DRŽAVA HOĆE DA MENJA NORMU SRPSKOG JEZIKA: Dopis Matice srpske Ministarstvu povodom nacrta nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost

V. N.

30. 11. 2021. u 11:37

BUDUĆI da ravnopravnost polova, odnosno žena i muškaraca, omogućava ne samo realizaciju različitih potencijala svakog pojedinca, već čini i da čitavo društvo bude snažnije integrisano te da funkcioniše na efikasniji način, Matica srpska pozdravlja i podržava sva nastojanja da se ova oblast društvenih odnosa unapredi.

ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Допис Матице српске Министарству поводом нацрта националне стратегије за родну равноправност

POSVEĆENOST Matica srpska u Novom Sadu, Foto N. Karlić

Međutim, u pogledu pojedinih domena izloženih u tekstu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, period 2021-2030. godine, sa akcionim planom za njeno sprovođenje za period 2021-2023. godine (dalje Strategija) ovom prilikom iznosimo i nekoliko veoma važnih primedaba. One predstavljaju rezultat konsultacija sa članovima Matice srpske - stručnjacima za jezik, književnost i društvene nauke.

Ustav Republike Srbije ne poznaje pojmove roda i rodne ravnopravnosti, već govori o "ravnopravnosti žena i muškaraca" i "razvijanju politike jednakih mogućnosti" (član 15).

Navedeni stav morao bi da se primenjuje u svakoj strategiji koja se u ovoj oblasti donosi, a podrazumeva se i da sva niža pravna akta moraju biti u saglasnosti sa Ustavom.

Sam termin "rod" ima brojna značenja, a ne samo ono koje imaju na umu pisci Strategije.

Pri tome, Strategija ne određuje do kraja ni na potpuno jasan način šta se u njoj podrazumeva pod "rodom".

Strategija ne tretira žene i muškarce na jednak način. Gde god se uočavaju određene polne disproporcije, navode se jedino mere za unapređenje položaja žena. Na primer, nakon konstatacije da u sudstvu vlada polna disproporcija u korist žena (više od 70%), ne govori se o potrebi da se ova disproporcija ispravi.

Određenim stavovima, preporukama i ciljevima iznetim u Strategiji koji se tiču visokog obrazovanja krši se član 72 Ustava Republike Srbije, kojim se jemči autonomija univerziteta. Autonomija univerziteta je preciznije definisana Zakonom o visokom obrazovanju, po kojem, između ostalog, ona podrazumeva "pravo na utvrđivanje studijskih programa" (član 6), pri čemu je studijski program definisan kao "skup obaveznih i izbornih studijskih područja, odnosno predmeta, sa okvirnim sadržajem" (član 33).

Zanemarujući autonomiju univerziteta, Strategija u Meri 1.8 (str. 120), predviđa "urodnjavanje visokog obrazovanja", i kao konkretnu meru "podrazumeva analize kojima će se utvrditi rodno neosetljivi, rodno stereotipni i diskriminatorni sadržaji u silabusima i univerzitetskim udžbenicima, te njihovu izmenu", da je potrebno "ustanoviti obavezu preispitivanja nastavnih sadržaja i udžbenika iz rodne perspektive" (str. 47. 48), kao i da je "neophodna rodno senzitivna reforma visokog obrazovanja" (str. 47) itd. Takođe, nastojanje da se direktno utiče na utvrđivanje studijskih programa ogleda se i u konstataciji: "u literaturi je prepoznato da je za dodatnu edukaciju i rodnu senzitivizaciju znanja od posebnog značaja uvođenje i afirmacija predmeta i studijskih programa Studija roda na svim nivoima visokog obrazovanja", (str. 47, iz čega se stiče utisak da je reč o široko prihvaćenom uvidu, ali se kao "literatura" navodi jedan rad dve profesorke Pravnog fakulteta u Nišu, i to dva puta: jednom kao posebna referenca, a drugi put u okviru zbornika radova u kojem je objavljen).

Postavkom o neophodnosti "urodnjavanja" nastavnih planova, programa i sadržaja donosilac Strategije prekoračuje svoja ovlašćenja i "urodnjavanje" nastavnih planova se nameće, bez konsultacija sa relevantnim činiocima, kreatorima ovih programa, odnosno stručnjacima iz odgovarajućih oblasti, što bi direktno uticalo na kvalitet studijskih programa. Ako bi se ovo, recimo, primenilo u oblasti nastave književnosti, tj. ako bi se izbacivali svi književni tekstovi koji sadrže rodne stereotipe (a koji odražavaju vreme i kontekst u kojem su nastali), došli bismo u situaciju da se iz studijskog programa izbaci veliki deo svetske književne baštine. Time bi se, nesumnjivo, a zadiranjem u autonomiju univerziteta, dekonstruisao postojeći književni kanon, koji su stvarale generacije za to najpozvanijih. Ili, ukoliko bi se u nastavi srbistike koristio "rodno osetljiv jezik" i u generičkoj upotrebi ("Gotovo nigde nije zastupljen rodno osetljiv jezik, već se termini i izrazi koriste skoro isključivo u muškom rodu", str. 46), to bi bilo u direktnoj suprotnosti s normativnom gramatikom srpskog jezika, te bi država dala sebi za pravo da menja normu srpskog jezika.

Strategija zalazi i u pitanja kvalifikacija i kompetencija diplomiranih studenata, a time u sferu za koju je zadužena Komisija za akreditaciju, kao stručni organ Nacionalnog akreditacionog tela, koja se stara o "harmonizaciji primene standarda i procedura u oblasti akreditacije, u okviru evropskog prostora visokog obrazovanja" (Zakon o visokom obrazovanju, član 21): "Pravilnik o standardima za akreditaciju studijskih programa ne sadrži ni jedan rodno osetljiv uslov u pogledu sticanja opštih kompetencija diplomiranih studenata i studentkinja" (str. 46). Uz to, zalazi i u pitanja Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, koji je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: "ovaj propis kojim je za svaki nivo obrazovanja utvrđen set opštih znanja, veština, sposobnosti i stavova, ne sadrži nijedan deskriptor koji se odnosi na ljudska prava i rodnu ravnopravnost" (str. 46).

Skrećemo pažnju i na neke materijalne greške u Strategiji kada je reč o "rodno osetljivom jeziku". Strategija pogrešno navodi da Zakon o nauci i istraživanjima sadrži odredbu "koja reguliše korišćenje rodno osetljive terminologije za sve položaje, profesije, zanimanja i zvanja" (str. 51). U Zakonu se, međutim, kaže sledeće: "Svi termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja i zvanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose" (član 1, stav 2). Takođe se kaže da Zakon o visokom obrazovanju sadrži klauzulu o upotrebi rodno osetljivog jezika (str. 46), dok u datom zakonu piše: "Svi termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja i zvanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose". (član 1, stav 2).

Merom 1.6. Strategije predviđeno je "urodnjavanje predškolskog i osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja" koje "uključuje i reviziju nastavnih sadržaja i udžbenika radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatorskog jezika, kao i ispravljanje ovih sadržaja uz uvođenje rodno osetljivog jezika u sve nastavne sadržaje". (Isto je i za srednje škole.) Pored naše prethodne konstatacije da obavezno korišćenje socijalnih femininativa u generičkoj upotrebi nije u skladu s važećom normom standardnog srpskog jezika, postavlja se pitanje: ko će biti "zadužen" za "reviziju nastavnih sadržaja"? Zabrinuti smo budući da je, recimo, 2019. u izdanju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavljen i postavljen na sajt Vlade Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja, iako je u njemu data "Napomena: Ova publikacija ne predstavlja zvaničan stav Vlade Republike Srbije". Postavlja se pitanje čiji je stav onda predstavljen ovom knjigom (pojedinaca, interesnih grupa?), i to bez širokih konsultacija sa stručnjacima za srpski jezik i književnost i metodiku nastave? NJome se nastavnici instruišu da već na samom početku školovanja deci rodnu analizu nametnu kao najvažniju u tumačenju književnog dela (u navedenom izdanju npr. tumačenju bajke "Princeza na zrnu graška"), ili da je predstave kao dominantnu prilikom učenja određenih gramatičkih kategorija (npr. glagola).

Neophodnost uvođenja rodne perspektive u sve aspekte obrazovanja obrazložena je uopštenom tvrdnjom da "Iskustvo potvrđuje da ostvarivanje rodne ravnopravnosti nije moguće bez uvođenja rodne perspektive u sve nivoe i sve aspekte obrazovanja" (str. 38), ali ovo "iskustvo" nije ničim dokumentovano niti potvrđeno.

Foto N. Karlić

Neophodnost uvođenja rodne perspektive u obrazovne sadržaje obrazložena je i tvrdnjom: "Republika Srbija strateški je opredeljena da razvija rodno inkluzivno obrazovanje, u čije je sadržaje i obrazovnu praksu ugrađena rodna perspektiva" (str. 39). Ovo nije u skladu sa formulacijom iz Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, gde se predviđa "postojanje sadržaja o ljudskim pravima, pravima deteta, rodnoj ravnopravnosti, nediskriminaciji i inkluzivnom obrazovanju u studijskim programima", i to samo u programima za obrazovanje nastavnika i vaspitača, a ne predviđa se ugrađivanje rodne perspektive u sve sadržaje obrazovanja.

Određenim stavovima, preporukama i ciljevima iznetim u Strategiji koje se tiču nauke i istraživanja krši se član 73 Ustava Republike Srbije, kojim se jemči sloboda naučnog stvaralaštva. Na primer, govori se o uspostavljanju "rodnog balansa u istraživačkim timovima" (str. 51), čime bi prilikom izbora članova istraživačkog tima pol imao veću vrednost u odnosu na kvalitet istraživača, što je nespojivo sa elementarnim principima naučnog istraživanja, gde ništa ne bi smelo da bude iznad kvaliteta.

Foto N. Karlić

Ravnopravnost žena i muškaraca, garantovana Ustavom Republike Srbije, podrazumeva jednake mogućnosti za ostvarivanje prava pod jednakim uslovima ("Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti", Ustav, član 15), uključujući i pravo da se bave naučnim radom. Ovo nikako ne prejudicira, niti bi moglo, s obzirom na slobodnu volju svakoga da se opredeli prema sopstvenim interesovanjima, ravnopravnost u ishodima. U pojedinim naučnim oblastima, uključujući i srbistiku,  žene čine većinu (prema tabeli na str. 53 Strategije u čak šest od sedam naučnih oblasti).

Nastojanjem da se uspostavi "rodni balans" ne samo da bi bile oštećene žene odlični istraživači, umesto kojih bi se morali birati njihove manje kvalitetne kolege, već neke projekte ne bi uopšte bilo moguće ni organizovati, budući da je broj muškaraca koji se datom problematikom bave izuzetno mali. I ako su već žene istraživači brojnije u šest od sedam naučnih oblasti, nejasna ostaje konstatacija da treba "intenzivnije raditi na jačanju međusobne podrške žena u nauci i akademiji, povezivanju ekspertkinja, aktivistkinja i naučnica iz različitih oblasti, kako bi zajednički dale doprinos prepoznavanju i reagovanju na rodne neravnopravnosti u nauci i akademiji".

Uvod

Matica srpska se javno zahvaljuje Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog što je dobila tekst nacrta Strategije sa pozivom da iznese svoje stavove.

Matica je taj poziv ozbiljno shvatila, organizovala je konsultacije sa proučavaocima i poznavaocima ove oblasti znanja, pa je uz neznatno zakašnjenje u odnosu na zadate rokove dostavila Ministarstvu svoje ocene i sugestije. Kako Matica nije dobila potvrdu da će ti stavovi i ocene biti ozbiljno razmotreni, odlučili smo da javnosti ponudimo na uvid dokument koji smo tim povodom načinili. Isto tako se nadamo da će u daljoj proceduri biti organizovana regularna javna rasprava o ovoj strategiji i da će biti još prilika da se iznesu dobro promišljene, konkretne ocene koje bi uključile kako pohvale tako i prigovore.

Zahvaljujući Matici srpskoj, "Novosti" prenose Matičin tekst upućen resornom ministarstvu.

Strategija navodi da je neophodno "preduzeti brojne aktivnosti", što, između ostalog, "uključuje i svrstavanje naučnih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti u prioritetne teme osnovnih i osnovnih usmerenih istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka, uvođenje kvota za finansiranje naučnih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti, propisivanje da zastupljenost rodne perspektive u naučno-istraživačkim projektima i rodni balans istraživačkih timova predstavljaju kriterijume za njihovo vrednovanje" (str. 120). Imajući u vidu postojeću strukturu istraživačkih programa definisanu u Zakonu o Fondu za nauku (član 10, stav 2, takođe navedenih u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine), rodnim studijama bi se ovim neopravdano dala prednost i poseban položaj u odnosu na sve društvene i humanističke nauke skupa, a ovde posebno izdvajamo identitetske, od kojih su neke, za razliku od rodnih studija, u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine definisane kao poseban cilj javne politike: "Posebni cilj 1.7: Unapređen odnos prema srpskom jeziku i književnosti kao osnovnim elementima nacionalnog i kulturnog identiteta".

Ilustracija Tošo Borković

Samo sprovođenje Strategije podrazumeva čitavu "armiju" činovnika ("komesara") i pravu "šumu" institucija i organizacija, koje bi predstavljale ozbiljno opterećenje za budžete i time praktično išle na teret poreskih obveznika. Onako kako je u Strategiji opisano, delovanje ovih institucija proizvodilo bi društveno podozrenje među polovima, čime bi se narušilo društveno poverenje i društvena integracija kao oblici društvenog kapitala.

Kada se u Strategiji govori o "Viziji" (105), osim žena i muškaraca spominju se i "osobe drugačijih rodnih identiteta". Nije precizirano o kojim se tu identitetima radi, niti koliko ih ima, što otvara praktično beskonačan prostor za njihovo umnožavanje.

Foto N. Karlić

Beskonačno umnožavanje rodnih identiteta vodi u apsurd i besmisao, a istom smeru vodi i pomisao da bi se sve što je u Strategiji napisano o "urodnjavanju", računajući tu i intervencije u jeziku, moralo ponoviti beskonačan broj puta na potpuno neodređen način.

Napominjemo, na kraju, i to da Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost, period 2021-2030. godine u pogledu odredaba koje se tiču jezika, obrazovanja i naučnoistraživačkog rada nije usklađena sa Strategijom Evropske unije za rodnu ravnopravnost za period 20202025. (https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52020DC0152). Recimo, u Strategiji Evropske unije se uopšte ne pominju "rodno osetljiv/neutralan jezik", revizija udžbenika i nastavnog materijala, uvođenje Studija roda na svim nivoima obrazovanja, navedene intervencije u oblasti naučnoistraživačkog rada itd.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)