FILM POSTAVLJA PITANJA I DONOSI RAZLIČITE ODGOVORE: Mišel Azanavisijus, francuski reditelj za "Novosti"
ŽIVIMO u nezahvalna vremena, sve u filmu i umetnosti može da dobije politički kontekst ako želimo da ga nađemo i zato moramo da budemo mnogo obazriviji.
Foto J. Lemajić
Možemo da radimo i stvaramo kako hoćemo, ali moramo da znamo da će to biti sagledavano u kontekstu vremena i mesta u kom živimo. A ne gleda se svuda isto - počinje priču za "Novosti" francuski reditelj Mišel Azanavisijus, dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Da li ste zato uoči Kanskog festivala promenili ime najnovijeg filma "Rez", a koji je prvobitno trebalo da nosi naziv "Z"?
- Jednostavno nisam želeo da se film stavlja u bilo kakav politički kontekst. Želeo sam da ljudi gledaju film, da se zabave, da se ne polemiše šta njegov naslov nosi, iako je očigledno da je "Z" zbog zombija. Znate, možete da postavite puno različitih pitanja, film zato i služi, ali morate da znate da odgovori neće biti svuda isti i na to morate da budete spremni. Ovaj film ne otvara pitanje krize u Ukrajini i zato nisam hteo da se o njemu govori iz te vizure.
Pre nekoliko godina obratili ste se satiričnim pismom Islamskoj državi, kako sada ocenjujete situciju u Evropi po pitanju migrantske krize?
- Iskreno, nije se ništa promenilo. Tada je to bila moja reakcija na teroristički napad u Parizu. Ali ja nisam političar, ja sam umetnik i odgovor na to mogu da dam jedino kroz svoj rad, kroz film. Sa jedne strane migrantska kriza donosi mnogo ljudskih tragedija, a sa druge neke druge sociološke i političke stvari. Vidim da je danas aktuelna i česta tema evropskih filmova.
Gde je danas evropski film, kako je pandemija uticala na njega?
- Pandemija je samo ubrzala neke stvari. Filmovi su sada na platformama. Izgubili smo dosta publike. Italija čak 60 odsto, ostale evropske zemlje manje, ali opet je to značajan broj gledalaca. Pomažu vlade mnogih zemalja, ali je i dalje teška sitacija, počeli smo sa realizacijom onog što je stalo kada je počela pandemija. Po meni, pravi povratak filma u bioskope možemo da očekujemo tek sredinom iduće godine. Uprkos tome, imamo mnogo dobrih filmova španske, italijanske, francuske produkcije.
Foto J. Lemajić
Da li su koprodukcije možda rešenje?
- Koprodukcije su neophodne i vrlo su dobra stvar. U Francuskoj imamo specifičan sistem finansiranja filmova preko Nacionalnog centra CNC, koji odvaja deo sredstava i za filmove drugih zemalja. To omogućava različitim zemljama da prave skuplje filmove, što je dobro i za te same zemlje, da njihovi filmovi izađu iz lokalnog okvira, i za Evropu uopšte. Taj francuski, participativan način finansiranja širimo i na druge kinematografije. Koprodukcije su dobre i za autore kao što sam ja. Učim mnogo od kolega iz drugih zemalja, zanimljivo mi je da vidim kako oni gledaju na neku tematiku.
Sa filmom "Umetnik" postigli ste neverovatan uspeh, doneo vam je i "Oskara", je l' bilo teško posle njega snimati druge filmove?
-"Umetnik" je svoju priču ispričao na drugačiji način, igrao se sa svojom publikom, bez reči. Verujem da može da se ispriča i bez zvuka i bez dijaloga. S jedne strane on je postavio jedan nivo, a s druge doneo mi poverenje ljudi, koji mi posle njega možda više veruju kada je u pitanju snimanje drugih filmova.
Na kom filmu sada radite?
- Reč je o animiranom filmu, koji je počeo malo pre izbijanja pandemije, a priča je iz perioda Drugog svetskog rata, koja se tiče deportacije. Iako je animacija, to nije film za decu. To je divna priča o ljubavi, solidarnosti, o ljudima koji spasavaju druge ljude. Pandemija je zaustavila rad na tom filmu i finansije su presušile. Morali smo da prekinemo rad, a sada sam mu se vratio.
Kako vam se sviđa zgrada Jugoslovenske kinoteke koju ste posetili odmah po dolasku u Srbiju?
- Ta zgrada je sjajna, a takođe i zbirka filmova koje imate. Možete biti ponosni na vašu Kinoteku. Čuo sam dosta o restauraciji zgrade. To je sada zaista lepo mesto, koje može da pruži dobrodošlicu filmskim umetnicima, da prikazuje filmove, a čuo sam i o tome kako se tu čuvaju filmovi. To je zadivljujuća kolekcija. Za mene je uvek lepo da vidim kako ljudi brinu o filmovima. Jer nije lako snimiti film, okupiti celu ekipu. Zato je lepo da se posle neko i brine o našim filmovima.
Foto J. Lemajić
Šta za vas znači nagrada "Aleksandar Lifka"?
- Velika mi je čast što sam dobio ovu nagradu. Dirnulo me je da vidim da su za mnoge ljude ovde bioskop i film još uvek bitni, kao i da neki ljudi koje ne poznajem prate moj rad i smatraju da zaslužujem ovu nagradu.
LjUDI SE SEĆAM PO OSMEHU
KOLIKO je komediografski element značajan u odslikavanju naših karaktera?
- Uvek sam se trudio da pišem ozbiljnu priču sa primesama komedije. Da nemaju u sebi tu komediografsku nit, one ne bi mogle da se gledaju, to bi onda bilo ceđenje mraka i zato sam se trudio da ih na neki način distanciram i relativizujem. Smeh je dragocen, jedna od najdragocenijih ljudskih osobina. Ljudi kojih nema sećam se po osmehu, pomislim šta bi oni danas rekli i kako bi se našalili na sve ovo što nam se događa. Namrgođene uopšte ne prizivam u sećanje.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
SUTRA JE SVETI SAVA: Crveno je slovo, a ovo su verovanja na veliki dan
SUTRA, 27. januara, obeležava se dan posvećen Svetom Savi, rođenom kao Rastko Nemanjić, najmlađem sinu velikog župana Stefana Nemanje.
26. 01. 2026. u 11:05
HRVATSKI HULIGANI NAPALI SRBE - DEVET HRVATA ZAVRŠILO U BOLNICI: Detalji tuče navijača u Tuzli
Malme i Crvena zvezda sastali su se u Ligi Evrope, a potom je došlo do tuče navijača u okolini Tuzle, u Bosni i Hercegovini, kada se deo Zvezdinih pristalica iz Republike Srpske avionom vraćao iz Švedske.
25. 01. 2026. u 14:30
SUDBINA: Mandin deda se kao Titov vojnik zadesio u Grčkoj i prekopirao sve! Unuku je to danas odredilo život
REPREZENTATIVCI Srbije osvojili su u nedelju zlato na Evropskom prvenstvu u vaterpolu, a Dušan Mandić dobio je i MPV nagradu u finalu. Pored toga što je naš najbolji vaterpolista, Dušan ima i privatan biznis u Crnoj Gori od kojeg ima dodatan izvor prihoda.
26. 01. 2026. u 09:17
RAT U HRVATSKOJ IH RAZDVOJIO: Glumac ćerku nije video pet godina - potresni detalji iz života Borisa Komnenića
GLUMAC Boris Komnenić ostaće zauvek upamćen po ulozi Guze Popadića iz "Boljeg života", a malo ko je znao da je imao ćerku u Hrvatskoj, koju nije često viđao devedesetih zbog rata.
25. 01. 2026. u 09:10
"BRAVO SRPSKI SINOVI": Ceca čestitala vaterpolistima - "Vi ste ponos i svetlost" (FOTO)
CECA nije krila sreću i ponos zbog pobede naših vaterpolista.
26. 01. 2026. u 09:08
NI GLASA OD POMIRENjA: "Vilijam obajvlja svoj posao, dok Hari leči stare rane"
VOJVODA od Saseksa, princ Hari, se vratio u Veliku Britaniju, ali se nije video sa bratom, što pokazuje da je razdor među njima i dalje veoma prisutan.
26. 01. 2026. u 11:37
"TRAMP TAMO DA IZBACI 1000 VOJNIKA NA OSTRVO, NIKO MU SE NEĆE SUPROSTAVITI" Vučić o Grenlandu - Kada pitam a kako Kosovo, svi spuste glavu!
GOVOREĆI jutros u emisiji "Jutro" na Televiziji Prva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dotakao se i licemerja međunarodne zajednice kada je u pitanju odnos koji sada imaju po pitanju Grenlanda i onaj koji su nekada imali po pitanju Kosova i Metohije.
25. 01. 2026. u 13:20
U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje
NAKON stratosferskog zagrevanja početkom februara, najnovije prognoze pokazuju potencijalni potpuni kolaps polarnog vrtloga, što će na kraju dovesti hladan vazduh i u Evropu, piše Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. u 14:21
DEVALVIRALA JE JUTARNjI Kolega oštro o Jovani: "Imam problem što radi na nacionalnoj televiziji"
VODITELj Ognjen Nestorović bez ulepšavanja i zadrške progovorio je o svom odnosu sa Jovanom Jeremić, koleginicom koja danas radi u medijskoj kući u kojoj je on nekada gradio svoju novinarsku i voditeljsku karijeru.
25. 01. 2026. u 20:42
Najnovije iz rubrike
PREMINULA VELIKA ROK ZVEZDA: Bio je član legendarne grupe
BIVŠI gitarista ruske muzičke grupe "Ljube" Jurij Rimanov preminuo je u 70. godini.
25. 01. 2026. u 16:45
NOĆNIM ČITANJEM SE VRAĆAJU KNJIZI: U Francuskoj se održava jubilarna deseta manifestacija posvećena značaju književnih ostvarenja
Balzak, Zola, Šekspir, Dostojevski. Odzvanjaju zidovi francuskih čitaonica i biblioteka ovih dana od rečenica koje su obeležile istoriju svetske literature.
25. 01. 2026. u 09:32
IDEJA ZA „UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU “ ROĐENA U SRBIJI: 50 godina od smrti Agate Kristi - "kraljice zločina"
KADA je Agata Kristi dvadesetih godina prošlog veka sela u legendarni Orijent ekspres, nije mogla ni da sluti da će joj upravo taj voz, njegovi putnici i predeli kroz koje je prolazio, podariti jednu od najslavnijih priča u istoriji književnosti.
21. 01. 2026. u 16:48
OBELEŽAVANJE DVA VEKA OD OSNIVANJA : Počeli Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima
NAUČNOM manifestacijom Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima, juče je u tom centru srpske duhovnosti i kulture, počelo obeležavanje dva veka od osnivanja Matice srpske, najstarije književne, kulturne i naučne ustanove srpskog naroda.
21. 01. 2026. u 16:33
SRPSKI NAROD NAJODANIJI VERI KOJU SU MU UTVRDILI PRECI: Objavljen kapitalni zbornik sa međunarodne naučne konferencije "Od Rasa do Nikeje"
ZBORNIK radova sa Međunarodne naučne konferencije "Od Rasa do Nikeje" je svedočanstvo u dva toma, na 1.280 stranica, da je samo u Srbiji na dostojan način, uz učešće 80 naučnika iz 40 zemalja, obeležen opštehrišćanski jubilej 1.700 - godina od Prvog vaseljenskog sabora i 850 godina od rođenja Svetog Save, prvog arhiepiskopa Srpske crkve i najvećeg nacionalnog svetitelja, poštovanog u celom pravoslavnom svetu.
21. 01. 2026. u 12:22
Komentari (0)