim zaista velikim prethodnicima koji odavno nisu među nama.

Koljada je rodonačelnik i Škole uralske dramaturgije, koja se izdvaja u odnosu na ostale po tome što se kroz obične ljude i situacije kritički osvrće na sve te društvene promene, koje su tada bile vrlo dramatične. A politički "entuzijazam" tog vremena nije dozvoljavao kritičnost:

- Tačnije, njegova drama nije dobro prolazila u tim, još konzervativnim krugovima. Bio je to period zastoja sovjetske dramaturgije: od Vampilova pa do Koljade (uz Petruševsku i Razumovsku) koje su se našle negde između - nije bilo velikih pisaca. Ova škola je utemeljila jednu kritičku misao, koja je tipično ruska. Ide iz čoveka, iz situacije i stanja i kroz pojedinca daje sliku društva. U tom smislu naslanja se na velike prethodnike kao što su Gogolj i Čehov. Dvojica klasika nikada nije davala globalnu sliku, nego su kroz ljude i situacije oslikavali društvo.

Novica Antić je i jedini stalni inostrani član Žirija za nagradu u oblasti savremene ruske drame Udruženja dramskih umetnika Rusije, kojim predsedava veliki ruski glumac Kaljadin.

- Ova organizacija obuhvata sva profesionalna pozorišta u zemlji, a ima jedno veliko odeljenje koje se bavi samo savremenom dramaturgijom. Najbolje drame svih konkursa, od Moskve do Kamčatke, na kraju godine dolaze u Udruženje i žiri, od najboljih, bira najbolje. To je svojevrsni dramski Oskar i najbolji način da stimulišu svoje savremene pisce.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)