BLAGO IZ ZELENE ĐAČKE SVESKE: Ekskluzivno otkrivene neobjavljene pesme "Fragment" i "Pejsaž" iz rukopisne zaostavštine Ivana V. Lalića

U RUKOPISNOJ zaostavštini Ivana V. Lalića (1931-1996) nalazi se jedan broj neobjavljenih pesama, prevashodno iz njegovog ranog (zaključno sa zbirkom Vreme, vatre, vrtovi, 1961) i srednjeg perioda (zaključno sa zbirkom Smetnje na vezama, 1975).

Foto Arhiva

Sačuvana je sveska u kojoj su njegovi najraniji stihovi (nastali, uglavnom, u periodu 1948-1949. godine), koje pesnik sa razlogom nije hteo da objavi i ta pesnikova volja - bar što se tiče ovog priređivača - biće ispoštovana.

Odmah posle Lalićeve smrti, u njegovim Delima I-IV (1997), objavljene su dve pesme iz zaostavštine: "Žrtva" (VII 1966 - X 1968) i "Podatak o Sizifu" (16-19. IX 1970). Potom su, zajedno sa ovim dvema pesmama, pročitane i objavljene u časopisu Književnost (br. 3-4, 1998) još tri: "Senka" (29. 7. 1986), "Zrak" (30. 7. 1986) i "Ilovača" (12-13. jula 1966, konačna verzija 13. avgusta 1966). Ne znamo zašto ih pesnik nije objavio. Iako ne spadaju u njegova vrhunska ostvarenja, reč je o završenim i veoma dobrim pesmama. Posebno se to odnosi na "Podatak o Sizifu", koji je do sada više puta preštampavan, a objavljen je i u njegovim izabranim Pesmama (2009).

U pesnikovoj zaostavštini ima još neobjavljenih pesama, nastalih nešto ranije od prethodnih, uglavnom u periodu 1954-1960. godine. Veći broj ovih pesama ostao je zapisan naliv perom, dok je druge pesnik otkucao pisaćom mašinom. Zanimljivo je da nijedna od njih nije nađena, bar ne do sada, u obe varijante.

Foto Arhiva

Raščitanim i objavljenim pesmama sada se dodaju i "Fragment" i "Pejsaž", nađene u zelenoj đačkoj svesci razdvojenih i nepovezanih listova bez linija i isečenom polovinom zadnje korice. U njoj se nalaze pesme i zabeleške pisane prepoznatljivim i teško čitljivim Lalićevim rukopisom, sitnim slovima i plavim mastilom, nastale uglavnom 1958. i 1959. godine. Raznoliko su datovane: pojedine su sa punim datumom (dan, mesec i godina), druge samo sa danom i mesecom nastanka, treće samo sa mesecom i godinom. Jedan broj pesama: "Argonauti", "Epitaf prijatelju koji živi", "Godine", "Naše jedino leto", "Kritika poezije", "Severno more" i "Pohvala slavuju" ušle su u knjigu Argonauti i druge pesme (1961). "Atlantida" je neposredno uključena u knjigu Vreme, vatre, vrtovi (1961). Tri pesme iz ove sveske nisu još u potpunosti raščitane i za njih, potom, treba utvrditi da li su, pod drugim imenom i delimično promenjene, već objavljene.

"Fragment" je zapisan u svesci na neuobičajen i Laliću nesvojstven način. Naime, pesma "Godine" zapisana je na dve stranice, uslovno (jer su stranice istrgnute), na levoj i desnoj. Na levoj se nalazi samo rukopis pesme sa ispravkama; na desnoj se pesma nastavlja sa jednom precrtanom strofom (koja nije ušla u konačnu verziju), zatim se pesma prekida kraćom linijom, da bi ispod nje bio ispisan "Fragment", čiji se završetak označava kraćom i dužom linijom, ispod koje se donosi završna strofa okvirne pesme "Godine".

Datum koji stoji na kraju rukopisa "XII 58." trebalo bi logično da se odnosi na obe pesme, a kako se na poleđini drugog lista nalazi upravo pesma-strofa "Pejsaž", datovana 15. XII 1958, sa izvesnošću se može reći da su i "Godine" i "Fragment" napisane u prvoj polovini decembra 1958. godine.

Foto Arhiva

Uz tekstove obe pesme daju se i njihovi rukopisi (radi poređenja i mogućih korekcija). U raščitanim tekstovima, radi autentičnosti, nisu vršena pravopisna ujednačavanja. Evo, po redosledu nastanka, najpre pesme "Fragment":

Ovo je grad iz mog sna, na rubu peska

A ovo je moja kuća koju otključavam

(XII 1958)

Pesma je nastala u vreme kada je motiv vrtova inače bio čest u Lalićevoj poeziji. U zbirci Velika vrata mora (1958), objavljenoj neposredno pred nastanak ovih stihova, nalaze se i pesme "Glas koji peva u vrtovima" i "Ovde treba da budu vrtovi", a knjigu izabranih pesama, u kojoj je sveo račune sa prvom fazom svoga pevanja, naslovio je, ne slučajno, Vreme, vatre, vrtovi (1961). Apokaliptična vizija iz prve strofe, u kojoj je sve na granici izvesnog i neizvesnog, postojećeg i nepostojećeg, sa visoko simbolizovanim slikama, u drugoj strofi se pretapa u unutarnji snoviđenski pejzaž lirskog subjekta, obuzetog strepnjom i neizvesnošću. Završni stih pesme, koji upravo motivom vrtova priziva prva dva, ne ukida ambivalentnu situaciju i osećaj duboke ugroženosti onoga koji peva: zapravo je pojačava plavom, u ovom slučaju, veštačkom bojom i odrednicom "poslednji". Po atmosferi koja lebdi nad ovim bezvremenim slikama vrtova, praznih gradskih trgova i olovnih kula sa zastalim satovima, prepune preteće tajnovitosti i nemira, Lalićeva pesma priziva metafizičke De Kirikove pejzaže, poput onih najpoznatijih iz "Misterije i melanholije ulice" ili "Enigme proročanstva".

"Pejsaž" je zapisan istim plavim mastilom i pesma se, sa svoja četiri stiha, nalazi sama na čitavoj stranici. Kao i u prethodnoj pesmi, i u ovoj je Lalić pravio određene izmene: zamenio je dve reči i čitav jedan stih. Naslov pesme je ostao u onom obliku u kojem ga je pesnik dao:

Jedan prazan voćnjak na strmoj padini vremena,

[15. XII 1958]

Pejzaž i atmosfera u ovoj pesmi umnogome su slični prethodnima, iz "Fragmenta". Slika pozne jeseni se višestrukim određenjima ("prazan voćnjak na strmoj padini vremena", poslednje "neubijene ptice", "zemlja koja se odronjava", "stabla koja gube ravnotežu") izmešta iz realnosti u izglobljeno vreme i prostor, koji se ubrzavaju noseći sobom nelagodu. U istom tonu dat je i precrtani stih "Zemlja klizi, rastura mrežu pukotina": gubljenje tla i propadanje u ponore daje ovoj maloj pejzažnoj slici veliki (pred)apokaliptični smisaoni naboj. Slika crva zabavljenog u njemu dovoljnoj, ali u propadajućem svetu beznačajnoj ("besmislenoj", a možda je mogao pesnik da ostavi prethodno "zaboravljenoj") jabuci, samo dopunjuje sumornost slike i, uz malo učitavanja, predočava buduće vreme koje, danas, već živimo.

Ne može se sa sigurnošću pretpostaviti, posebno za "Fragment", zašto su pesme ostale neobjavljene. Verovatno ih je Lalić smatrao ne sasvim dorađenim ili mu se nisu uklapale u zbirku koju je pripremao: u svakom slučaju, prepustio ih je sopstvenoj neveseloj sudbini. Ali su upravo takve pesme, sa očiglednijim tematsko-motivskim zamislima, stilskim izmenama, precrtavanjima i dopisivanjima stihova (znatno ređim u novijim i najnovijim ostvarenjima) dragocene za izučavanje pesnikove poetike. U njima je već pripremljeno i neposrednije dato mnogo od onoga što će veliki pesnik, potom, prikriveno ali snažno ugraditi u emocionalno-smisaona jezgra svojih najboljih pesama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije