ZAGONETKA VELIKOG KRALJA: Monografija dr Ivane Komatine o Urošu Prvom Nemanjiću

Boris Subašić

24. 05. 2022. u 10:25

KRALJ Uroš Prvi jedini je Nemanjić koji u svom dobu dobio epitet "Veliki", najznačajniji koji jedan vladar može poneti, jer ukazuje da su ga savremenici smatrali izuzetnom ličnošću čija je vladavina imala poseban značaj u tadašnjoj Evropi. Sa druge strane, o Urošu je ostalo veoma malo dokumenata, što ga je pretvorilo u zagonetku u čije se rešavanje dugo nije upuštalo.

ЗАГОНЕТКА ВЕЛИКОГ КРАЉА: Монографија др Иване Коматине о Урошу Првом Немањићу

Foto B. Subašić

Muk je prekinula dr Ivana Komatina iz Istorijskog instituta, koji je objavio njenu izuzetnu monografiju "Kralj Stefan Uroš Prvi Veliki i njegov vek". Nedostatak dokumenata o kralju nadoknadila je predanim sakupljanjem podataka o njegovom dobu i sklapajući delove te komplikovane slagalice iz istorijskog pejzaža je izdvojila jasnu sliku Uroša Velikog, najmlađeg sina Stefana Prvovenčanog, oca kraljeva Milutina i Dragutina, muža Jelene Anžujske, ktitora Sopoćana čiji je živopis "renesansa pre renesanse", graditelja pirga Preobraženja na hilandarskom skitu Spasova voda, prve srpske književne radionice. U njoj je radio kraljev štićenik, monah Domentijan, najmlađi Savin učenik, od koga je Uroš Veliki naručio pisanje žitija Stefana Nemanje i Svetog Save, na kojima se temelji srpska nacionalna ideja i samosvest.

Dr Ivana Komatina je otkrila svestranu ličnost vladara čije veličina nije u osvajanjima, već u tome što je Srbiju očuvao i učinio prosperitetnom u burnim vremenima neprestanih ratova, munjevitog uzdizanja i propadanja evropskih država. U vrtlogu ambicija i verolomnih savezništava on je težio da sukobe rešava diplomatski, ali kada je bilo neophodno pokazivao se kao vešt i neumoljiv vojskovođa. Najstrožije je kažnjavao rođake Nemanjiće koji su se nudili stranim vladarima pretpostavljajući ambiciju državnom cilju. Dr Ivana Komatina otkriva Uroša i kao tvorca ideje nacionalnog kontinuiteta, predstavljene na fresci Sopoćana gde je on samo jedan u nizu koji počinje dedovima Nemanjom i Savom, a završava se njegovim sinovima, još decom.

- Neposredno po završetku njegove vladavine uz ime kralja Uroša je dodat epitet Veliki, koji nosi izuzetno snažnu simboliku i toliko ga je teško zaslužiti da je, i srednjovekovnoj i u modernoj istoriji, zabeleženo svega nekoliko vladara sa tim nadimkom u Evropi. Epitet Veliki se nije dodeljivao zbog jednog posebnog događaja ili zasluge, niti je podrazumevao neki vanredni podvig, već zbog izuzetnih dostignuća vladavine u svim njenim segmentima, političkim, vojnim, kulturnim i duhovnim - kaže dr Ivana Komatina.

Ona naglašava da su Uroševa razboritost u spoljnopolitičkim odnosima, strpljivost i taktičnost na unutrašnjem planu i stabilna i čvrsta tridesetpetogodišnja vladavina bili i više nego dovoljni da ga savremenici i potomci upamte kao Velikog.

- Obazrivost i promišljenost su simbol Uroševe vladavine na spoljnopolitičkom planu. Brak sa zapadnom plemkinjom Jelenom Anđelom Kurtene, saradnja sa Ugrima i Česima, Latinskim carstvom, Nikejcima i Epircima ukazuju na to da je Uroš bio čovek dorastao spoljnopolitičkim izazovima svog vremena. Na unutrašnjem planu se još jasnije uočava njegova veličina. Negovao je dobre odnose unutar porodice, a njegova supruga Jelena Anžujska je delovanjem na polju duhovnosti i kulture dodatno doprinela da se njegovo vreme pamti kao vreme kulturnog i duhovnog uzdizanja. Pomoć koja je pružana kako pravoslavnim svetinjama, tako i rimokatoličkim, ne bi bila moguća bez privrednog razvoja koji je svoj uspeh doživeo upravo zahvaljujući kralju Urošu i njegovoj ideji da unapredi srpsko rudarstvo uz pomoć Sasa, te samim tim i trgovina i zanatstvo. Uroš se okružio rođacima i duhovno snažnim ličnostima, a čini se da je iz porodičnog kruga crpeo najveću snagu i imao najveću podršku - kaže dr Ivana Komatina.

ODLUČAN I VISPREN

UROŠ je bio poslednji u nizu naslednika krune koju je prvo nosio njegov najstariji brat Radoslav, romejski zet, koga je zbacio brat Vladislav, zet bugarskog cara. Odlučan da spreči strani uticaj na Srbiju, Uroš je preuzeo vlast, ali se prema bratu nije poneo okrutno.

- Uočava se da su početne trzavice prevaziđene i da su oni dobro sarađivali. Sličan odnos kralj je imao i sa bratom Predislavom, odnosno arhiepiskopom Savom Drugim, sa potomcima kneza Vukana, ali i sa uglednim vlastelinima i arhiepiskopom Jonikijem Prvim, što otkriva njegovu pitomu ali visprenu narav - ukazuje dr Ivana Komatina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Beki nepoželjan u Beogradu kao Albanac, a hapšen kao srpski nacionalista