NJUJORK KAO SCENOGRAFIJA I GLAVNI LIK: Kultni američki romanopisac Pol Oster preminuo u Bruklinu

JEDAN od najznačajnijih američkih romansijera, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac, svestrani stvaralac koji se svojim postojanim društvenim angažmanom svrstao među uticajne kritičare stanja savremenog sveta - pre svega savremenog američkog društva.

Tanjug

Sve to je bio Pol Oster, koji je pre dva dana usled teške bolesti napustio ovaj svet, svet koji je voleo i kritikovao, svet o kakvom je pisao, i Njujork kakav je (o)živeo, Njujork koji će zauvek živeti, i biti najživlji, upravo u njegovim knjigama.

U svetu bez Ostera, nastaviće da žive i dela koje nam je ostavio, a mi ćemo na srpskom u izdanju "Geopoetike" nastaviti da čitamo romane kao što su "Levijatan", "Mesečeva palata", "Njujorška trilogija", "U zemlji poslednjih stvari", "Knjiga opsena", "Zimski dnevnik", "4321" na bezmalo 900 stranica i mnogi drugi, njegove memoarske knjige, knjigu eseja "Umetnost gladovanja", zbirku pesama "Iščezavanja"... Gledaćemo filmove, kultne baš poput njegovih knjiga, za koje je Oster napisao scenario ili ih i režirao: "Dim", "Modri u licu", "Pandorina kutija", "Unutrašnji život Martina Frosta".

Otišao je u 77. godini, ostvarivši pre toga u svakom smislu respektabilan opus - i u onom danas uobičajenom, izraženom u brojkama, 34 knjige prevedene na preko dvadeset jezika, milioni čitalaca... Ali još više u onom neuhvatljivom značenju, onom koje daje odgovore na pitanje šta to jednog pisca čini velikim, važnim, istinski voljenim... A sve to jeste bio Pol Oster, i to ostaje.

Pol Benjamin Oster rođen je u Njuarku, Nju Džerzi, u jevrejskoj porodici, diplomirao 1970. na Univerzitetu Kolumbija, nakon čega se preselio u Pariz gde je radio kao prevodilac francuske književnosti (i pisao), a potom se vratio u SAD. Premda rodom iz Nju Džersija, ostvaruje nerakidivu vezu sa pulsom svog usvojenog Njujorka, koji postaje ključni lik u njegovim delima - posebno Bruklin, gde se doselio 1980. godine, i gde je umro. Stilizovano, zagonetno, postmodernistički pristup, reči su koje se koriste ne bi li se opisala Osterova proza, zavodljive i upečatljive priče o ljudima, autsajderima, o očevima i sinovima, o slučajnim susretima, sudbinama, životima, i - gradu.

Oster je kao romanopisac i scenarista slavu stekao tokom osamdesetih godina, postavši jedan od prepoznatljivih njujorških pisaca svoje generacije, i od tada, decenijama, slovi pre svega za to - njujorškog pisca.

- Pol Oster je bio njujorški romanopisac tokom 1980-ih i 1990-ih, dok sam ja odrastala tamo, u vreme kada je veoma malo poznatih pisaca živelo u tom delu grada - zapisala je pesnikinja Megan O Rurk, koja je odrasla u Bruklinu, i dodala:

- Njegove knjige bile su na policama svih prijatelja mojih roditelja. Kao tinejdžeri, moji prijatelji i ja sa oduševljenjem smo čitali Osterova dela kako bismo osetili njegovu čudnovatost - taj dodir evropskog nadrealizma - i njegovu blizinu. Dugo pre nego što je Bruklin postao mesto gde je svaki romanopisac želeo kao da živi.

Njujorški, bruklinski, koliko god bili precizni i tačni, opisi su koji mogu da zavaraju neupućene, jer Osterova je slava bila sve drugo osim - lokalna, a ugled ovog pisca u Evropi možda je čak i nadilazio onaj koji je uživao u SAD.

"Prva stvar koju čujete dok čitate Ostera, bilo gde u svetu, je francuski jezik. Kao autor najprodavanijih knjiga u Francuskoj, Oster je rok zvezda u Parizu", davno je pisao jedan njujorški magazin.

Oster, koji je mladost proveo u Francuskoj baveći se prevodilačkim radom, postao je jedan od retkih Amerikanaca istinski, sa ljubavlju i poštovanjem, prihvaćenih u Francuskoj.

Preporučujemo

Kultura

0 3

PLES POČINjE "OKRETANjEM KOSTIJU" : Beogradski festival igre od 13. marta do 8. aprila okuplja vrhunske umetnike i trupe

27. 02. 2026. u 18:11

Kultura

0 0

RASKOŠNA I HIPNOTIČKA IGRA: Ognjenu Vučiniću uručeno priznanje "Smiljana Mandukić"

27. 02. 2026. u 17:56

Kultura

0 0

ŠKOLA CRTANjA I SLIKANjA: Kreativni program u Etnografskom muzeju

27. 02. 2026. u 17:50

Kultura

0 0

PRODUŽEN LET VILINIH KONjICA: Izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU trajaće do 7. marta

27. 02. 2026. u 17:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije